Zavodljivi Solun i ja – ljubav duga četvrt veka

Solun je jedan od mojih omiljenih gradova, ima i more i kulturu, duh i atmosferu, šarm, gastronomske užitke i magiju u vazduhu.

Solun je prvi strani grad koji sam posetila. Uvek me velikodušno dočeka i iskreno, srdačno prigrli.

Moja draga prijateljica i saradnica Brana je vrlo lepo primetilla: “Koliko me voli neko mesto merim po lakoći sa kojom u njemu dišem i po miru koji osetim na srcu”.

Susret sa šarmantnim Solunom

Grad se lagano budi. Osećam da bi mi prijala jutrnja kafica. Obično pijem kafu u nekom od kafea na Aristotelovom trgu, srcu Soluna, u starom, boemskom delu, pored mora, Ladadiki ili kraj rimskog foruma na skrivenom mestu gde svraćaju samo lokalci.

Prolazim pored Modijano pijace. Volim da svratim na gradske pijace, čini mi se ovde mogu dobro da oslušnem puls grada, njegov duh.

Mame me boje, mirisi i ukusi, šarene tezge i police sa mirisnim začinim, mediteranskim voćem i povrćem, ribom, morskim specijalitetima, sa slatkišima poput: alve, baklava, ratluka, bombona…

Tu su i brojne, rustične taverne u kojima se može vrlo lepo jesti po pristupačnim cenama.

Rešena sam da nastavim dalje, poklonim se slavnom misliocu Aristotelu, pokupim info flajere u turist birou na trgu, u tišini popijem jutarnju kafu sa ratlukom i nastavim šetnju po Solunu.

Prvi obilazak

Za one koji prvi put dolaze predlažem turu sa turističkim vodičem.

Zejtinlik

Za sve nas posebne emocije budi Srpsko vojničko groblje Zejtinlik, spomenik stradanja srpske vojske u I svetskom ratu, na kome je sahranjeno oko 22.000 vojnika poginulih na Solunskom frontu.

Vremešni deda Đorđe sa puno ljubavi i pažnje brine o memorijalnom centru i prima putnike koji dolaze da odaju počast poginulim precima.

Panoramsko razgledanje grada, tvrđava Kastro, Aristotelov trg, Bela kula, crkva Svetog Dimitrija, Rotonda, Galerijev slavoluk, spomenik Aleksandru Velikom, znamenitosti su koje se obavezno obilaze.

Crkva Svetog Dimitrija

Vrlo često naše agencije uključe posetu prodavnici kože i krzna kod Jorgosa.

Ko želi da upozna grad, oseti atmosferu, treba sam da se organizuje…

Imala sam ja u sopstvenoj režiji različite ture po Solunu. Tematski sam obilazila crkve, pijace, muzeje, krstarila zalivom kao i po tržnim centrima i šoping ulicama, poput čuvene ulice Cimiski

Aristotelov trg

Svako godišnje doba ima svoje čari. Čini mi se da je najlepši u maju, u sred proleća, kada priroda ozeleni, sve se rascveta i zamiriše. Limun žut i ružičasti oleandri uvek me asociraju na ovaj grad.

U letnjim mesecima nam je “najbliži” zbog letovanja na Halkidikiju, tada sunce baš ume da pripeče pa tražimo način da se rashladimo, nalazeći utočište u kafeima i tavernama.

Početkom jeseni poseta Solunu je bila moj rođendanski poklon, a novogodišnji doček pamtim kao lep početak jedne sjajne godine.

O dočeku Nove godine u Solunu, pisala sam u članku: http://pslanguagecafe.com/moja-nova-godina-medu-grcima/

Bela kula

Obilazak grada

Kod Bele kule uvek ima ljudi i dešavanja, ovo mesto okupljanja za turističke grupe i simbol grada vidi se gde god da se nalazite u Solunu. Nekada vizantijska tvrđava rekonstruisana je za vreme Otomanske imperije u svrhu odbrane bedema gradske luke.

Služila je kao zatvor, a danas je ovde smešten multimedijalni, interaktivni muzej. Sem šetnje kroz istoriju, uživaćete i fantastičnom panoramskom pogledu koji se pruža sa vrha kule.

Krstarenje Solunskim zalivom brodićima je nezaboravan događaj i lepa prilika da “osmotrite” šarmantni Solun sa vode. Krstarenje je besplatno, ali je konzumacija pića obavezna, a cene su nešto više od standardnih.

Bilo da posmatram Solun sa mora, iz dvorišta volšebnog manastira Vlatadon, sa Eptapirgo tvrđave, Bele kule, ili nekog drugog mesta, širina grada upada u oči…Moćan, prostran i širok.

Solun ima fantastičnu turističku ponudu i razgledanje grada je odlično organizovano sa nekoliko autobuskih linija.

Ako izaberete hop-on hop-off bus  (cena 10e), možete izaći na jednoj lokaciji, obići ono želite, ponovo ući u autobus i uključiti se u obilazak.

Rotonda

Kulturnu rutu možete obići autobusom br. 50, cena je 2e i karta važi za jednu vožnju.

Obilazak je praćen multimedijalnom prezentacijom na engleskom jeziku, flajerima sa mapom i osnovnim informacijama o atrakcijama, kao i predloženim rutama za pešačenje na nekoliko svetskih jezika. Srdačna preporuka.

Autobusi kreću od Bele kule i svakih sat vremena kruže po gradu.

Iako me nije bilo par godina, Solun se raduje što me vidi, osećam to dok šetam promenadom pored mora, rešena da kod Bele kule uskočim u autobus br. 50 i iskoristim oblačan dan da obiđem gornji grad Ano Poli.

Burna istorija

Od drevnih Makedonca, preko Grka i Rimljana, pa preko Slovena, Vizantijaca i Srba, Krstaša, Turaka i tako redom smenjivale su se vlasti, kulture i vere nad Solunom.

Ovde je rođen Kemal Ataturk, najveći reformator savremene Turske. Grčka je Turskoj poklonila njegovu rodnu kuću koja je pretvorena u muzej.

Venizelos spomenik

Svi su čuli za najdužu solunsku ulicu Egnatia, koja je vekovima povezivala istok i zapad. Toliko toga ima da se vidi u ovom divnom mediteranskom gradu.

Razmišljam da li da se uputim stazama antičke, rimske, vizantijske, osmanlijske, jevrejske ili srpske kulturne zaostavštine?

Nastaviće se…

Povezane objave