Zemlja dvostrukog izlaska sunca – Lepenski Vir

Danas ispraćamo jun mesec, a sa njim i prvu polovinu godine. Iako trenutno tako ne izgleda, s obzirom da se sunce danima uporno skriva iza oblaka, već smo desetak dana potrošili od leta i još uvek uživamo u najdužim obdanicama koje nam godina može pružiti.

Dan sunca

Leto je počelo 21. juna, na dan dugodnevice, datum koji je u mnogim kulturama imao veoma veliki značaj i obeležavao se kao dan posvećen suncu. Nekada je čovek mnogо više bio vezan za prirodu i svesniji u koјoj meri je zavisan od nje, dok smo se mi danas dobrano uljuljkali u udobnost savremenog života.

A ko je mogao više i dublje obožavati prirodu od praistorijskog čoveka, kome je od njene darežljivosti život u potpunosti zavisio. Tako su stanovnici Lepenskog Vira upirali pogled u stenu koja se nadvisila sa druge strane Dunava i bacala senku baš na mesto na kome su stajale njihove kuće.

Zbog izgradnje hidroelektrane prvobitno nalazište je izmešteno na veću visinu, kako bi se lokalitet sačuvao, jer se nivo vode podigao, ali jasno je da su stena i izlazak sunca koji su u letnje doba iznad nje posmatrali, imali ključnu ulogu u životu Lepenaca.

Posebno je važan bio upravo dan letnje dugodnevice, kada sunce izlazi iznad Treskavca dva puta. Usled posebnog oblika ove stene, stiče se utisak da sunce izađe, pa ponovo zađe, da bi nekoliko trenutaka nakon toga u potpunosti obasjalo Dunav i začuđene posmatrače, s tim što za razliku od današnjih koji gledaju prirodnu pojavu, nekadašnji čovek je gledao u magiju i čudo, osećajući zahvalnost i strahopoštovanje.

Više objašnjenja o dvostrukom izlasku sunca na: https://www.youtube.com/watch?v=VsVa25S5qNo

Otkuda naziv Lepenski Vir?

Lepenski je pridev nastao od reči “lep”, kojom se označava blato kojim se oblepljuje čatmara (kuća od blata i slame). Na ovom delu Dunava ima dosta virova, a u njihovoj blizini i nataloženog lepa, tako da je tom analogijom stvoren savremeni naziv za ovo arheološko nalazište.
Nekako se zgodno namestilo da i Dan Dunava, sasvim pravedno, bude smešten baš u prve letnje dane – 29. juna.

Veoma interesantan i detaljan tekst o Lepenskom Viru možete naći na: https://www.bastabalkana.com/2015/02/arheolosko-nalaziste-lepenski-vir/

Zašto Treskavac?

Vrh Treskavac ili Treskovac (775 m.n.v.), vulkanskog porekla, da cela priča bude još zanimljivija i toplija, nalazi se sa druge strane Dunava, u Rumuniji, gde nosi naziv Pjatra mare ili u prevodu Veliki kamen.

Meštani nemaju sumnje otkuda mu takav naziv, jer to potvrdi svako nevreme praćeno munjama, kada se čini da svi gromovi završavaju upravo ovde, dok se njihov tresak čuje nadaleko. Takođe, neretko se dešava da sa ovih stena “tresne” i poneki kamen.

Kako li je tek praistorijskom čoveku sve to izgledalo, možemo samo da zamislimo, ali sigurno da je ostavljalo ogroman i presudan utisak, na osnovu koga je planirao i usmeravao sve svoje aktivnosti, verovatno i život u celini.
Srećom pa se nastojanjima arheologa kakav je bio Dragutin Srejović sve to otkrilo.

Vredi se podsetiti kako su ta iskopavanja izgledala, sa koliko posvećenosti i radosti je na ovom lokalitetu rađeno, a i koliko je druženja i zajedništva tu bilo na delu.
Ovaj film se prikazuje i kao deo ture kroz Lepenski Vir: https://www.youtube.com/watch?v=6s0Rrj4uJ3I

Duh nekih ne tako davnih vremena (iskopavanja su rađena krajem šezdesetih godina prošlog veka), kada se živelo mnogo jednostavnije, družilo srdačnije i iskrenije, podseća nas na prave vrednosti, ali i na ogromna bogatstva kojima naša zemlja raspolaže. A ovde u Lepenskom Viru imamo i burnu prirodu, tragove pradavnog života, pa zašto da ne – čak i malo magije, koju valja probuditi.

Zato već sada planirajte gde ćete biti 21. juna 2019. Bude li vedro, doživećete najveću moguću romantiku koja se može zamisliti – dvostruki izlazak sunca, u suprotnom – možda vas Treskavac počasti svojom predstavom.

Autor: Branka Tarbuk

Povezane objave