Свети Сава – Светлост светосавља

Свети Савa – Савиндан је велики празник за српски народ, а говорити о лику и делу Растка Немањића, првог српског архиепископа, првог просветитеља, учитеља, писца, значи говорити о Србима. Толике векове лик Светог Саве живи заједно са народом, а колико је јака та веза говори и чињеница да ново доба везује за њега нове приче.

Светосавље

Све што је учинио за свој народ и породицу показује нам колико је био посебан, изван сваког времена, мудар, свеобухватних погледа, широких видика, пун талената, пун дарова и жељан да их употреби за добро и напредак српског народа.

Испод силних слојева народног предања које је током турске владавине на овим просторима уздигло култ Светог Саве до божанских висина, открива се лик једне од наших најмилијих историјских личности. Око њега су се преплеле историја, стара и нова веровања, настао велики корпус народних прича, песама, он је био штит и одбрана у тешким временима и против највећих непријатеља, увек се изнова уздижући и настављајући своју мисију чувара и просветитеља. Тако је створено светосавље, које можемо описати као нарочит начин доживљавања православне вере и обичаја. Сам појам употребљава се од 30-их година прошлог века, а свако помињање ове речи подсећа нас на историју, славну и борбену српску прошлост, али више од тога на способност да се сачува своја веру кроз најјаче могуће оружје – реч и мисао.

Са Светим Савом почињу српска црква и држава, он је утемељивач хришћанства код Срба, учитељ, лекар, али изнад свега добро је познавао свој народ. Управо Сава је канонизовао славу и налазио и бројне друге начине како да мудро премости прелазак са паганских на хришћанске обичаје. Трајност његових подухвата најбоље говори да је српско православље – светосавље, јер је на тим темељима ницала Српска православна црква.

Свети Сава – Савиндан

Колико је култ Светог Саве био снажан показује одлука Синан-паше да Савине мошти из Милешеве пренесе у Београд и спали, како би спречио могуће буне, јер се народ окупљао и молио на свечевом гробу. Синан-паша је, међутим, тог априла 1594. године постигао управо супротно, поново га је оживео, ојачао и јаче повезао са народом.

Сава је био благ, али праведан вођа, скроман и ненаметљив, баш какав треба овом бунтовном и импулсивном народу. Погледајте какви су сви наши ликови које је изродило народно предање, они нам показују шта тражи душа народа: Свети Сава, цар Лазар, Милош Обилић,… Држећи се њихових дела, што стварних, што приписаних, Срби су успели да сачувају своју традицију, веру и стваралаштво вековима, на најјачим могућим темељима.

Одмах после Савине смрти почиње да се формира ореол око његовог лика, па га тако и деспот Стефан Лазаревић помиње као свог прадеду, наглашавајући тиме духовну сродност и жељу да се наставе његова стремљења.

Свети Сава се обележава као школска слава од 1840. године, са прекидом током трајања комунистичког режима. Данас много говоримо о Светом Сави, познајемо његов живот и дело, а најважније је да имамо у свести његово просветитељство – светлост коју је унео у нашу књижевност, језик и мисао о националном идентитету, јер ако не волимо и не разумемо себе, нећемо моћи разумети ни друге.

Hram Sveti SavaЗавештања Светог Симеона

Пре двадесет година Миле Медић је написао Завештања Светог Симеона, које ћете најпре препознати по Завештању језика, које почиње стиховима: Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Да је у нашем народу и даље жива навика да сплете предање и прилагоди себи аутентичан извор, показује нам то што се данас врло често ови стихови наводе као речи Светог Симеона које је Сава забележио у Хиландарској повељи, што није тачно и може повући неке погрешне закључке. О овоме можете читати на сајту манастира Студеница: http://www.manastirstudenica.rs/ko-je-napisao-zavjestanja-stefana-nemanje/

Могу се извући погрешни закључци о карактерима и настојањима Саве и Симеона, па је важно Завештања посматрати искључиво као књижевно дело.

Житије Светог Симеона

Док читамо Житије Светог Симеона, које је Сава написао као увод у Студенички типик, јер се по обичају на почетку типика казивао живот ктитора манастира, откривамо да је Сава био не само талентован писац, са истанчаним даром, него и познавалац људске душе и душе свога народа. И како свако дело открива свога писца, тако нам ово показује човека који је благе нарави, искрен, пун љубави и оданости и кога води искрена и огромна жеља да учини све што може за добробит свога народа.

Свети Сава је наш учитељ и данас, подсећа нас да треба да истражујемо, проверавамо, да мислимо, да не журимо, да се не сукобљавамо, да радимо, стварамо, и то полазећи од себе, од малих и једноставних стрвари, јер су оне најважније, тако се гради живот и тако опстаје један народ.Sveti Sava - slika Uroša Predića

Срећан вам празник и нека светосавска светлост бди над нашим речима!

Савина дела можете читати на: http://rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/index_c.html

Значење имена

Симеон – грчког порекла, настало из старојеврејског корена са значењем Бог слуша, услишен

Сава – библијско име настало од арамејско-јеврејског значења за старац, дед; обраћен, преведен

Анастасија – грчки васкрсење

 

Припремила: Бранка Тарбук

Povezane objave