Uvac i vodopad Gostilje, čuda prirode

Na ovu avanturu sam se odlučila nakon što sam čitala skromne komentare na internetu i osluškivala priče da se u našoj Srbiji nalazi jedno čudo prirode koje može svojom lepotom i neobičnošću da parira velikim svetskim čudima.

Gledala sam ponude preko agencija, ali sam želela da doživim jednu pravu avanturu i da posmatram Uvac iz najlepšeg ugla i da mu se divim, pa sam se odlučila za meni veoma drago kampovanje. Moj dečko, moja najbolja i najvernija drugarica i saputnica – moj pas Mrvica i ja krenuli smo na ovo divno trodnevno putovanje.

Naše putešestvije

Naše prvo stajanje je bilo u Užicu. Prošetali smo gradom i okupali se u reci Đetinji. Odlučili smo da malo odmorimo, pa smo napravili mini-piknik pored reke, a Mrvica je pronašla jednog čupavog i malo stidljivog drugara.

Sledeća destinacija nam je bila planina Zlatibor, gde smo i prespavali. Tu smo posetili Crkvu Svetog Preobraženja Gospodnjeg. Prošetali smo se Zlatiborom, koji je za moj ukus previše modernizovan, podseća na neki dobro uređen grad, a ne na planinu. Nije bilo puno mesta da se uživa u zelenilu i raskošnim krošnjama, ali smo mi pronašli kutak za naš trenutak. U samom centru nalazi se mnogo kafića i jedno malo veštačko jezero po kome možete da vozite pedalinu. Za najmlađe tu su Dino park i Avantura park.

Vodopad Gostilje

Narednu noć smo spavali na Zlatarskom jezeru. Ovo ogromno jezero ima deo koji je sređen, odnosno plažu za posetioce. Tu smo se smestili i prvi put ubacili Mrvicu u vodu. To je bilo jako smešno pošto ne voli vodu, a mi smo u vodi udaljeni od nje, a ona, gospođa,sedi na peškiru. Tako da smo je naterali da uđe, ali čim je stavimo u dubinu, ona grabi da što pre dođe do plićaka. Bila je atrakcija i nama, a i ostalim mnogobrojnim posetiocima ovog jezera.

Uvac, čudo prirode

Konačno smo stigli do naše finalne destinacije, a to je Uvac. Put do Ledenog vidikovca nije sređen, jako je divlje i zapušteno, ali upravo to predstavlja posebnu draž posete ovom rezervatu. Dok smo se vozili kao u filmovima, po kamenju i uzanim putevima, nailazili smo na limenke koje su ljudi stavljali na drveće kako bi ostali posetioci znali da pronađu ovaj, po mnogima najlepši i najušuškaniji vidikovac. Glavni i najpopularniji vidikovac je Molitva. Kada smo stigli do njega bilo je ljudi koji se slikaju, za razliku od Ledenog vidikovca, gde smo bili sami, čak smo uživali i u kafi sa pogledom.

Silazak na vidikovac Molitva je malo jeziv i nestabilan, mora da se vodi računa jer nema ograde, sa desne strane je provalija, a gazite po kamenju kako biste se spustili i uživali u pogledu. Potrebna je dobra koncentracija itokom penjanjado odvojenog dela sa klupicama, pošto morate da gazite po stenama i bukvalno gledate u provaliju.

 

Ne može, a da vam ne proradi adrenalin, prosto je nemoguće. Nemojte da dozvolite da vas strah pobedi i da propustite nešto ovako maestralno. Ako mogu ljudi sa malom decom, možete i vi. Jedino što bih zamerila je što je put loše obeležen i nema više znakova do vidikovaca, pa se ljudi često izgube i lutaju.

 

Lepote Srbije

Poslednje stajanje je bila kratka poseta jednom mnogo lepom gradu – Ivanjici. Šetali smo parkom koji je predivno uređen i gledali branu koju su osposobili za kupanje i uživanje.

Završila bih ovaj tekst jako ponosna na Srbiju, jer i mi imamo mnogo toga lepog da ponudimo. Srela sam mnogo stranaca koji su bili oduševljeni posetom ovom prirodnom rezervatu, a nadam se da će ih upravo ovakvi tekstovi o našim prirodnim lepotama namamiti da dolaze u što većem broju i da će stajati u redu da se dive i klanjaju zajedno sa nama ovakvim srpskim lepotama.

U prilog priči, pogledate i video: https://www.youtube.com/watch?v=2d1YCchr92M

Autor: Jovana Milovanović

 

Povezane objave