To su za mene španska sela

Jedan od izraza koje često koristimo, ali smo se retko zapitali otkuda on u našem jeziku jesu španska sela. Upotrebljavamo ga kada želimo da istaknemo u kojoj meri nam je nešto nepoznato, strano, nerazumljivo, daleko – to su za mene španska sela.

Zašto baš španska sela?

Zašto baš španska, zašto nisu arapska, kineska, japanska, kada su ove zemlje mnogo udaljenije i njihove kulture i način života i razmišljanja znatno različiti od našeg?

Kako se u srpskom jeziku nađoše baš španska sela, kada su došla i odlučila da ostanu kako bi nam pomogla da duhovito i lakše kažemo da nešto ne znamo? Mnogim ljudima to nije lako da priznaju, tako da su ova sela spasonosna u mnogim situacijama, olakšavaju razgovor i usmeravaju ga u dobrom pravcu.

Naš lingvista Milan Šipka objašnjava da je ovaj izraz doslovan prevod nemačkog izraza spanische dörfer, sa istim značenjem kao kod nas. Prema tumačenju Karla Brudora, hrvatskog lingviste, prvi ga je upotebio Johan Volfgang Gete u svom romanu “Jadi mladoga Vertera” (1774). U najstarijem srpskom prevodu ovog dela (Branko Mušicki, Mala biblioteka III-IV, Mostar 1905), rečenica u kojoj se pojavljuje ovaj izraz glasi:

 

To su bila za poslanikov mozak španska sela, i ja se preporučim da se ne bih morao još više žučiti zbog daljeg nerazumnog govora?

Prema tome, izraz španska sela najverovatnije je preuzet iz nemačkog, početkom 20. veka. Iz literature je prešao u svakodnevni govor, a danas postao uobičajen i svima poznat. Ovo tumačenje je vrlo verovatno, kada se uzme u obzir uticaj nemačkog jezika i književnosti na srpsku kulturu, školovanje naših intelektualaca na nemačkom govornom području.

Ne treba zanemariti ni oduševljenje koje su nemački kuluturni poslenici 18. i 19. veka pokazivali za našu narodnu književnost i kulturu, čime su stvorene trajne veze i prožimanja dve književne pozornice, sasvim različite po duhu i stremljenjima.

Šta kažu istraživanja?

Istraživanja pokazuju da u nemačkom postoji i izraz češka sela, koji je stariji, potiče iz 17. veka. Pojavio se nakon Tridesetogišnjeg rata, kada su nemački vojnici prolazili kroz Češku, pa im slovenska imena zvučala čudno i strano. Brudor smatra da je do uplitanja španskih sela u izraz došlo ukrštanjem dva nemačka izraza: böhmische dörfer – češka sela i das kommmt mir spanich forto mi dođe španski, tj. nerazumljivo).

Nemci su osećali kao nerazumljivo ono što dolazi iz španskog, a takve izraze imamo i u drugim jezicima. Englezi kažu: it’s Greek to me (grčki), Španci: esto arabigo para mi (to je arapski za mene), a Francuzi: c’ est du chionois (kineski). Znači, ime slabo poznatog jezika je dobilo opšte značenje nečeg nerazumljivog. Kod nas je presudan bio nemački uzor, pa tako imamo španska sela.

Španska sela više nisu za nas španska sela zahvaljujući lingvistici, a ostaje nam da se više zamislimo nad našim jezikom i nad rečima koje koristimo i kako ih koristimo. Kao da smo počeli da se olako odnosimo prema najvećem daru koji čovek ima. Reči imaju ogromnu moć, nekada lekovitu, nekada ubojitu, a između se nalazi beskrajan prostor (ne)razumevanja i sporazumevanja, koji bi trebalo pažljivo koristiti, da bi ovaj svet bio lepše i bolje mesto.

               

Počnimo promenu od sebe, otkrijmo magiju u rečima!

 

Izvor: Milan Šipka: “Zašto se kaže”, Prometej, Novi Sad, 2008.

Pripremila: Branka Tarbuk

Povezane objave