Vizantijska riznica Ravena – otkrijte najlepše mozaike na svetu u Crkvi Svetog Vitalija i mauzoleju čuvene Gale Placidije

Ma koliko se pripremali za mističnu Ravenu, ona će vas iznenaditi. Toplom, srdačnom atmosferom, uskim ulicama što odišu mirom, prostranim trgovima, a najviše riznicom vizantijskog nasleđa: čudesnim duhovnim relikvijama i spektakularnim mozaicima.

Jedinstvena Ravena je rimska, gotska, vizantijska, srednjovekovna, mletačka, italijanska. Veličanstvena prestonica mozaika, čijih se osam spomenika kulture nalazi na listi UNESKO kulturne baštine, savremenom putniku nudi putovanje kroz istoriju Vizantije.

Božanstveni mozaici iz vizantijske imperije iz 5. i 6. veka, savršeni i danas 15-16 vekova kasnije, prava su umetnička remak dela i nešto što se mora videti. Najlepši su skriveni u veličanstvenoj Crkvi Svetog Vitalija i mauzoleju čuvene Gale Placidije, smeštenom u istom dvorištu pod senom mediteranskih četinara i ucvetalih lijandera.

Veličanstvena Crkva Svetog Vitalija

Crkva Svetog Vitalija, simbol grada Ravene, zaostavština je iz perioda vladavine Justinijana Prvog. Izgradnja crkve je započela 526. godine, za vreme vladavine Ostrogota, a završena 547. godine, sedam godina nakon okupacije Ravene od strane Istočnog rimskog carstva.

Monumentalna građevina od obične cigle, skromne fasade, izgrađena je na osmougaonoj osnovi, pokrivena vizantijskom kupolom, a brod je povezan sa bočnim brodom i nizom polukružnih niša.

Prozori su smešteni ispod kupole u vidu velikih luneta, tako da pojačavaju refleksiju svetlosti u hramu ili je to prividan utisak zbog velikog prisustva zlatnih dekoracija. Nisam sigurna. No, očigledno je da su crkve ovakve osnove sa kupolom karakteristične za pravoslavne bogomolje.

Poznavaoci istorije umetnosti tvrde da Crkva Svetog Vitalija i Mauzolej Gale Placidije predstavljaju suštinu vizantijske umetnosti ili umetnosti Istočnog rimskog carstva.

Neki izvori ukazuju da crkva oslikava dizajn Prijemnog hola Imperijalne palate u Konstantinopolju, prestonice Istočnog rimskog carstva, građevine koja, nažalost, nije opstala do danas.

Božanstveni mozaici u Crkvi Svetog Vitalija (San Vitale)

Kroz kapiju ulazimo u neku drugu vremensku zonu, spokojnu, pod krošnjama pinija, malo u 5. malo u 6. vek.

Oktagonalna građevina od cigle, Crkva Svetog Vitalija izmamila mi je najduže “Ooooooooooh”.

Gde da gledam? U stubove sa kapitelima izrezbarenim vinovom lozom, zidove obložene mermernim pločama sa Roršahovim mrljama, apsidu prekrivenu staklićima…Da li da krenem putem iskupljenja, lavirintom od trouglastih delića raznobojnog mermera na podu?”

Draga Teogonija sa “Putovanja info” foruma fantastično je prenela svoje utiske o božanstvenim mozaicima u Crkvi Svetog Vitalija.

Zatečeni izvanrednom lepotom prizora, posetiocima se spontano otegne “Ooooooooooh”! Uobičajena reakcija, uključujući i moju. Kao susret sa nečim neočekivanim, posebnim. Sa neskrivenim oduševljenjem, otvorenih usta, raširenih očiju, svi prisutni dive se čudesnoj tvorevini ljudskih ruku.

Menjaju se slike kao kaleidoskop, kao u kakvoj panorami. Čovek u ovom času ne bi mogao da ugleda lepše složene boje i kompozicije. Kao u dugi trepere boje od crvene u oranžastu i žutu, od zelene u zagasito zelenu, plavu kao čivit, kobaltno plavu, pepeljastu, pa ljubičastu i violet tamnu.

Neka neobična nijansa kobaltnoplave i purpurne boje sa zlaćanim odsjajem, čini da imam utisak kao da je sve od zlata, savršeno spakovano u hiljade kockica mozaika.

Ponosna na vizantijsko nasleđe razmišljam, šta je sve ljudska ruka, nadahnuta, vešta, vredna, kreativna, uspela da stvori… Koliko ljubavi, truda i strpljenja je uloženo.

Zapažam da je kupola crkve oslikana drugačijom tehnikom. Dekorisana je prekrasnim freskama koje su nastale znatno kasnije, u osamnaestom veku.

Teogonija kazuje: “Prostrano je, ali svi su se nagužvali kod apside, tu je ono najzanimljivije. Trebao bi mi dvogled, htela bih bolje da vidim ono gore visoko. Svaki delić apside je prekriven raznobojnim kockicama mozaika, obilje detalja, simbolike, likova, životinja… Tamo u krugu stoji belo jagnje božje, podupiru ga 4 anđela na pozadini od zlatnih vitica loze”.

Ponestaju reči

Nevešto pokušavam da rastumačim brojne prizore. Ponela sam odštampan Teogonijin vodič (čitala sam ga i u vozu), materijale sa neta, osluškujem šta priča vodič na engleskom. 

Prizivam Teogoniju:

“Pogled najviše privlači Justinijan u carskom purpuru sa svitom, vojnici i sveštenici ga okružuju, moć na svim poljima. Teodora u društvu dvorskih dama glave pokrivene niskama bisera prinosi posudu s vinom, na skutima joj izvezena tri mudraca…

Lebde u prostoru, u Raveni, u koju nisu nikad živom nogom kročili. Staklići bacaju odsjaj, trepere boje.

Avram nudi tele trojici iznenadnih gostiju koji sede ispod drveta za trpezom sa Sarinim hlebovima ispečenim od srca. Dalje je scena gde Avram samo što nije žrtvovao Isaka, belo jagnje čeka kod nogu.

Ponad svih Hrist u purpuru sedi na plavoj sferi, pod nogama mu izviru četiri rajske reke, u ruci drži knjigu Apokalipse sa sedam pečata, u drugoj pruža krunu Svetom Vitaliju”.

Prepoznajem vizantijski ideal lepote: visoke istanjene figure, izdužene glave sa velikim očima, povijenim obrvama, dugog i tankog nosa, malih usta, malih stopala u odnosu na veličinu tela, raskošne kostime.

Svaka scena je statična. Likovi su tipizirani, dostojanstvenih pokreta, a pozadina je zlatna (nebo je uvek boje zlata u ranom hrišćanstvu). Svaka boja ima svoju simboliku i značenje.

Meni ponestaju reči da prenesem utiske, ostaje samo preporuka da treba doći i videti. Posmatrati i osetiti.

I želja da tumačenje o ravenskim mozaicima čujem uporedo iz ugla teologa i istoričara umetnosti. Kada dođem sledeći put.

Slavna Gala Placidija

Slavna Gala Placidija, moćna i uticajna žena petog veka, okružena carevima. Kćerka cara Istočnog rimskog carstva, Teodosija Velikog (poslednjeg cara koji je vladao ujedinjenim rimskim carstvom), sestra cara Zapadnog rimskog carstva Honorija, žena cara Konstancija III rođenog u Naisusu iliti Nišu, gotska kraljica, regent maloletnog sina. Intrigantne biografije i uzbudljivog života, spletom okolnosti, ne slobodom izbora.

Više o čuvenoj Gali Placidiji, pročitajte na: http://www.istorijskabiblioteka.com/art:gala-placidija

Velika žena a skroman, malen mauzolej u arhitekturi ranohrišćanskih crkava. Spolja izgleda skoro utonuo u zemlju, jednostavna fasada od pečene cigle daje mu posebnu toplinu. Po predanju Gala je sagradila ovu građevinu kako bi služila kao mauzolej za nju i njenu porodicu.

U prva dva sarkofaga nalaze se mošti Gale Placidije i njenog muža, dok se za treći sarkofag veruje da je večno počivalište ili njenog sina, imperatora Valentijana III ili njenog brata, vladara Honorija.

Sarkofazi su tu, ali se ne zna pouzdano da li su Galini ostaci ikada doneti u Ravenu iz Rima gde je umrla, kao ni da li su u sarkofazima sahranjeni članovi njene porodice. Određena doza misterije uvek dobro prolazi kod turista.

Nestvarni mozaici u Mauzoleju Gale Placidije – pravo remek-delo

Na moje iznenađenje nema gužve, samo par putnika. Enterijer je volšeban uzorak vizantijske umetnosti, lepotom plene živopisni mozaici, umetničko blago čovečanstva.

Kao da sam se našla u paralelnom svetu… Pod iluminacijama sve boje na mozaicima se prelivaju dajući im nestvaran odsjaj i svečan, izrazit i tajanstven izgled.

“U komplikovane prepletaje loze zapetljale se životinje i zlatna ljudska obličja, vise teški grozdovi, vijugaju grčki meandri, cveta cveće u medaljonima”. Teogonija

Fascinantni mozaici što prikazuju četiri Hristova apostola simbolizuju pobedu večnog života nad smrću.

“Iznad vrata Mladi Hrist bez brade kao pastir, sedi među ovcama, u prirodnom okruženju. Ove scene imaju neku dinamiku, likovi su u pokretu, senke daju utisak trodimenzionalnosti”. Teogonija

Imam utisak da su tu, prisutni među nama, u realnom vremenu. Kao da nema vremenskog jaza od 1500 godina. Pravo remek-delo!

UNESKO stručnjaci kažu da je to najraniji i najbolje sačuvani od svih spomeničkih mozaika, a istovremeno umetnički najsavršeniji.

Nezaboravne slike upijaju se u dušu, te i nju ozarava i rasvetljuje umetnost na ovom mestu gde je ispoljila sve svoje darove, raskoši i talente. Narodi i epohe zastajali su pred ovim lepotama očarani i zadivljeni. Čine to i dan-danas.

Idem za pogledom… Zurim u zvezdano nebo… U ovim prelepim mozaicima govore svi jezici sveta i sva narečja.

Dok posmatram čarobne kockice, “kobaltno plavo nebo posuto zvezdama” u gostima kod čuvene Gale Placidije, ne mogu a da se ne podsetim prolaznosti života. Samo ono što je istinski vredno, opstaje večno.

Zar ovi raskošni mozaici nisu najbolji dokaz za to?

Pogledajte video o ravenskim mozaicima: https://www.youtube.com/watch?v=yvnr0wnmoGY i https://www.youtube.com/watch?v=It3i-dKusIM

O tragovima rimske i vizantijske kulture u Raveni, Crkvi Svetog Apolinarija novog, Crkvi Svetog Apolinarija u Klase, Teodorikovoj palati, Neonovoj (pravoslavnoj ili ortodoksnoj) krstionici, Arijanskoj krstionici i Muzeju nadbiskupije sa kapelom Svetog Stefana, biće reči u narednom putopisu.

Autor: Rada Sević

 

 

Povezane objave