Za nas nema zime

Izraz nema zime koristimo da bismo potvrdili kako će nešto biti urađeno bez problema ili da bismo uverili sagovornika da nema potrebe da se oko nečega sekira, odnosno da će sve biti u redu. Ako se zapitamo oko značenja ovog izraza, deluje nam da je jednostavno otkriti kako je došlo do njegovog formiranja.

Najhladnije godišnje doba uglavnom se dovodi u vezu sa nekim poteškoćama, problemima, zahteva više truda i oko samog odevanja, a šta tek reći za ostale svakodnevne aktivnosti, posebno ako umemo u obzir i sneg.

Međutim, ovo tumačenje, iako deluje logično, nije i jedino. I naš poznati lingvista Milan Šipka delio je ovo mišljenje, sve dok mu njegov prijatelj Blaže Koneski, makedonski pisac i filolog, nije ukazao da se u tom izrazu krije nešto sasvim drugo.

Koneski je o tome čitao u starim grčkim i cincarskim rečnicima. U grčkom jeziku postoji reč zimia, koja znači šteta. Iz grčkog su je preuzeli Cincari u nešto izmenjenom obliku – zn’ie, i proširi po krajevima u Makedoniji i Srbiji koje su nastanili. S obzirom da su se Cincari uglavnom bavili trgovinom, imali su mnogo kontakata sa domaćim stanovništvom, ali i uticaja, tako da je relativno lako moglo doći do toga da se neki izrazi rašire u narodu.

Setimo se samo Sterijinih kir Janje i kir Dime, pa ostalih čuvenih Cincara iz naše literature, te njihovog živopisnog govora. Trgovci su svakako često morali koristiti izraz nema štete, odnosno nema zimie, što su naši ljudi čuli kao nema zime.

Nema problema

Dve glasovno slične reči, jedna strana druga naša, ukrštene su uz zamenu značenja, pa se tako rodio poseban izraz koji danas upotrebljavamo ne razmišljajući šta zapravo znači zima, uvereni da je to naša reč za godišnje doba. Tako se i prvobitno značenje nema štete, promenilo u nema brige, nema problema, bez brige.

Profesor Šipka citira profesora Koneskog: I ovog puta se, mislim, dogodilo da je jedna obična semantička celina u jednom jeziku postala frazeologizam u drugom.

A mi samo da dodamo da je u životu često tako – ispod onoga što nam na prvi pogled deluje jednostavno i razumljivo kriju se čitave priče, interesantne i zapletene kako nismo mogli ni pretpostaviti. Zato uvek treba gledati dublje i šire, pa neće biti zime!

 

Pripremila: Branka Tarbuk

Izvor: Zašto se kaže, Milan Šipka (Prometej, Novi Sad)

 

Povezane objave