U poseti Ambasadi Francuske – reljefi koji govore

Zidovi, fasade, skulpture zdanja Ambasade Francuske kriju brojne priče i poruke.

Dani evropske kulturne baštine

Da može da se putuje na različite načine, uverila me je i poseta francuskoj ambasadi, tačnije rezidenciji ambasade, koja je organizovana u okviru Dana evropske kulturne baštine.

Pri svakom prolasku kroz Parisku ulicu u Beogradu pogled vam i nehotice skreće na ovo izuzetno zdanje koje gleda na Kalemegdan, pa je prilika da se u njega uđe i sagleda iznutra bila pravi poklon.

Jedna od najlepših zgrada u Beogradu, pravi biser art deko stila, delo je čuvenog francuskog arhitekte Rože Anri Ekspera. Koliko je Francuskoj bilo važno predstavništvo u Beogradu potvrđuje i činjenica da je zgrada namenski građena na zemljištu koje je kupljeno od grada, a angažovan glavni arhitekta francuske vlade.

Eksper se ovom zadatku u potpunosti posvetio, vodeći računa o svakom detalju i sa idejom da kroz svoj arhitektonski poduhvat prikaže retrospektivu francuske istorije, kako bi je približio srpskom narodu. U tome je u potpunosti uspeo, jer zidovi, reljefi, fasade, skulpture ovog zdanja kriju brojne priče i poruke.

Moram primetiti da njegova zamisao o pripovedanju nastavlja da živi kroz svaki deo enterijera i eksterijera, budući da se za svaki detalj, čak i za zavese u trpezariji ili šaru na zidu, vezuje najmanje jedna priča, a na nju nadovezuje druga, treća…

Remek-delo od venčačkog mermera

Francuska ambasada je građena između 1928. i 1935. godine, a na uređenju i ukrašavanju radili su izuzetni majstori, poput vajara Karla Sarabezola, Eksperovog prijatelja, zatim Đuzepe Pino Grasi, čarobnjak za obradu kamena, profesor Petar Palavičini, Josif Najman, jedan od najvećih jugoslovenskih arhitekata tog vremena.

Zgrada je jedinstven spoj i potvrda francusko-srpskog prijateljstva i saradnje, što potvrđuje i ova grupa izuzetnih umetnika koji su od nje napravili remek-delo, koristeći materijal koji najvećim delom potiče sa našeg područja, a u prvom planu je venčački mermer.

Obično pri pomisli na ambasadu vidimo samo diplomatsko-konzularne prostorije, a zaboravljamo da je to istovremeno i kuća ambasadora i teritorija jedne strane zemlje, koju ona treba na pravi način da reprezentuje.

U rezidencijalni deo se ulazi iz Gračaničke ulice, kroz masivna hrastova vrata iznad kojih je veliki bronzani medaljon na kome je prikazana Marijana, simbol Francuske Republike i utisnute tri ključne reči za Francuze: liberté, égalité, fraternité – sloboda, jednakost, bratstvo.

Veliki salon

Umeće čuvenog Ekspera dolazi do izražaja odmah pri ulasku u Veliki salon, koji je izuzetno svetao, savršen za svečane prijeme. Harmoniju prostora ne narušava nijedan suvišan detalj. Visoki stubovi čine salon još impresivnijim, dok ogledala pojačavaju blistavu svetlost koja dopire sa velikih prozora.

Bez obzira na veličinu, prostor odiše toplinom i srdačnošću. Skladna kompozicija postignuta je i odsustvom bilo kakvog modernog ili tehničkog elementa, poput uređaja za grejanje ili hlađenje. Sam arhitekta se pobrinuo da grejanje bude u podu, a hladovina koja dopire sa Kalemegdana ovom prostoru osigurava svežinu i u dane najveće letnje žege.

Živopisni reljefi

Živopisne reljefe na belim zidovima ne primetite odmah, jer pogled najpre privuče raskoš mermernih stubova i grandioznost prostorije, ali zato kada se udubite u ovo izuzetno vajarsko umeće, dugo ćete se na njemu zadržati.

Naročitu pažnju privlače četiri bela medaljona koja prikazuju reke – Loaru, Garonu, Senu i Ronu i Rajnu.

Reke su predstavljene kroz muške i ženske likove, jer u francuskom jeziku reke koje se ulivaju u more imaju muški rod, a one koje se ulivaju u druge reke ženski. Rona i Rajna su prikazane zajedno, budući da prolaze kroz regione koji su naknadno priključeni Francuskoj, pa je to bila poruka Kraljevini Jugoslaviji da se poveže sa novim regijama. Na plafonu dominira reljef golubice u vencu vinove loze.

Zahvaljujući divnim stolovima novije izrade, koji su pravi primer art dekoa i utisnutoj šestougaonoj šari na njihovoj površini, saznajemo da Francuzi svoju zemlju od milja zovu Heksagon, zbog oblika. Figura koja naizgled deluje jednostavno, ali koju matematičari smatraju jednom od najkompleksnijih, baš kao što je i ova jedinstvena zemlja.

Mali salon

Zidove Malog salona nekada su krasile masivne umetničke tapiserije, ali su sa početkom nemačke okupacije vraćene u Francusku. S obzirom da je posle Drugog svetskog rata Francuska uvela pravilo po kome umetnička dela nastala pre 1800. godine ne smeju da napuštaju zemlju, ove tapiserije nisu vraćene u Beograd, ali zato zdanje ambasade sadrži druga izuzetna umetnička dela, pa na trenutke posetilac ima utisak kao da se nalazi u svojevrsnom muzeju.

Mali saloni francuskih ambasada inače su mesta gde se predstavljaju komadi nameštaja i umetnička dela mladih dizajnera, pravi potez Francuske da u svetu promoviše svoje umetnike.

Urbane legende

U Maloj trpezariji nalazi se jedna Pikasova litografija, a uz nju ide i urbana legenda o Pikasovoj poseti Beogradu i Plavom koktelu koji je priređen u njegovu čast. Nisu obične čak ni zavese u ovoj prostoriji, jer su urađene po ugledu na dekor na brodu “Normandija”, koji je izgrađen 1935. godine. Priča teče dalje i vodi nas do čuvenog filma “Moje pesme, moji snovi”, jer se ovim brodom porodica Fon Trap, čijom se sudbinom bavi ovaj film, prevezla iz Evrope u Ameriku.

Izuzetno svetla i prostrana Velika trpezarija krije još jednu interesantnu priču. Zidovi trpezarije su od besprekornog štuko mermera sa geometrijskom šarom roze i bele boje, čijoj lepoti danas možemo da se divimo zahvaljujući francuskoj dizajnerki Elen de Sen-Pjer, unuci generala Franša d’Eperea, koja je radila na restauraciji rezidencije koja je počela 2002. godine.

Sedeći za stolom pri večeri, Elen je u jednom trenutku zamolila tadašnjeg ambasadora da malo zagrebe po zidovima. Na iznenađenje prisutnih gostiju, dizajnerka je počela da struže belu boju, da bi se nedugo potom pojavila mermerna površina, a zatim ukazale pravilne šare.

Rešena da enterijeru vrati originalni izled, Elen je tragala za izvorima – fotografijama, planovima i skicama, koji bi pokazali kako je nekada izgledala unutrašnjost ovog zdanja. Tako je i otkrila da su zidovi u trpezariji imali ovakav izgled. Počeo je rad na struganju bele boje koja je pokrivala ovaj impresivan umetnički dekor, a koju su verovatno naneli Nemci tokom okupacije.

Pogled na Kalemegdan

Izlazak na terasu potvrđuje da je pogled iz ambasade na Kalemegdan sveobuhvatan. Položaj i zakrivljenost zidova zgrade još je jedno od genijalnih Eksperovih rešenja, koje je omogućilo ne samo izuzetan pogled, već i da donje prostorije dobijaju maksimum dnevnog svetla.

Tragovi orijentalnog stila pokrenuli su priču da je došlo do zamene projekata za ambasade u Tunisu i Beogradu, greškom službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, ali u pitanju je samo legenda, jer je ova zgrada upravo ono što je Francuska želela u Beogradu.

Rekapitulacija francuske istorije

Spoljašnja fasada je prava rekapitulacija slavne francuske prošlosti. U četiri plitka reljefa predstavljene su četiri najznačajnije ličnosti francuske istorije. Prvi je Vercingetoriks, galski junak, zvani Pobednik 1.000 bitaka, jer su Gali smatrali da otkrivanje pravih imena nosi zlu kob.

Na sledećem reljefu je prikazana Jovanka Orleanka, potom Luj XIV i na kraju Marijana – simbol slobode i Francuske Republike. Ovde se vredi podsetiti da je Kip slobode u Njujorku upravo statua Marijane, koju su Francuzi poklonili Americi 1885. godine u znak prijateljstva.

Na krovu zdanja dominiraju tri masivne ženske bronzane figure visoke 2,80 metara, čiji su pogledi uprti ka Kalemegdanu, Pobedniku i ušću Save u Dunav. Ove figure simbolično predstavljaju tri ključna motiva Francuske – slobodu, pravo i jednakost.

Predivna bašta

Ambasada ima predivnu baštu sa cvećem, drvoredom i bazenom koji doprinosi utisku ležernosti tako svojstvenom Francuzima. I pored svega, nema raskoši, sve je svedeno, urađeno sa merom i u skladu sa zdanjem čiji je deo.

Bašta je priključena zgradi naknadno. Zemljište na kome je uređena bilo je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i predviđeno za izgradnju bogoslovskog seminara, ali je 1936. otkupljeno, te je ambasada upotpunjena i ovim dekorom.

Iz bašte se prelazi u zadnje dvorište i mali vrt, izuzetno prijatan prostor, čije je fontane i izgled projektovao sam Eksper, a Petar Palavičini uradio plitke reljefe na tom delu fasade. U vrtu često završi lopta iz susednog dvorišta, koje pripada Osnovnoj školi “Kralj Petar”, a koju na područje Srbije neretko vrati i sam ambasador.

Umetnost deljenja

Za izuzetno vođenje kroz rezidenciju moramo zahvaliti Maji Radović, profesorki francuskog jezika i odličnom poznavaocu francuske istorije i kulture. Ovo je bila poseta tokom koje se upoznalo mnogo više od jednog zdanja, upoznali smo ljude koji su ga izgradili, lepotu, simboliku i otvorenost koje nosi ova divna zemlja i njen narod.

Zato je bilo prirodno nastaviti šetnju ka Kalemegdanu i obići Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je trenutno u fazi rekonstrukcije.

Ova godina proglašena je Evropskom godinom kulturnog nasleđa, a moto pod kojim se odvija glasi “Umetnost deljenja”. Ambasada Francuske pravi je primer ove umetnosti, jer je u takvom zajedništvu nastala, a isti duh prenosi i na posetioce koji se ovde osećaju više nego dobrodošli.

Dani evropske baštine obeležavaju se svake godine krajem septembra i početkom oktobra.

Branka Tarbuk

Povezane objave