Valjevska avantura – veličanstveni kanjon reke Gradac i čuveni valjevski manastiri

Milina je doći u Valjevo, naročito zorom, dok se grad tek budi, još u ovom prolećnom ruhu, kad tek što su ozelenele padine planina koje drže stražu nad njim – Povlena, Maljena, Jablanika, Medvednika...

Dragi Valjevci, bila sam vam u gostima, sa sve familijom, i mogu vam reći da stvarno imate čime da se pohvalite i znate kako goste da dočekate!

 Veličanstveni kanjon reke Gradac

A mi smo tog jutra krenuli u kanjon reke Gradac, veoma popularno odredište brojnih planinara, izletnika, uživalaca u prirodi uopšte. Put nas je vodio uzvodno, pošli smo od brane, uverivši se odmah da ćemo pratiti jednu ćudljivu i vrlo moćnu reku.

Vrlo lepo je u ambijent uklopljeno nekoliko autentičnih restorančića, nenametljivog izgleda, sve je od drveta. Ovaj u kome smo mi popili jutarnju kafu pre polaska na pešačenje ima i parkić za decu, a prave zvezde dvorišta su neodoljivi zečići.

  

Svaki metar staze bio je pravo uživanje. Gradac je čas žuborio, čas hučao, mirisala je svežina aprilskog jutra, a oblaka je bilo taman dovoljno da nam naprave hladovinu kako bismo sagledali sve lepote koje su nas okružile.

Smenjivale su se livade, proširenja, reka se pokazivala, pa skrivala, a onda naglo sasvim otkrivala u neočekivanoj širini i snazi. Tako se menja i krajolik, čas mio i blag predeo, livada, koliba, a onda nagli uspon kanjonom iznad reke, jer je još uvek bilo hladno da idemo kroz vodu.

Na ovoj stazi neće biti odmora za čula! Pripremite se za bezbroj utisaka i prelepe slike koje će se smenjivati jedna za drugom brzinom svetlosti, nećete imati vremena da se nadivite proplanku, a već ćete zalaziti u šumu, po izlasku iz šume naći ćete se na prelepoj plaži sa belim kamenjem, a tu je i izvor na kome se možete napiti vode. Gradac je inače jedna od najčistijih reka u Srbiji.

Na stazi prepunoj čuda

  

Čudima na ovoj stazi nema kraja, a jedno od njih je i Degurićka pećina, iz koje velikom snagom izvire voda i odlazi u Gradac. Teško ćete uspeti da otkinete pogled od ove sile prirode, jakog i glasnog vrela i stalno ćete upirati pogled u dubinu stena ne biste li utvrdili odakle izvire tolika voda.

Staza se nastavila vrlo uzbudljivo, bilo je i prepreka, ali bio je to mali napor u odnosu na zadovoljstvo koje je pričinjavao svaki pogled na reku koju smo sada ostavljali sve dublje u kanjonu, dok smo se peli po njegovim stranama.

I kao što to uvek biva, baš kad vam se učini da kraja nema i umor počne da otežava korake, otvori se najpre pogled na desno na manastir Ćelije, a onda nas put dovede do Etno-domaćinstva “Skok po skok”.

Valjevska dobrodošlica

Dobrodošlica domaćina kakva se samo može poželeti. Gradac ovde pitom i miran, a meni svu pažnju zaokupilo magarence, uvek me podseti ova mila životinja na moje detinjstvo, dalmatinsko selo i pogled preko Cetine na gordu Dinaru.

 

Da začini svo to uživanje, mostić napravljen od dva debla, siguran, uz sajlu za koju se možete pridržati dok prelazite, malo avanturističkog duha svakom će prijati.

Ubeležila sam ovu tačku kao divno mesto za odmor. Naravno, ne morate se lomatati po brdu, ima i jednostavnijih načina da se dođe, pa kako ko voli, neka i bira, bitno da ste u skladu sa sobom.

Valjevski manastiri

Manastir Ćelije ostao je ovoga puta samo na dometu pogleda kroz krošnje, nas je put vodio u Lelić. Kako smo se približavali manastiru priroda je bila sve pitomija, pojaviše se prve kuće, livade sa visokom travom, blagodeti proleća i bujne vegetacije u punom sjaju. U manastirskom dvorištu čekaju svatovi, lepi, veseli, nasmejani, mladi, prava scena za kraj puta.

  

Moram priznati da me je umor tu u Leliću i zadržao, dok je veći deo grupe nastavio preko Strmne gore (505m) do manastira Jovanja. Ne služi mi baš na čast, ali da probam da se malo opravdam napornom nedeljom koja je prethodila izletu.

Uglavnom, prijala je kafa u jednom od restorana, ali i kratka vožnja autobusom kroz Valjevo. Kako sam se samo obradovala kada sam ugledala spomenik Stevanu Filipoviću i druge znamenitosti grada o kojima sam s ponosom pričala svojim saputnicima. Prednosti i blagodeti druženja sa Valjevkama!

Sačekali smo drugi deo grupe u manastirskom dvorištu. Utisak koji je na mene ostavila Jovanja bio je izuzetno snažan. Obuzeo me osećaj poznatog kraja, neka neobična prisnost sa malom i skromnom crkvom autentično očuvane unutrašnjosti. Dvorište je beskrajno lepo, a skromno uređeno, sve odiše svečanim mirom i kao da grli svakog putnika namernika.

I na kraju ovog savršenog dana – bila sam posebno srećna što mogu da zagrlim svoju drugaricu Radu i upoznam je sa svojim prijateljima i familijom (tetka, sestra od tetke i kuma – i kuma se računa u familiju). Što ja volim Valjevo!

A iz Valjeva ide i najlepši put prema jednoj od mojih miljenica, Tari, preko Debelog brda. Ma šta da vam kažem – ovaj grad nema mane!

Ako do sada niste, potrudite se da otkrijete Valjevo što pre, iznenadićete se! Mene eto uskoro, čim se ukaže prva prilika.

O vodenicama na Gradcu, pročitajte u članku: http://pslanguagecafe.com/prica-o-domacoj-proji-i-autenticnim-srpskim-vodenicama/

Autor: Branka Tarbuk

(U tekstu je opisana planinarska akcija u organizaciji PD “Železničar” iz Beograda)

 

 

Povezane objave