Sveto mesto, nepromenljivo i neprikosnoveno – Nebeski manastiri Meteori

Meteori

Stiže nam proleće, idealno je vreme da posetite jedan od najlepših kompleksa manastira na svetu – čudesne manastire Meteori, kamenje koje lebdi. 

Ime Meteori potiče od grčke reči Μετέωρα, što znači kamenje koje lebdi, Pretpostavlja se da su strmoglave stene na kojima je umešteno šest zadivljujućih manastira, stare najmanje 60 miliona godina.

Meteori – Μετέωρα,  kamenje koje lebdi

Veličanstven pejzaž, savršeno čudo prirode i nesvakidašnji simbol vere i podvižništva, stražari nad plodnom grčkom ravnicom, Tesalijom.

U podnožju su se ugnezdila živopisna sela Klastraki i znamenita Kalambaka, gde posetioci obično odsedaju prilikom obilaska ove spektakularne  atrakcije.

Ne pamtim da me neki predeo toliko fascinirao kao prekrasni manastiri podignuti tu u nepristupačnom okruženju, između božanskog neba i majke zemlje.

Negde sam pročitala da: Ne čudi što su baš ove stene monasi birali za molitve i tihovanje. Baš oni su ovom čudesnom krajoliku dali poseban pečat večnosti, gradeći manastire na vrhovima stena, gore u podnebesju. A, birali su najoštrije, najteže pristupačne stene

Ko zna koliko je trebalo odricanja, na kakve su sve teškoće i prepreke, nailazili graditelji i sa koliko marljivosti, strpljenja i vere su radili istrajni monasi. Dostojanstveni Meteori podsećaju da nikada ne treba da zaboravimo na uzvišene i plemenite ciljeve.Meteori

Čovek ovde mora, da se zamisli i preispita o vrednostima i prioritetima u životu. O tome šta sve može, ljudski um da zamisli i ljudska ruka da sagradi na dobrobit čovečanstva i budućih pokolenja. Ako ovo nije prava lekcija o veri, ljubavi i nadi, onda ne znam šta jeste.

Monaška zajednica

Istorija je zabeležila da su prvi podvižnici i monasi na ovim prostorima, živeli još početkom 11. veka. Prvo su se nastanjivali po stenama i pešterama, a od 14. veka u monaškoj zajednici u manastiru Veliki Meteori, koju je utemeljio Sveti Atanasije Meteorski.

Posebno interesovanje za Meteore zavladalo je tek kada su Turci osvojili Grčku. U tome vreme, skriveni manastiri su preuzeli važnu ulogu u očuvanju grčke kulture i pravoslavna vere.

Tokom narednih dvesta godina na liticama se osniva 24 manastira. Danas je većina u ruševinama, samo šest manastira je sačuvano. To su manastiri: Preobraženje, Varlam, Sveti Nikola Anapavsis, Rusanu, Sveta Trojica i Sveti Stefan.

MeteoriNajpoznatiji od preostalih šest manastira Veliki Meteori, posvećen je Preobraženju Gospodnjem. Sagrađen je na najvišoj steni, a gradnju su započeli 1340. godine, Sveti Atanasije i prepodobni Joasaf, bivši kralj Jovan Uroš – poslednji Nemanjić, koji je svoje bogatstvo poklonio manastiru. Ovde se nalaze neke od najlepših fresaka u Grčkoj. 

Do podnožja svetinje, posetioci dolaze autobusom iil kolima, a potom pešice uz 200 stepenika. I danas se mogu videti mreže i kožne merdevine, kojima su se nekada, monasi i hodočasnici spuštali i dizali prilikom dolaska u manastir.

Najpristupačniji od svih je manastir Svetog Stefana, jedini ženski manastir. Monahinje sa ljubavlju i strpljenjem, opslužuju dve crkve. Malu, posvećenu Svetom Stefanu i veliku, posvećenu osnivaču Svetom Haralampiju, u kojoj počivaju njegove čudotvorne mošti.

Više o manastirima Meteori, možete pročitati na:

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Meteori/index.htm

http://www.mojagrcka.com/manastir-veliki-meteor/

Pogledajte i video: http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Meteori/index.htm

Meteori danas izgledaju skoro isto kao pre sto godina, sa izuzetkom, asfalta i stepenica, kao i mnogobrojnih turista i hodočasnika.

Autentičan ambijent sa otisakom bezvremenosti, jedno je od mesta koje treba obavezno posetiti, barem jednom u životu!

Priredila: Rada Sević

 

Povezane objave