Vanvremenski Tešnjar – ono naše što nekad bejaše

Stara trgovačka čaršija Tešnjar, autentična iz turskog doba, simbol grada Valjeva, spada u najvažnije spomenike kulture u Srbiji.

Tešnjar – simbol i srce Valjeva

Stešnjen između desne obale reke Kolubare i obronaka brda Vidrak, u srcu grada, od 1830. godine prilagođava se toku reke, istorije i vremena.

Prvi pomen grada Valjeva datira iz dubrovačkih spisa iz 1393. godine. Istorija Valjeva, kao i istorija Tešnjara, koji prati sudbinu grada na Kolubari, vrlo je burna i nepredvidiva.

Pretpostavlja se da je Tešnjar dobio ime zbog tesnih, uzanih ulica. Neki zapisi govore da svoje ime duguje Tešnjar-begu, valjevskom kafedžiji poreklom iz Bosne, kome se posle Drugog srpskog ustanka zatire svaki trag.

Jedan od najvrednijih spomenika kulture u Srbiji, nepatvorena, najbolje očuvana celina te vrste iz turskog doba, preživeo je mnogo štošta. Čak i naredbu kneza Miloša Obrenovića da se Tešnjar sruši a Valjevo “ušori” i vrati na levu obalu reke Kolubare.

Poznati srpski književnik Joakim Vujić beleži da je sredinom 19. veka u Tešnjaru radilo oko 200 dućana, a čaršija je oživela zahvaljujući valjevskom pinđuru (sajmu), koji se održavao jednom, a kasnije i dva puta godišnje.

Duša Tešnjara – ulični prodavci

Hroničari kazuju da su dušu Tešnjaru u 19. veku davali ulični prodavci, koji su u njemu boravili od ranog jutra, pa sve do prvog mraka. U rano jutro prvo bi nailazili prodavci salepa, koji je prodavan iz kanti, a sipan u cimentu (limeno lonče).

Salep je slatki, topli napitak od mlevenog korena nekoliko vrsta divlje orhideje, koji su na Balkan doneli Turci. Najčešće su ga nudili Makedonci, koji su tokom dana prodavali alvu i bozu, a oko podneva kiselo mleko.

Celo pre podne su u Tešnjaru pekari prodavali zemičke i kifle. Popodne su se pojavljivali „cuker pekari“, koji su na poslužavniku nosili kolače, najčešće prelivene čokoladom. Tek predveče su izlazile ćevabdžije.

A kada padne noć glavna čaršija, Tešnjar, pretvarala se u promenadu. Tu su se momci i devojke upoznavali i uzimali. Ispred kuća se sedelo i divanilo.

O Tešnjaru kroz tri veka pogledajte u video-materijalu: https://www.youtube.com/watch?v=lPDVfKlaHCU 

Tešnjar danas

Danas je Tešnjar posebna ambijentalna celina. Njegovu arhitekturu karakteriše narodno graditeljstvo, bondruk konstrukcija i kuće šeperuše, u kojima se pri građenju koristi drvena konstrukcija sa zidovima od čatme-šepera ili od ćerpiča, odnosno cigle.

Kaldrmisane uličice su uzane i krivudave, dvorišta i okućnice sa dosta mirišljavog, raznobojnog cveća i senovitog drveća. Ka Kolubari su okrenute kapije, terase i bašte, pa se uz žubor vode može spokojno uživati u toplim letnjim noćima…

O jedinstvenoj ambijentalnoj celini, istoričar Vladimir Krivošejev kaže: “Većina kuća u Tešnjaru nastala je u 19. veku, ali uz poštovanje zatečenog stila i prostornog rasporeda. U trenutku nastanka ovih objekata u njima su se nalazile prodavnice, radionice, trgovački i zanatski magacini, pa je Tešnjar predstavljao trgovačko-zanatsku četvrt Valjeva.

Kao takav, opstaje sve do polovine 20. veka, kada zbog nagle industrijalizacije gubi svoju nekadašnju namenu i značaj u okvirima gradskog života i počinje naglo da propada.

To je bilo vreme kada je slična sudbina zadesila mnoge turske čaršije u Srbiji, ali za razliku od drugih koje su nestale, Tešnjar je brigom Valjevaca opstao, istina, jedno vreme trošan i ruševan, da bi poslednjih decenija 20. veka otpočeo proces njegove restauracije i konzervacije, koji i danas traje”.

Tešnjar – idealna filmska scenografija

Tešnjar se može pohvaliti da su u njegovom orijentalnom miljeu snimani neki od najpoznatijih srpskih filmova i serija: čuveni “Marš na Drinu” i “Užička republika” u režiji Žike Petrovića, kao i jugoslovenski filmovi “Narodni poslanik” i “Rafal u nebo”.

Siniša Pavić je ovde snimio seriju “Ono naše što nekad bejaše”, Šotra TV dramu “Ilka”, kultne filmove “Ivkova slava” i “Šešir profesora Koste Vujića”, a nedavno je Laza Ristovski u Tešnjaru zabeležio kadrove za seriju “Čarape Kralja Petra”, čija se premijera očekuje.

Tešnjar i Valjevo imaju nešto nesvakidašnje, idealnu scenografiju za snimanje kako domaćih tako i inostranih filmova i serija.

Za vreme snimanja “Ivkove slave” i slavni Šotra se uverio da je to pravi raj za filmadžije, jer je očuvao autentičnost 19. veka. Jednostavno, savršen je za filmove iz tog doba.

Zapis o Tešnjaru

Prolazim juče Tešnjarom, ulicom Birčaninovom, koja se do Prvog svetskog rata zvala Obrenovića ulica. Nazvana po čuvenom srpskom knezu Iliji Birčaninu, koji je zajedno sa istaknutim knezom Aleksom Nenadovićem pogubljen u Seči kneževa na mostu na Kolubari 1804. godine.

Tešnjar je danas pun ugostiteljskih objekata, koji uglavnom rade uveče ili samo vikendom, radnji i butika sa turskom robom. Sve je manje zanatlija. Ipak su opstali neki stari zanati: tkački, grnčarski, obućarski, voskarski, trukerski, liciderski, bojadžijski, krojački za narodno odelo i berberski.

Razmišljam, kako bi bilo lepo da moj zapis o Tešnjaru zvuči ovako:

Kao idealna scenografija za putovanje kroz vreme, čaršijom odzvanja bat koraka putnika namernika, graja filmskih ekipa i statista, razgovori veštih zanatlija i umetnika. Čuju se zvuci romske muzike, toči se valjevska šljivovica, mirisi sarme od lobode i listine, valjevske gibanice mešaju se sa mirisom roštiljskog mesa.

U tradicionalnim srpskim kafanama boemi nazdravljaju lepoti života, dok kaldrmom defiluju mladići i devojke u narodnim nošnjama kao za vreme “Zlatnog opanka”, sabora folklornih ansambala.

Zatičem drugačije prizore. Zanatski dom, prilično oronuo i neugledan, tu na ćošku, kao da čeka da dođu neka bolja vremena. Ulica je skoro pusta, par kafana sa cvetnim aranžmanima srdačno dočekuju goste, kaldrmom promakne po koji slučajni prolaznik i vozila što snabdevaju okolne lokale.

32. Tešnjarske večeri

Danas kada počnu tradicionalne Tešnjarske večeri, slika će biti potpuno drugačija. Veselija, živopisnija, valjevska čaršija će živnuti.

Pomalo, u naznakama, podsetiće na osamdesete godine prošlog veka, kada je Tešnjar živeo 24 sata dnevno, preko dana kao trgovačka četvrt, a noću kao popularno mesto za izlaske.

Letnji festival je savršena prilika da Valjevo predstavi sugrađanima i gostima jednu lepu sliku grada bogate istorijske i kulturne baštine, grada bajkovite prirode, grada otvorenog za sve i svakoga.

Program 32. Tešnjarskih večeri, detaljnije pogledajte ovde: http://www.tesnjarskevaljevo.rs/

U duhu nostalgije i nekih lepših vremena, poslušajte i predivnu pesmu “Tešnjarski snovi” u izvođenju ansambla “Valjevci”:

https://www.youtube.com/watch?v=JNATw3fzio0

 

Dobro došli!

Foto: tesnjarskevaljevo.rs, tov.rs / Miroslav Jeremić i Dragan Đurćević

Priredila: Rada Sević

Povezane objave

2 Thoughts to “Vanvremenski Tešnjar – ono naše što nekad bejaše

  1. Boško

    Тешњар је архитектонска еклектика, што ће рећ да има и деветнаестог али и касног двадесетог века, није он тако јединствен и очуван да изгледа као целина из неког давног времена. Наравно, могу се наћи куће и дворишта који су сведоци једног давног, давног времена, али одмах до таквих амбијената је нека кућа која је савремена у потпуност. Па ни Кораћева кућа не представља деветнаести век, већ половину двадесетог, Аћевчева је, рекао бих из двадесетог, Ђукићева је модерна, С>еленићева је модерна, на месту Бирчанинове кафане је модерна стаклорезачка радња, да не набрајам даље. Узгред, није било моста на Колубари где су погубљени кнежеви, већ на малом простору, Проата каже, чини ми се: на ПОЉИЦУ поред Колубаре. Овај опис Тешњара, овог аутора је више жеља и пројекција него што је стварно стање.

    1. Rada Sevic

      Hvala Vam najlepše na komentaru. Informacije koje ste izneli su vrlo korisne.
      Svako dobro!