Tara – mesto gde nastaju najlepše priče

Ona je jedna od mojih miljenica planina, bogata, raskošna, darežljiva, topla. Savršeno je u njoj sjedinjeno sve ono najbolje što može da pruži jedan gorski kraj, ponosni vrhovi, guste šume, izuzetan biljni svet, sa Pančićevom omorikom kao krunom, koja je i sama tako visoka i ponosna lepotica, tanana a jaka, na svoju planinu.

Tara nam pruža prizore neverovatne lepote, već dok joj prilazite penjući se od Bajine Bašte jasno vam je da vas čeka jedna neobična i lepa domaćica. Čak i kada je magla obujmi i vlaga zavlada, ona nije nepristupačna, ne zatvara se, kao da se pokrije samo malo da odmori. Verujem da nosi u sebi neku magiju, ljudi se osete bolje posle par dana provedenih na Tari, pročišćeni, hrabriji, jači, i što je najvažnije – mnogo, mnogo bliži prirodi. Koliko njih sam samo poslala tamo i svi su mi rekli isto: Ovde je čarobno! Tara je mesto na kome nastaju najlepše priče, o bogovima i ljudima, sreći i dobroti, mesto da doživite bajku.

Ona je jednako lepa u svim godišnjim dobima, puna iznenađenja, skrivenih lepota, pitomih pejzaža i divljih predela, vidikovaca koji su među najlepšima u Srbiji, uz bezbroj šumskih staza i puteljaka koji vas uvek odvedu na novo mesto iako ste mislili da ste je dobro upoznali. I pored svega toga u njenom okrilju osećate se sigurno i zaštićeno. Imate utisak da je ona tu sa svim svojim divotama samo zbog vas i za vaše dobro.

Sad bi moja majka rekla: „Evo je opet! Ne davi ljude“, ali to je jače od mene. Vi prosto morate da odete tamo! Na internetu ćete naći brdo podataka o svemu što možete videti i obići na Tari, u zavisnosti od toga kakav odmor želite. Jedan od najboljih sajtova je www.tara-planina.com, koji će vam pružiti sve neophodne informacije o smeštaju, kako stići, šta videti, gde se hraniti, preporučiti izlete, predstaviti vodiče i odličnim fotografijama pomoći da izaberete iz kog ugla ćete početi da je upoznajete.

Svaki deo Tare je celina za sebe i priča drugu priču, pa je i po tome ona jedinstvena. Tu su Kaluđerske bare za one kojima prija uređenost i veće prisustvo ljudi, Sokolina je za one koji uživaju u slobodi prelepih visoravni, Mitrovac sa svojom Tepih livadom predeo iz bajke, nije bez razloga odabran za najpoznatije dečje odmaralište. Šljivovica već samim imenom poziva u jedan pitomiji predeo, miriše na voće, lekovite trave i prelepe vikende, dok Predov krst poziva u divljinu. Zaovine su svoju slavu stekle zahvaljujući Pančićevoj omorici, koju je naš čuveni botaničar otkrio upravo ovde. Omorika proslavila, a prelepo jezero tu slavu samo potvrdilo. Nemojte propustiti da obiđete i malo jezero Spajići, u istoimenom zaseoku, male vodene površine imaju neku posebnu draž i donose prelamanje boja i oštrinu stena koje se kod velikih površina prosto rasplinu. Ovo je taman po meri čoveka. Vidite, svako će na Tari pronaći mesto za sebe, pa kada se ona ovako potrudila da se za nas ljude udesi, red je da je posetimo i pokažemo i mi njoj ono od sebe najbolje. Neću da utičem, ali planirajte boravak od najmanje nedelju dana, pa u narednih nekoliko godina svaki put po toliko, garantujem!

Zbog svega ovoga sam je i izabrala za prvi susret svoje ćerke sa planinom. I nisam pogrešila, bilo je to prijateljstvo na prvi osmeh. Znala sam da će joj ona uliti to poverenje koje je potrebno da bi se deca osetila sigurnim u prirodi. Mnogi roditelji se dvoume kada je u pitanju boravak dece u prirodi, posebno na planini, pa naša Tara može biti najbolji mogući početak. Nije bez razloga baš ovde jedno od središta školskog turizma u Srbiji, gde u hotelima tokom cele godine boravi veliki broj dece.

Prema mom iskustvu, najsigurnije je za upoznavanje vaših mališana sa Tarom izabrati smeštaj na Kaluđerskim barama. Ponuda je velika, raznovrsna i veoma kvalitetna. Bare su najurbaniji deo Tare (ali još uvek, i nadam se zauvek, daleko od urbanosti centralnog dela Zlatibora, na primer), gde imate prodavnicu, postoje uređene staze za šetnju, sportska igrališta. Odatle možete preduzimati šetnje ili izlete u druge delove Tare, prema svojim mogućnostima, željama i uzrastu deteta.Iskoristite trenutak, jer će vam ona pružiti mnogo nezaboravnih. Nemojte upasti u zamku pravljenja planova za obilazak, nego tek nagovestite šta biste želeli da vidite i ostavite prostora da vas dan odvede, a ovde će za to biti bezbroj prilika.

Ne žurite, posebno ako ste sa decom na odmoru, nego pustite da vas planina i mališani vode. Mi u ranac spakujemo vodu, preobuku obavezno – jer će i kad se najmanje nadate iskrsnuti neki izvor ili potok u koji se mora uskočiti (često naglavačke), hranu (slatkiše uglavnom zdrave J), igračke – u slučaju da koji sat rešimo da kampujemo na nekom zgodnom mestu – i krećemo. Neki okvirni plan postoji, ali smo spremni da damo šansu ljudima koje ćemo sresti na stazi, biljkama koje se naginju ka nama da ih prepoznamo, bubicama u čijim bojama uživamo ili treba da ih izbegavamo. Tako se uči!

Čak i ako odlučite da ceo boravak ostanete na Barama, mnogo divnih trenutaka je pred vama. Šetne staze, staze zdravlja koje se nalaze u neposrednoj blizini hotela „Omorika“ su uređene i pogodne čak i za najmlađe da uživaju u zdravim mirisima četinarske šume. Pustite ih neka skupljaju šišarke, to je sjajna zabava, a posle možete od njih praviti ukrase, na primer sad za Novu godinu.

 

Bićete nagrađeni za svaku šetnju, lepotom i krajolicima koji ispunjavaju dušu mirom i radošću. Ergela konja i vidikovac Crnjeskovo, Hajdučka česma i naša omiljena šetnja – do Jarevca (može se spustiti i automobilom, ali to je samo za one baš male), gde vas čeka nagrada u vidu malog jezera usred šume četinara. Otkriva se neočekivano, kao svi ti gorski vodeni biseri, ali će vam zauvek ostati urezana slika visokih jela koje se ogledaju u vodi i boje je smaragdno.

Znate, vetar najlepše zvuči kroz krošnje četinara. Valjda iglice vibriraju, šta li, nema šuštanja lišća nego snaga vetra propuštena kroz tanke grane i iglice dobija na značaju. Dolazi iz daljine, kao potmuo huk, to se probija kroz litice i lome ga vrhovi, odbacuju strane planine, približava se, i onda kada se pruži sasvim blizu, baš kad pomislite da će vas neki zao duh odvući daleko, zvuk se rasprsne u milione sitnih iskri i osetite na licu i u duši snagu i dobrotu planine. Kako se umiri, kao da strese sa sebe brige i napore. Deca kad osete taj vetar na licu šire ruke, smeju se, kao da ih golica, raduju se jedni drugima, gorostasna planina i maleno dete.

Niti veće razlike niti dublje pripadnosti. Znam ja da je do mene, to što verujem da mi je dete sigurnije u šumi nego na asfaltu i da se sa zmijama lakše objasniti nego sa nekim ljudima, ali ako vas makar malo podstaknem, ako vas ubedim da jedan vikend odskitate, videćete na šta mislim. Da usporite disanje, pokrete, oslušnete kako diše planina, osetite slobodu i snagu na koje ste zaboravili, a tu su u vama.

Priroda će vas više fokusirati na dete, a brinući se za njegovu sigurnost uočićete i detalje koji su u prirodi čarobni: mravinjak sa užurbanim stanovnicima večito uspaničenim, izvor gde ga ne biste očekivali, stari panj koji je oživeo pod busenom mahovine, brzinu i bistrinu potoka…

Deca imaju osećaj pripadnosti prirodi i vrlo brzo će se snaći. Njihova radoznalost ih tera da dodirnu vodu, uberu list, pomirišu cvet, oni se tako upoznaju. Nisu u prirodi veće opasnosti nego u gradu, samo su drugačije vrste. U prirodi deca uče da savladavaju prepreke, što se posle pokaže kao znanje veoma korisno u svakodnevnom predškolskom i školskom životu. Najradosnije izraze viđala sam upravo na licima dece u prirodi, oni imaju taj urođeni dar da ne ustuknu pred lepotom, nego da je odmah prihvate, požele da budu njen deo. Zato vam deca uskaču u potoke, izvore, valjaju se po travi, pa se skroz zazelene, penju i gde treba i gde ne treba… Blato je već neka druga priča.

              

Prateći decu i vi ćete postati hrabriji. Jureći za njima popećete se više i stići dalje nego što ste mislili da možete.

A oni će shvatiti da sve ima svoj tok i da za sve treba vreme, pa se naučiti strpljenju i da postoji neki red koji mora da se poštuje i da raditi protiv prirode znači raditi protiv sebe, pa će bolje posmatrati i praviti pravilnije i promišljenije izbore. Naučite ih da su deo prirode, da priroda pripada njima koliko i oni njoj. Tara je pravo mesto da se ovo školovanje započne.

Autor: Branka Tarbuk

Povezane objave