Tokio – četvrta dimenzija

Zanela me svetla velikoga grada!

Moram da priznam da nisam bila izgubljena u prevodu, ali zato se jesam osećala kao Jovana u Gigantlendu. Kada smo sleteli na aerodrom, odmah smo se upoznali sa njihovom organizovanošću i sređenošću. Stala sam u red da me slikaju i uzmu mi otiske prstiju. Nisam uopšte videla početak reda, a već sam za nepunih 5 minuta bila gotova. Pare sam zamenila na samom aerodromu, pošto nam je rečeno da je tu najpovoljnije da promenimo. Popuni se obrazac i dobijete iznos koji ste naveli u formularu.

Neboderi sa nebrojeno mnogo spratova, gde sam prilikom penjanja na 59. sprat Tokyo Metropolitan Government Building, treće najviše zgrade u Tokiju, u liftu osetila pritisak u ušima. Pogled sa ove džinovske zgrade je nešto što se ne zaboravlja. Nakon posete ovoj zgradi, moj zaključak je da Tokio nema kraja, pruža se prelep pogled u beskraj, koji vas ostavlja sa vilicom na dole.

 

Na mapi Japana koju dobijete uz kartu na dosta lokaliteta stoji prazno mesto za pečat sa slikom objekta koji ste posetili, kako biste mogli da se podsetite šta ste sve videli u Zemlji izlazećeg sunca. Na svakom ćošku ćete pronaći nešto čudno i zanimljivo što će vam staviti smešak na lice, od ovako običnih stvari, kao što je mapa sa mestom za pečat,preko iscrtanih nogu gde treba da stanete i sačekate voz, neobičnih suvenira, do WC šolje na dugmiće i sa muzikom.

 

Tokio nikada ne spava. Živahnost ovog grada najbolje dočarava najveća i najprometnija raskrsnica na svetu – Shibuya. Krenula sam da je prelazim. Dobro znam gde sam se uputila, idem da kupim kartu za Diznilend u Dizni radnji. Ovaj, da li sam na tu stranu i stigla? Stampedo Japanaca i turista koji upravljaju vašim kretanjem otežava vam zamisao, pa zato ako se nađete u Šibuji, uvek planirajte duže zadržavanje na raskrsnici.  U ovom delu grada ističu se šljašteće reklame na sve strane, restorani, prodavnice, kockarnice i sve ostalo što vam duša ište. Tu se nalazi i statua vernog psa Hachika, koji je umro tu čekajući iz dana u dan svoga gazdu koji je preminuo da se vrati sa posla. Moram priznati da sam očekivala nešto veću statuu, pa sam zato i utrošila vreme tražeći je.

Poslovni kvart Tokija krasi Carska palata sa zlatnim dizajnom, u čije dvorište nismo ulazili. Ovaj deo Tokija je okružen velikim zgradama i restoranima gde Japanci provode svoje pauze za ručak. Ukoliko vas opčinjavaju neboderi, poslovna odela i raskoš, onda je ovo pravi deo grada za vas.

 

 

 

 

 

 

 

Uveče obavezno prošetajte preko Rainbow bridge, predivnog mosta sa koga se pruža neverovatan pogled na taj deo Tokija. Meni je lepša leva strana, sa koje se vidi Tokijski toranj i bezbrojna svetla zgrada. Pređite na onu stranu gde se nalazi veliki točak koji menja boje i prošetajte uz obalu. Tu možete da vidite i repliku Kipa slobode. Jedini problem je što morate sve to da uradite do 21h, jer se tada zatvara most za posetioce. Ovaj deo grada je veoma romantičan, videćete dosta parova koji šetaju ili sede u restoranima kraj vode i večeraju.

 

Ovde sam se prvi put susrela sa japanskim taksijem, koji je neverovatno dobro opremljen. Volan se nalazi sa desne strane. Unutra je sve luksuzno, kožno i na elektroniku, vrata se sama otvaraju i zatvaraju na dugme. Taksijem sam prešla preko mosta, pogled koji je nemoguće opisati, jednostavno se mora doživeti.

Došla sam to veče i do dela Tokija u kome se nalaze luksuzni butici i prodavnice, gde žive imućniji Japanci. Tokom svog boravka nisam primetila nijednog psa lutalicu, niti prosjaka. Ono što mi je bilo posebno zanimljivo jeste da imaju poseban parking za bicikle. Čak i ljudi u odelima, poslovni ljudi, idu na posao biciklom. Ljudi opušteno spavaju po metroima, drže otvorene torbe, ostavljaju bicikle nezaključane, jer tamo niko nikome neće ništa da ukrade.

Posetite i Harajuku, ulicu u kojoj pored butika, Dizni radnje, kafića, možete probati i veoma ukusne čuvene japanske palačinke različitih ukusa.

Moja poseta Japanu je samo dokazala činjenicu da kaskamo za njima što se tehnologije tiče, pa jedno 100 godina najmanje, ali ono što bi bilo najlepše da usvojimo od ovog divnog naroda jeste njihova učtivost i ljubaznost prema turistima. Iako su stalno u žurbi, jure na posao ili se umorni vraćaju sa posla, kada vide turiste uvek nasmejano dotrčavaju (ali bukvalno dotrčavaju) da vam pomognu, pokažu na mapi, objasne kako da pronađete to što tražite, a ako se i tako ne snađete čak žele i da vas odvedu do željene destinacije.

Veoma im je bitno da se turisti osete lepo u njihovoj zemlji, da se vrate sa pozitivnim utiscima i da im ponovo dođu. Međutim, iznenadila sam se što veoma slabo znaju engleski jezik.

Pored modernog dela, Tokio čuva i svoju tradiciju, pa smo tako posetili i dva zaista predivna hrama koja ne smete nikako da propustite: Meiji Shrine i Asakusa Kannon. Poseta ovim hramovima bila je moj prvi susret sa budizmom i šintuizmom. Kada prođete kroz kapiju i krenete putem Ašakuše Kanon hrama, sigurno ćete lako biti namamljeni u neku od prodavnica suvenira koje se tu nalaze. Tako da ukoliko ne znate gde da kupite suvenire, ovo je odlična lokacija za šoping. Sve je čisto i jako lepo sređeno. Ulazna vrata su crna sa pozlaćenim elementima, a na samoj kapiji crvene boje nalaze se dve skulpture koje čuvaju ulaz i veliki crveni lampion sa japanskim slovima.

Metro je nešto što bih posebno izdvojila u Tokiju. Veoma je jednostavan za snalaženje i prosto je nemoguće izgubiti se, a posebno što se uvek nađe neki ljubazni Japanac na šalteru da vam pripomogne. Vozovi su im tačni u sekund, ali stvarno u sekund, zato nemojte da pokušavate da kasnite. Prednost imaju stari, trudnice i bolesni ljudi. Kod njih ukoliko ste prehlađeni u obavezi ste da nosite masku. Na automatima kupujete kartu za metro, a cena zavisi od toga koji deo grada želite da idete i koja je vaša početna tačka. Naravno, moguće je kupiti i dnevnu metro kartu, ali opet da vodite računa koje delove grada sa njom možete obići, a ne kao ja koja nisam o tome razmišljala.

Obavezno kupite Japan Railway pass, uz pomoć koga možete da se krećete po čitavom Japanu. Sami odlučujete na koliko dana uzimate propusnicu, pa u zavisnosti od toga variraju i cene.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hrana je neverovatno jeftina i ukusna. Ima mnogo novih stvari za isprobavanje, od slaniša do slatkiša u marketima. Posle 20h cene hrane kreću da opadaju, pa posle 22h možete kupiti obrok u marketu po 50% nižoj ceni. Postoji poseban deo u marketima gde se nalaze lunch paketi ili gotova hrana na meru, koja je veoma ukusna. Iz Japana se ne vraćajte a da niste probali bar neki od raznih ukusa Kit-ketova koje oni imaju. Obavezno probajte onaj sa zelenim čajem ili vasabijem – oni su mi omiljeni! Kupovala sam ga kao suvenir za porodicu i prijatelje.

Njihov zeleni čaj se dosta razlikuje od našeg, tj. nema veze sa našim zelenim čajem. Kod njih postoji posebna ceremonija ispijanja čaja, koju sam imala prilike da doživim u Kjotou. Na svakom ćošku se nalaze vending mašine i prosto je nemoguće da ostanete žedni. Obavezno probajte sušenu ribu uz sake ili pivo. Nikako nemojte da im ostavljate bakšiš, pošto je to za njih uvreda. Vratiće vam kusur do poslednjeg jena.

Smeštaj nam je bio u oblasti Asakusa, rekla bih da je to siromašniji deo Tokija. Sobe su jako male, a jastuci veoma neobični, dobri za one sa problemima s kičmom i vratom. Unutar jastuka se nalazi neka plastika poput slamčica, koja čini da udobnije spavate.

Dok smo mi bili u Japanu vreme nas je poslužilo, osim poslednjeg dana pred sam polazak, kada je padala jaka kiša. Inače, u sklopu hostela smo imali kišobrane koje smo mogli da koristimo, ali na svakom ćošku se možete opremiti za kišu, kupiti kišobrane i kabanice.

Tokio je grad koji nikada ne spava i jednostavno je nemoguće da vam bude dosadno ili da ne možete da nađete nešto što vas zanima da posetite, probate, doživite. Slobodne dane sam iskoristila za posetu Diznilenda i za šoping suvenira.

Ne mogu da izdvojim nešto, niti da kažem da je lepše ili da vam posebno preporučim da posetite, jednostavno, poseta svakoj od navedenih lokacija, isprobavanje njihove hrane i pića, doživljaj njihove životne rutine, sve to zajedno čini ovo iskustvo zvano Tokio neponovljivim i jedinstvenim.

 

Autor: Jovana Milovanović

Povezane objave

2 Thoughts to “Tokio – četvrta dimenzija”

  1. Sjajan putopis! Želim vam puno uspeha!

    1. Rada Sevic

      Hvala Nedo! Sve najbolje!