Sve boje čudesnog Skopelosa

Čudesni Skopelos me oduševio netaknutom prirodom i živopisnim bojama pejzaža.

Skopelos znači greben ili stena, ali deo reči skop asocira na teleskop i znači vidikovac, kao belvedere na italijanskom. Slobodna je interpretacija Lorensa Darela na ime čudesnog Skopelosa, ostrva netaknute prirode.

Fotogenični Skopelos

Živopisni Skopelos je brdovit i šumovit, pokriven borovinom koja ovde svuda raste, stvarajući lugove nad modroplavim morem.

Poetična, mala ribarska seoca poput Glose, Neo Klime, Panormosa, Limonarija, Agnondasa, Stafilosa, poređana su kao biseri oko morske obale. Radost otkrovenja skrivenih plaža i uvala: Stafilos, Agnondas, Panormos, Kastani, Milia, Hovolo, Agios Ioannis, Adrina, Armenopetra, Elios, Glossa…neizmerna je.

Ostrva Sporada su vetrovita, prikladna za jedrenje. Brodići i jedrenjaci šapuću umilno moru i šire platnena krila proveravajući puls vetrova.

Ovde još uvek nećete naići na preveliki broj putnika. Morske struje i vetrovi su nepredvidivi, ograničen je broj polazaka brodova iz Volosa, a aerodroma, na sreću, nema.

Ostrvo je zasuto majušnim crkvama, kapelama, brdskim manastirima sagrađenim u vizantijskom stilu. Meštani su dali svoj pečat ukrašavajući unutrašnjost bogomolja, u znak zahvalnosti svecima na ispunjenim molbama.

Na Skopelosu ima oko 360 crkava, a čak 120 nalazi se u glavnom gradu Skopelosu ili Hori, kako Grci kažu.

„Njegov mali grad vijugavo se pruža naviše oko jednog amfitetra u obliku puža“. Pri svetlosti kandelabra, gradić izgleda očaravajuće. Zaslepljuje belinom puštajući svetlost poput zvezde, a iz crkava se širi miris tamjana raznošen noćnim vetrom.

Na uskim sokacima i trgovima oseća se morski vazduh, dopire jak i opor miris ribe i soli, izmešan sa mirisima limuna, ruzmarina i cveća.

Danju mitska Grčka, zeleni Skopelos, sve se kupa u sunčevoj svetlosti.

Nebo i more, pesak i šljunak, morske zvezde i biserne školjke, strmine litica obraslih borovom šumom, divlje kozice što brste grmlje i nesmetano prolaze kroz predeo oslikan zlatnom svetlošću.

Sve boje čudesnog Skopelosa

Pomešala je priroda i Božija ruka boje, počev od zelene, da dobije tamnu, duboku nijansu za zanosne borove, što ispuštaju prijatne mirise smole i eterična ulja.

Tu je sivkastozelena za sveto drvo masline, jarkozelena za limunovo drveće i limunžuta za plodove, da napravi kontrast na slici. Svetliji potezi četkicom ostavljeni su za platane i ovaj, poseban sa divnim kafeom, pod čijim okriljem se razležu dirljive džez melodije.

Plave, tirkizne, marinskoplave, sanjarske, nežne, odvažne sa primesama zelene i akvamarin su prisutne na žaluzinama i vratima, na stolicama, stolnjacima i golemim zemljanim ćupovima.

Bledozlatni pesak i kameni obluci boje slonovače, prelazili su u dublje tonove tamo gde su ih dodirivali talasi. Oblaci su blistavobeli na nebu čistih, nežnih nijansi svetloplave ili nebeskoplave boje.

Prekrasni tonovi skerletnocrvene na žaluzinama, ružama i muškatlama; ružičasti, purpurni i maslinasti tonovi na aromatičnom jasminu i raskošnim bugenvilijama, penjačicama što grle malene kuće okrečene u belo…

Sve boje čudesnog Skopelosa mešaju se pod nebeskim svodom sa puno sunca, dostojanstvene lepote i donose putniku nešto kao pročišćenje…

Autor: Rada Sević

Povezane objave