Zavodljivi Soun i ja – ljubav duga četvrt veka – drugi deo

Nastavljam priču o zavodljivom Solunu, obilazim stari deo grada Ano Poli i Sky bar kafe na panoramskom tornju solunskog sajma.

Solun ima dve velike oblasti: Ano Poli – viši deo grada na strmom području i Kato Poli – niži deo grada koji se prostire ka istoku, sve do luke.

Stari deo grada, šarmantni Ano Poli

Stari deo grada, šarmantni Ano Poli odavno se nalazi na listi mojih solunskih želja.

Prva stanica beše mi Vlatadon, prelepi manastirski kompleks, sa lepo uređenim dvorištem, manastirskom baštom, zoo vrtom, muzejom i kapelom…

Manastir Vlatadon posvećen Preobraženju,osnovan je u drugoj polovini 14. veka. Od originalnog manastirskog kompleksa do danas je sačuvana samo crkva Vlatadona sa fantastičnim ranovizantijskim freskama i mozaicima.

Manastirska riznica sadrži vrednu kolekciju ikona, među kojima su najstarije iz 12. veka, kolekciju rukopisa, raznih dokumenata i carskih hrisovulja, patrijaršijskih spisa i turskih fermana. Pravo sakralno blago.

Na svakom koraku oseća se neverovatno blaženstvo i mir a vidik koji se pruža na Solun je spektakularan.

Stari deo grada – duša Soluna

Uz blagoslov nastavih dalje strmim ulicama starog grada, Ano Poli. Nema gužve, turista, usput sretoh samo jedan mini bus koji vozi turiste u obilazak…Uputih se u šetnju kroz istoriju…

Ovo je duša Soluna, ovde je vreme odavno stalo.

Ano Polipodsećana Tešnjar u Valjevu. Zasebna arhitektonska celina, prilično dobro očuvana, ali ima i oronulih fasada, starih, napuštenih kuća…

Splet kaldrmisanih ulica, kuća u orijentalnom stilu, skalinada, malenih cvetnih bašta…Sve je ušuškano, pitomo. Svaki kućerak krije svoju priču, čuva istoriju grada.

Zalazim u deo grada Epano Poli, u njegove uske ulice, sa malim, niskim kućama uređenim u istočnjačkom stilu koje vode do tvrđave Kastra.

Ulaz u tvrđavu je besplatan i to je odlična prilika da se upoznate sa istorijom grada kroz interaktivne prezentacije. Uživaćete u pogledu na vanvremenski Solun i modernu, evropsku luku.

Očekuju vas prizori neverovatne lepote. Pravo pozorište na otvorenom. Njegova istorijska uloga, multikulturalnost, prostranstvo i moć sa ovog mesta dolaze do izražaja. Nastavljam dalje…

Posmatram svet oko sebe i bacam pogled na tablu sa polascima autobusa na stanici br. 11 Agioi Anargyroi. Lepo je što imam informaciju kada nailazi sledeći autobus i što mogu opušteno da uživam u atmosferi i ručku.

Grčka koju volim

Stari deo grada, predgrađe, živi svoj život bez žurbe, čuva grčku kulturu i duh u scenografiji arhaičnih zidina, taverni i crkava.

Oseća se miris kolača, đevreka, girosa, suvlakija…Nailazim na čuvene uzerije u kojima se ispija grčka kafa, jede feta sir, masline, paradajz i krastavci, ispija rakija ciporo i igra tavla ili karte. 

Čuje se buzuki, glasni razgovori koji na trenutke liče na svađu. Pravi grčki ambijent.

Crkva Svetog Petra i Pavla se renovira. Zavirujem u okolne uličice, šetam kroz maleni park pored zidina…Iza svakog ugla krije se poneki interesantan kutak, poneki detalj, motiv Grčke koju volim.

Pogledajte interesantan video o Solunu:
http://www.wanderlustgreece.com/area/thessaloniki/

Sky bar kafe iliti kafa na nebu

Imala sam ideju da obiđem Arheološki muzej, ali hedonista u meni je nadvladao i odlučila sam se zakafe Sky bar,koji se nalazi na panoramskom tornju solunskog sajma.

Ulaz je besplatan, usluga vrhunska, ali su cene hrane i pića nešto više. Ovo je jedna od atrakcija koju odavno želim da posetim.OTE toranjvisok je oko 76 m, a kafe bar se u sat vremena rotira oko svoje ose.

Dok se kafe jedva primetno rotira, ja uživam u kafi sa slatkim od trešanja i ratlukom od pistaća, diskretnoj muzici, opuštenoj, skoro intimnoj atmosferi. Pejzaži se smenjuju.

Pruža se zapanjujući pogled, Solun se prostire kao na dlanu, u svom punom sjaju i lepoti!

Lutam pogledom. Prepoznajem u daljini Crkvu Svetog Dimitrija – zaštitnika grada, Rotondu, Crkvu Svete mudrosti, na brdu iznad grada nazire se tvrđava Kastro i manastir Vlatadon…

U vreme Vizantije, Solun je imao 565 crkava, a do danas ih je sačuvano oko dvadesetak.

Nadohvat ruke,Bela kula sa plavim Egejskim morem kao pozornicom u pozadini, prolaze brodovi i trajekti uz pratnju galebova, u daljini jedrilice mile po pučini…

Do sledećeg susreta

Mešavina kultura čini ga privlačnim. Ima tu neverovatnu energiju otvorenog grada, grčkog i kosmopolitskog duha istovremeno…Prepun istorije, kulture i gostoljubivih ljudi.

Svačiji pomalo, ali najviše svoj, osoben, jedinstven.

Arheološki muzej i muzej vizantijske kulture ostavljam za sledeći susret sa Solunom.

Sa divljenjem gledam u spomenik Aleksandru Velikom iliti Aleksandrosu Megalosu koji je do svoje 33. godine osvojio skoro pola sveta i po čijoj sestri Tesaloniki, je Solun dobio ime.

Kod znamenite Bele kule pozdravljam se sa morem.

Na ovom kultnom mestu, prisećam se onoga što je neko napisao o Solunu: “Večni i večiti grad! Ne možeš da ga ne voliš. Nekako te zagrli i ne pita jel sme, ali niko se ne buni, naprotiv, svi uživaju u njegovoj toplini”.

Interesantan vodič o Solunu, pogledajte na:
https://inthessaloniki.com

Rada Sević

Povezane objave

2 Thoughts to “Zavodljivi Soun i ja – ljubav duga četvrt veka – drugi deo”

  1. Baki Knezev

    Super napisano. Pohvale i za ceo sajt. Pozdrav!

    1. pslangua_admin

      Baki, hvala najlepše. Posebno mi znači što pohvale dolaze od sjajnog putopisca i istoričara.

      Lep pozdrav,