Valjevo – preporuka za obilazak grada ili ti kafanska potka grada

“Kad dođeš u bilo koji grad, a u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno. Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad, ako taj grad bude slučajno Valjevo” – Matija Bećković

Ako taj grad slučajno ili namerno bude Valjevo, pitate se šta obići u Valjevu za tri dana?

 

O lokalnim navikama, o onome što se u gradu Valjevu voli i neguje, sa jakim akcentom na kafanskoj potki grada, pisao je vrlo duhovito i nadahnuto Dragan Milićević.

 

“Ovdašnji narod je takav, voli da se druži, kafana mu je mila, a gostoprimljiv je u tolikoj meri da u Valjevu ne važi ona narodna – svakog gosta, za tri dana dosta.”

Što uostalom videsmo i u “Ivkovoj slavi”, koja je snimana baš u Tešnjaru, staroj valjevskoj čaršiji.

“Kako bi i važila, kad za tri dana ne možete posetiti Muzej i Muselimov konak, popiti kafu u Bukvi ili Beloj kući (prim. urednika), ručati u jedinoj staroj valjevskoj kafani Marko Kraljević (Šofer bar je nažalost zatvoren, prim. urednika).

Slikati se na Markovoj stolici, ušinuti vrat gledajući Stevana Filipovića, pogledati slike najčuvenijeg valjevskog slikara Ljube Popovića u Modernoj galeriji, posetiti Brankovinu i recitovati DesankinuNe, nemoj mi prići, hoću izdaleka, obići Kulu Nenadovića, popiti kriglu valjevskog piva na Platanima.

Za svakoga po nešto

Dodaje Dragan:

“Prošetati se Pećinom, pročitati Leptiricu Milovana Glišića i posetiti vodenicu Save Savanovića na Gradcu, popiti vodu sa izvora, zapaliti sveću u Ćelijama ili Leliću, pojesti čorbu od koprive na Vidanovom izvoru.

I jagnjeće pečenje ili roštilj kod Bore u Rosuljama, istraživati u Istraživačkoj stanici Petnica i uplašiti se od slepih miševa u Petničkoj pećini, bućnuti se u bazen i okupati u jezeru.

Večerati pastrmku na Lovcima dok vam pauni šetaju oko stola, merkati Valjevke dok paradiraju Knez Miloševom.

Ostaviti pola plate bairskim muzičarima u nekoj kafani u Tešnjaru, posrtati preko belog mermernog mosta, uhvatiti taksi kod Granda i otići na burek sa sirom u 3 ujutro, doručkovati kačamak ili prženice kod Šmekera.

Pa se osladiti tufahijama u Kući, nadisati se na Divčibarama, pokloniti se u Leliću, popiti rakijicu kod Gljivara, pozdraviti se s domaćinima i kupiti za uspomenu kilo duvan-čvaraka od Slavena.

Te čuti kako se dosetio ovaj vispreni Valjevac da zaštiti proizvod star bar 200 godina, da ga Slovenci ne ukradu kao ajvar, pa duvan-čvarci i zvanično postadoše autentičan valjevski brend.

I ako sve to uspete da odradite za tri dana, jedno je sigurno, vratićete se po još.

A u međuvremenu četovaćete sa Valjevkama ili Valjevcima na netu pripremajući teren da, možda, u Valjevu sledeći put i ostanete. Trajno.”

Članak preuzet sa: http://brdsko-planinskopcelarenje.com/forum/index.php?topic=2019.0

Meni se ovo čini kao savršen itinerer. Šta vi mislite?

Kultnu pesmu “Kada dođeš” akademika Matije Bećkovića u autorovoj izvedbi poslušajte ovde: https://www.youtube.com/watch?v=X7KI6jxRxyM

Povezane objave