Vaskršnji praznici i običaji

Dolazi nam Vaskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, dan kada je Isus Hristos pobedio smrt. 

Danas vam predstavljamo najznačajnije Vaskršnje praznike i običaje u Srba.

Lazareva subotaVrbica

Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici. Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.

Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, a zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.

Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, ih u crkvu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Velika nedelja

Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju.

U ovoj nedelji su najvažniji praznici – Veliki četvrtak i Veliki petak.

Veliki četvrtak

Na Veliki četvrtak služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog. Toga dana Gospod je ustanovio Svetu tajnu pričešća, zato je dobro toga dana primiti pričešće. Na taj dan sveštenik sprema čestice za pričešće bolesnih tokom cele godine. Uveče se čita dvanaest Jevanđelja o stradanju Hristovom, a dok se čitaju jevanđelja narod kleči.

Veliki petak

Veliki petak slavi uspomenu na Hristovo raspeće. U našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je naslikano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara.

U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post, bez ribe i ulja. Na Veliki petak neki vernici do predveče ne jedu ništa, dok neki uzimaju samo hleb i vodu.

Vaskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji rođenog darovao večni život.

Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, ali nikada pre ravnodnevnice.

Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, po novom kalendaru.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.

Jaje kao simbol

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Кako se farbaju jaja?

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u nju spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove čuvarkuća.

Pre farbanja jaja se mogu šarati sa rastopljenim voskom i perom za pisanje. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova.

Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je Sveta Marija Magdalina mironosnica (to je ona devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija.

Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse“. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

Vaskršnje slavlje

Kada svane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse!“ i „Vaistinu vaskrse!“ sve do Spasovdana.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i kadi sve koji stoje na molitvi i predaje kadionicu nekom mlađem da okadi celu kuću.

Ako ne zna niko da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita se „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

U nekim našim krajevima sačuvan je običaj da se vaskršnja jaja nose na grobove umrlih predaka. To svedoči o narodnoj veri da su svi ljudi pred Bogom živi i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i zadušnice.

Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob i dele ako neko prođe. Dakle, Pobusani ponedeljak je dan posvećen upokojenima.

Vaskršnju poslanicu pogledajte ovde:

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Izvor: http://www.spc-novagorica.eu

Fotografije: Srpska pravoslavna crkva i Vikimedija

 

 

Povezane objave