Zamke za turiste – Кako prepoznati loš restoran

Prenosimo vam sedam saveta koje treba uvažiti ako želite da izbegnete zamke za turiste i uživate u jelima lokalne kuhinje po pristojnim cenama.

Najbolji restorani na putovanjima najčešće su oni za koje moramo da se pomučimo da bismo ih pronašli.

Nekada pretražujući internet, pretragom na licu mesta, a nekada po preporuci meštana ili iskusnih putnika sa foruma.

Pravilo “200 metara”

Na Trgu svetog Marka u Veneciji tek 1 odsto restorana vode lokalci. Među ostalih 99 odsto mnogo je onih koji uopšte nemaju pravog kuvara niti kuhinju, nego jela iz zamrzivača i mikrotalasnu.

U većini evropskih gradova nećete naći dobar lokalni restoran u krugu od 200 metara oko najpopularnijih znamenitosti. Stoga, da biste našli mesto na kojem jedu domaći gosti poželjno je udaljiti se od centra.

Bez fotografija

Ulični jelovnici na engleskom jeziku neki su od indikatora da treba produžiti dalje u potrazi za drugim restoranom.

Ako je na tabli ili meniju gomila jela, kao i njihove fotografije – nemojte se ni zaustavljati jer je gotovo sigurno da se radi o zamci za turiste.

Što je jelovnik manji, to je bolje, jer dugačke liste jela često ukazuju na to da će na sto stići nešto iz zamrzivača. Nećete pogrešiti ni ako pitate za „specijalitet dana“.

Ima li opušaka?

U zemljama koje zabranjuju pušenje u restoranima, ali su stanovnici strastveni pušači – kao što je to slučaj u Parizu, gde se na grejanim terasama pale cigarete bez obzira na niske temperature, jedan od pokazatelja popularnih restorana mogu biti i opušci.

Bilo da su na pločniku ili u pepeljarama ispred restorana, mogu ukazivati na to da ste nabasali na restoran u koji domaći gosti rado zalaze.

Bez nagovaranja

Vabilice ispred restorana loš su znak. Кvalitetnim restoranima ne treba dodatna reklama jer se dobar glas daleko čuje, a ako vas neko vuče za rukav, to ne miriše na dobro.

Isto važi i za obećanja o besplatnim pićima ili desertima.

Prepoznajte turiste

Ako niste sigurni treba li da odete ili ostanete u restoranu – oslušnite koji se jezik govori. Čujete li lokalce ili turiste?

Osvrnete li se oko sebe i vidite vodiče, karte ili druga „pomagala“ za turiste, takođe je bolje otići nego žaliti.

Pogledajte na sat

Francuzi ručaju od 13 do 13:30, a večeraju oko 20:30 do 21 čas, a većina ih i ne otvara do 19 čas, 19:30.

Italijani uveče ne ustaju od stolova satima, a jedu najranije od 19:30. Nije neobično da su kuhinje zatvorene od 14:30 do večernjih sati.

Španci jedu i kasnije, u vreme kad se kod nas restorani već zatvaraju.

Кapućino u podne?

Osim doba dana u koje ručaju i večeraju, pre putovanja dobro je i saznati nešto više o navikama lokalaca kako biste sa sigurnošću mogli da odaberete domaći restoran.

Ponudi li vam konobar u Italiji kapućino u vreme ručka, to znači da ste sigurno na pogrešnom mestu jer ga Italijani piju samo za doručak.

Iako svako pravilo ima izuzetaka, dobro otvorite oči i uši pre naručivanja kako ne biste bacili novac u vetar.

O turističkom bontonu Italije pisala sam u članku: http://pslanguagecafe.com/turisticki-bonton-italije-uvazavanje-gastronomske-kulture/

Izvor: Кuća dobrih vesti/Turistički svet

Povezane objave