Vilinski kompleks Ćimbrione

U bajkovitom Ravelu nastavljamo potragu za idealom lepote. Opčinjene italijanskom umetnošću i prirodom, uputismo se put vilinskog kompleksa Ćimbrione.

Rajska lepota

Rajska lepota svuda, krivudavi kaldrmisani sokaci, neočekivani prolazi, zagonetni trgovi, čarobni vidikovci, iskrsavaju cvetne oaze u dvorištima prelepih vila melodičnih imena, kao Amore, Eva, Princeza Pijemonta. Labudovo gnezdo (La Rondiana), snežnobeli dvorac na samoj litici stene, sa mora izgleda kao uklesan, nekada u vlasništvu poznatog američkog pisca, scenariste i političara Gor Vidala.

U daljini se nazire Torre dello Ziro, kula u kojoj je bila zatočena vojvotkinja Amalfija, negde između pitoreskne Skale i romantičnog Atranija, do kojih se može stići obeleženim pešačkim stazama.

Čak se i luksuzni hoteli, jedinstvena Palata Avino, čiji je vlasnik najveći proizvođač paradajza u Italiji, a svaki gost dobija kao poklon konzervu paradajza, pa grandiozni Belmond hotel Karuzo sa svojim spektakularnim bazenom, impresivni Palumbo, utočišta slavnih i bogatih, uklapaju u lokalnu arhitekturu i ambijent.

Sklad, harmonija, vrhunska estetika, emotivno putovanje koje se pretvara u nostalgiju i budi čudotvorno stanje kod putnika nemirnog duha.

Vilinski kompleks Ćimbrione

Vođene stazom popločanom ciglama, koju krase čarobni ćupovi sa cvećem, palme, gusto mediteransko zelenilo i stare zidine obrasle bršljanom, otvorismo staru, drvenu kapiju i nađosmo se u bajkovitoj vili Ćimbrione iz 11. veka.

Istorijska zgrada ponosno stoji na litici “cimbrionium”, po kojoj je dobila ime, okružena velikim romantičnim parkom uređenim u engleskom pejzažnom stilu, sa spektakularnim pogledom na Amalfijsku obalu.

Gor Vidal je pogled sa božanstvene Terase beskraje nazvao najlepšom panoramom na svetu. Sasvim se slažem, barem za ovaj kutak sveta koji sam videla.

Ernest Vilijam Beket, lord Grimtorf, zaslužan je za preporod botaničke bašte koja je preuređena početkom 20. veka i pretvorena u pravi edenski vrt.

Danas je Vila Ćimbrione ekskluzivan smeštaj, jedan od najprestižnijih na svetu. Elegantan objekat sa 19 soba opremljen je prefinjenim antikvitetima, oslikanim svodovima, umetničkim slikama i freskama, sa šarenim keramičkim podovima i kaminima od vijetrijske keramike.

Pogledajte fantastičan video: https://www.youtube.com/watch?v=fMwAGuTQw_k

Sve miriše na starinu, na duh bezvremenosti. Postoje dva nesvakidašnja apartmana: zanosna Greta Garbo, posvećen filmskoj divi, koja je boravila ovde i poetična Kamelija, oba sa vrhunskim freskama.

Panova frula, prekrasan hotelski restoran sa Mišelinovim zvezdicama služi gurmansku hranu u večernjim satima i lagana mediteranska jela tokom ručka, maštovito servirana.

Šetnja kroz nestvarnu prirodu

Preda mnom se pružaju zadivljujući pejzaži koji su inspirisali mnoge umetnike još od srednjeg veka i nadahnjuju još uvek. Duboke i jake boje slivale su se jedna u drugu, sve je besprekorno, čisto i prirodno.

Šetnja kroz nestvarnu prirodu i čudesnu istoriju i mitologiju počinje od ulazne kapije i dekorativnog Kloštara, sa religijskim motivima, kao što su sedam smrtnih grehova, preko neobične gotičke kripte i vodi u impresivnu Aveniju beskraja.

 

Mirisnom Avenijom beskraja koja je puna senovitog drveća, raznobojnog cveća, puzavica i egzotičnih biljaka uz blagoslov elegantne boginje plodnosti, zemlje, žita i braka Ceres (kojoj je posvećen jedan od hramova u Pestumu), stigosmo do očaravajuće Terase beskraja ili Vrata sunca.

Iskrsavaju poetski motivi, baš kao što su opisani u putopisu: “Pogledi, more, sunce i nebo mešaju se kako bi stvorili taj magični ambijent. Nezamislivo. Terasa gleda pravo na zavodljivo zakrivljeni deo obale. Efekat je zapanjujući zbog oštrog pada planina. Daju utisak da se gleda niz prozor na nebu. Terme limunovog drveća okružuju planine i sitni autobomili veličine bubamare prate konture obale. Efekat je nadrealan”.

 

Možda je mirisni bosiljak u bašti zasađen jer se u drevna vremena verovalo da je grančica bosiljka dovoljna da otvori kapije i prozore nebesa.

Putovanje kroz legende i mitove

Šetnju kroz legende i mitove nastavljam posetom rimskom bogu Merkuru što sedi, za koga Ovidije piše da nosi Morfejeve snove ljudima.

Spuštam se niz stepenice i koračam lagano uzanim stazama, sanjalački, sa finim mislima i eto me ispred Bahusovog hrama, rimskog boga veselja, vina, hrane i užitaka iliti Dionisija u Grka. Umetnik je očito bio inspirisan antikom, prepoznah da se hram oslanja na osam stubova u dorskom stilu, a na ivici kupole su uklesani stihovi latinskog pesnika Katula.

  

 

Ovom veselom društvu pridružuje se i bronzana statua Davida, koja se nalazi na strmom stepeništu usred šume, okružena retkim divljim orhidejama.

Ovo je kopija Donatelove poznate skulpture pobedničkog Davida, čiji se original nalazi u Firenci. Tu je, pomalo skrivena, i Evina pećina. Slučajno ili ne, ovde se setih latinske izreke koju pročitah negde u ovom edenskom raju: Homo sum, humani nihil a me alienum puto ili Ja sam čovek, ništa što je ljudsko nije mi strano.

Ljupko, sentimentalno i volšebno je i na Terasi kraljice cveća, ruža. Dah renesanse unele su ukrasne skulpture: čuvena Leonardova Leda sa labudom i dva rvača, a svoje mesto našla je i Flora, drevna italska boginja cveća i proleća.

Začuđujuća mesta prepuna intrigantne lepote 

Uzvišena Italijanska bašta sa prelepim ružama, mirisnim magnolijama, raznobojnim petunijama, razgranatim dalijama, čudotvornom ginko bilobom, maštovitim espalierima od zelenila i raznobojnog cveća pleni svojom lepotom.

Popodnevna simfonija očekuje me u Sobi čaja, paviljonu u mavarskom stilu, pod okriljem mitologije i istorije, među rimskim stubovima i čudesnim skulpturama. Na svakom koraku ukazuju se začuđujuća mesta prepuna intrigantne lepote.

Razgovaram sa svojim srcem, zahvalna Bogu i dragim ljudima, zadovoljna što sam dobila priliku da zavirim u ovaj mali, čarobni kutak sveta, u ovo podneblje inspiracije.

Pokušavam da odgonetnem neku od tajni koju skriva osamljena klupica pod limunovim drvetom, sa dirljivom porukom ljubavi, okružena malenim mostićima sa rustičnim motivima na ogradama, cvetnim oazama, korpama od pruća.

Osećanju idiličnog mira seoskog života doprinosi stara drvena ograda, prašnjava staza, tek da podseti da koračamo zemljom. Čuju se glasovi cvrčaka, šuškanje lišća na blagom povetarcu, daleki ritam zvuka talasa koji doziva.

Sve je živopisno i slikovito kao na kakvoj umetničkoj slici. Oda radosti i lepote, u slavu večnog obnavljanja prirode! 

Iskustvo koje oduzima dah

Na Vratima sunca ili Terasi beskraja, tamo na početku ili na kraju sveta, odakle se pruža dramatičan pogled u beskrajno plavetnilo neba i azurnog mora, među antičkim božanstvima, tamo gde se čak i večiti putnik i glasnik bogova Merkur odmara i kao da poručuje ono što je Gete kazao:

“A kad padne veče i kad blagom vazduhu malobrojni oblaci počivaju uz planine, a na nebu više stoje nego što se kreću, i kad odmah po zalasku sunca počne da se čuje zvuk cvrčaka, čovek se u svetu ipak oseti kao kod kuće, a ne kao lutalica ili prognanik.”

Za mene je ovo iskustvo koje oduzima dah. Ovde je granica između mita i stvarnosti nejasna i neodređena.

Kao što reče pisac Mario Liguori: Ovde se prirodni i ljudski elementi spajaju u gotovo mitskoj harmoniji!

O Čarobnom Ravelu i istorijskoj vili Rufolo možete pročitati u članku: http://pslanguagecafe.com/zemaljsko-mesto-najpribliznije-raju-bajkoviti-ravelo/

 

Autor: Rada Sević

Povezane objave