Zemaljsko mesto najpribližnije raju – Bajkoviti Ravelo

Bajkoviti Ravelo, gradić muzike, dočekao nas je nasmešen, okupan jutarnjim suncem, sav u mirisu limuna, u atmosferi razdraganosti i spokoja, izgledao je kao začaran.

Putovanje iz snova
Iz mističnog Amalfija, preko romantičnog Atranija, Dolinom zmajeva, a zmajeve usput ne sretosmo, samo jednog vanzemaljca, u obliku haj-tek Auditorijuma, stigosmo u bajkoviti Ravelo.

 

Smestio se na strmim, terasastim padinama, obraslim gustom makijom, stopljenom sa zasadima agruma, nepreglednim vinogradima i maslinjacima.

Kao da ga je talentovani umetnik u trenutku nadahnuća naslikao: isprepletene, srednjovekovne ulice, raskošni vrtovi, živopisne kuće, zanosne vile, skriveni trgovi i čudesne palate.

Na gizdavom trgu ispred gradske katedrale, na svakom koraku mirišljavo cveće, palme, pinije, načičkani kao božićni ukrasi, kafei, suvenirnice, zanatske radnje, lep muzej korala.

Začuđujuća lepota

Bronzana vrata beličasto-sive katedrale privukoše mi pažnju, kao da sam ih već videla. Nije priviđenje. Isti umetnik radio je vrata na katedralama u Traniju kod Barija i u Monrealu kod Palerma i sadrže 54 scene iz Hristovog života. Ovde se čuva velika relikvija, u “zlatom” optočenoj bočici, krv Svetog Pantelejmona.

Hram je posvećen Svetoj Varvari ili Barbari u katolika, na njemu su vidljivi vizantijski i arapski uticaji.
Enterijer od belog mermera daje joj notu elegancije, krasi je veličanstvena propovedaonica, sa motivima iz Jevanđelja, zanimljivi mozaici kao i bogata kolekcija umetničkih slika u muzeju katedrale.
Sprema se venčanje, prostor je ispunjen mirom i ljubavlju, crkva se kiti belim ljiljanima, simbolom lepote i posebnosti i dražesnim ružama, simbolom ljubavi…


Rado bih ostala, no, vreme je za predah na prostranom trgu sa koga se pruža savršen pogled na obronke planine Latari, šareno selo Skalu i istorijsku vilu Rufolo. Začuđujuća lepota.

Osvežismo se vodom sa stare fontane, sedosmo u kafe Klingsor, koji ime duguje magičnom vrtu iz Vagnerovog Parsifala, sa namerom da se okrepimo kapućinom i baroknim kolačima od limuna i bele čokolade.
U Italiji uvek uživam u ovim trenucima. Najlepše mi je kada sednem u nostalgični kafe na rustičnom trgu, i bez žurbe i gužve, upijam atmosferu, posmatram svet oko sebe, želeći da zapamtim svaki detalj, svaku emociju, da ostanu zauvek, negde u mom srcu.


Gledala sam širom otvorenih očiju, zbunjena.

Verovatno je Gete mislio na slikoviti Ravelo kada je napisao stihove:
“Poznaješ li zemlju gde no limun cvate,
u gustom lišću pomorandže se zlate,
Gde s plava neba lahor piri,
Šumori lovor, mirta iza njega miri,
Da li je znaš?
O poći s tobom tamo, tamo, ljubavi moja.
Želja mi je samo.”

Raskošna scenografija

Raskošna scenografija prirode i onoga što je čovek napravio dočekala nas je u vili i očaravajućoj bašti Rufolo. Vilu Rufolo sagradio je 1270. godine Nikola Rufolo, trgovac, jedan od najbogatijih ljudi u Ravelu. Među njenim zidovima umešani su arapski, sicilijanski i normanski stilovi.

Poseta počinje od ulazne kule i vodi preko Mavarskog dvorišta, od koga su ostali samo originalni stubovi, svedočanstvo arapskog uticaja. Sledi Kula muzeja, najstarija zgrada u vili u kojoj možete pogledati multimedijalnu prezentaciju sa istorijskim i aktuelnim motivima gradića Ravela.
Sa Kulom muzeja ili Velikom kulom nekada je bila povezana Viteška soba, od koje samo naziru tragovi. Put vodi dalje ka čarobnim vrtovima i najlepšem delu kompleksa, Vidikovcu (Belvedere). Ovo je drugačije od svega što sam videla.

Ostavljaju bez daha bajkovite panorame: magični zaliv vijuga oko modroplavog mora, bele jedrilice klize kao mrlje, vrhovi stenovitih planina štrče ka nebu, dok se beličaste magle lagano povlače i idu u susret oblacima.
Opuštena atmosfera romantičnog vrta „duše“ sa odjekom tišine i Bokačove poezije sa dahom renesansne svežine, čini ga nesvakidašnjim mestom.

Ne čudi me što je prekrasna vila umeštena među živopisne vrtove sa veličanstvenim pogledom na Amalfijsku obalu, inspirisala Ričarda Vagnera da ovde napiše Klingsora iz opere Parsifal ili Legende o Svetom gralu, njegovog poslednjeg dela i zaveštanja.

Ravelo kao inspiracija

U maju 1880. godine Vagner je posetio Ravelo i “otkrio” očaravajuću baštu Кlingsora, baš kao što je zamišljao scenografiju za svoju operu Parsifal.
Vagner je video impozantan srednjovjekovni toranj, no zamislio je da vile nema i sve pretvorio u magičnu baštu, a onda su tropske biljke nestajale sve dok se bašta nije transformisala u pustinju, a Parsifal ubio čarobnjaka Кlingsora.

U Vagnerovu čast svake godine se održava Ravelo muzički festival, od početka jula do kraja septembra, u nesvakidašnjem ambijentu, u donjem vrtu vile.
Amfiteatralna bina umeštena je između neba i mora, kao čardak ni na nebu ni na zemlji, dok su sedišta za posetioce postavljena među skalinadama i cvetnim lejama duginih boja. Savršen sklad i harmonija…
S razlogom je Vagner kazao, da je Ravelo zemaljsko mesto najpribližnije raju.

Istorija renomiranog vrta

Istorija renomiranog vrta može se podeliti u različite faze: Prva faza, srednjevekovna, datira iz 13. veka, kada je izgrađena vila. Ostalo je samo nekoliko maštovitih tragova koji podsećaju ili barem želim tako da mislim, na vrt koji je Bokačo opisao prvog dana u Dekameronu.

Svoju svetsku slavu bajkoviti Ravelo, naročito vila i renesansni vrtovi, duguju Francisu Nevilu Ridu, škotskom filantropu, stručnjaku za botaniku i antičku umetnost koji je najviše zaslužan za romantičnu fazu i “genius loci”- očuvanje duha mesta.

Nevil Rid je izabrao Vilu Rufolo za svoju letnju rezidenciju i počeo da uređuje vrtove sa raznim biljnim vrstama, autentičnim i egzotičnim, u kome su preovladavale ruže, najviše sorta ruža “stara slava”, kojoj danas nema tragova.
Preduzeo je niz filantropskih poduhvata kao što je novi sistem za snabdevanje grada vodom, koji je rešio problem navodnjavanja vrtova.

Rid je finansirao izgradnju akvadukta kako bi doveo vodu na glavni trg, trg Episkopije (piazza Vescovado), gde i danas postoji funkcionalna javna fontana. Da, ona ista fontana sa koje sam se napila vode čim sam stigla u Ravelo. Tokom vremena, a naročito u dvadesetom veku, vrtovi su pretrpeli niz rušenja.

Danas ovde, u ovozemaljskom rajskoj bašti, opija miris amalfijskih limuna, rascvetalih bugevilija, plavih visterija, zanosnih zvončica, goruće ljubavi, šarenih petunija, crvenih i ružičastih muškatli, visećih begonija, žutih kadifa, raskošnih ruža, hortenzija, hibiskusa, mediteranske lepeze, bujnog bršljana, mirisnog jasmina, ruzmarina i mirti, pa zimzelenih pinija i čempresa, tropskih palmi…

Potpuno razumem zašto ljudi sa ovog podneblja toliko vremena provode napolju i izreku: “Ovde je vazduh magičan”!

Čari kampanijske kuhinje

Predlažem vam da kupite objedinjenu kartu za Ravelo, koja uključuje ulaz u muzej katedrale, vilu Ravelo, vilu Ćimbrione i popust od 10% u nekim kafeima i restoranima, što piše na poleđini karte. Mi smo predahnule u baru Klingsor i restoranu Vitorija. Cene su korektne, hrana ukusna i bile smo prvi gosti koji su pitali za popust, što ne čudi.

Ako se ja pitam, uvek je pravo vreme je da se prepustimo čarima kampanijske kuhinje. Negde sam pročitala preporuku i odlučila da probam Ragu alla Napoletanna (komadići junećeg mesa dugo dinstani u paradajz sosu i zapečene mocarelom).

“Još se sećam ovog sjajnog jela sa premekanim mesom koje služe u vrelom sosu punom mehurića za čije je spravljanje “stradalo”, čini mi se, stotine svežih paradajza”, mora da je paradajz sul Marcano. Još osećam ukus u ustima. Čist hedonizam.
Lekovita salata imena lunedi ili ponedeljak sa valerijanom salatom, račićima, čeri paradajzom i komoračem pomaže da lakše svarimo hranu i impresije.

Eh, da je bilo više vremena, kod čuvene mame Agate, naučila bih da zgotovim neku od kulinarskih đakonija ovog kraja, egzotični kolač sa limunom ili bar kolač kjakjere (Chiacchiere) ili ti ćaskanje, što nosi magiju karnevala.

I kao što reče moja poznanica, svetska putnica Jelena, koja živi u Italiji, u Milanu: nisam nigde videla nista lepše od Amalfijske obale, kao spoja neverovatne, nimalo pitome, prirode, i onoga sto je stvorila ljudska ruka, uključujući i hranu. Slažem se…

Autor: Rada Sević

Povezane objave