Drevna Egina – blaženo ostrvo Svetog Nektarija

Starodrevna Egina(Αἴγινα), blaženo ostrvo Svetog Nektarija, odiše mirom, toplinom, skromnošću i budi u ljudima nadu, ljubav i veru u dobro. U pravoslavnom svetu najpoznatija je po veličanstvenom manastiru Svetog Nektarija, čudotvorca čije mošti leče. Brdovita, šumom pokrivena, sunčana, siromašna i dirljivo otmena Egina, jedinstvena je po svojim znamenitostima.

Ovde se nalazi čudesna Afeja, najbolje očuvan antički hram Grčke. Apolonov hram i Arheološki muzej na brdu Kolona čuvaju tragove prošlosti iz 6 veka p.n.e. Stara prestonica Paleohora, poznata kao Mala Mistra, nekada je imala čak 365 vizantijskih crkvica, od kojih je danas sačuvano 36. Uske uličice gradića Egine, glavnog grada, pamte tragove života više od 5.500 godina i slavnu istoriju ostrva. Egina je u 6. i 7.veku bila velika pomorska sila, a od 1827. do 1829. glavni grad Grčke.

Egina – idealno mesto za odmor

Živopisna letovališta, kao što su Agia Marina, Perdika, Suvala, uz predivne peščane plaže, kristalno čisto more različitih nijansi plave boje, u kontrastu sa zelenom borovinom i palmama koje prave ugodnu hladovinu – idealna su mesta za robinzonski odmor.

Isplovljavamo iz Pireja u osvit ranog junskog jutra, praćeni jatom druželjubivih, sinjih galebova. Igra nemirnih zlaćanih zraka sunca po paleti plavetnih tonova neba i egejskog mora – pravi je uvod u tipičan grčki krajolik. Sa palube se vide čitavi delovi Atike, Salaminski zaliv (čuvena bitka kod Salamine, od septembra 480.god. p.n.e.) i vode predivnog Saronskog zaliva, na čijem kraju leži ostrvo, jedno od omiljenih letnjih odredišta Atinjana.

Nadomak Egine, kružimo uz dugi pusti sprud rta Plakakije, gde je dom čudesnog Kapralos muzeja. Ukazuje privlačan gradić sa ružičastim, žutim i braon tonovima na fasadama neoklasične arhitekture, nad kojim dominira vizantijska crkva sa visokim zvonikom posvećena Presvetoj Bogorodici(Panagitsa). Kao i prelepa Gradska mitropolija, izgrađena 1806.godine, u kojoj je jedno vreme bila smeštena vlada. Nezaobilazan motiv razglednice čine i Crkva Svetog Nikole sa dva visoka zvonika u neposrednoj blizini ružičaste Markelos kule, jedne od najstarijih građevina na ostrvu, Treba pomenuti i zgradu Vogiatsiza, interesantne arhitekture, oronule, žute fasade. Malena, sva u belom, crkvica posvećena Svetom Nikoli Talasinosu, svecu zaštitniku mornara, podseća da je Egina u 6. i 7.veku bila velika pomorska sila. Okružena je mnogobrojnim luksuznim jahtama, jedrilicama(Agrosaronski zaliv je raj za jedriličare) i nenametljivim ribarskim čamcima.

Drevna Egina

Na drugom kraju luke, na brdu Kolona, nalaze se Apolonov hram i Arheološki muzej. Od Apolonovog hrama, podignutog u 6.veku p.n.e. ostao je samo jedan stub(Kolon), koji je otkriven tokom arheoloških iskopavanja groblja. Vredni zlatni komadi nakita pronađeni tokom ovih iskopavanja završili su u Britanskom muzeju. Na ulazu se nalazi zanimljiv mozaik koji je pripadao sinagogi iz 7. veka. Arheološki muzej sadrži bogatu kolekciju skulptura i keramike iz svih perioda istorije Egine. Jedna od najznačajnijih je statua Sfinge, zavetni spomenik ranog klasičnog doba(460 p.n.e.), sa glavom žene i telom do pola orla, od pola lava.

Uske uličice gradića Egine, glavnog grada ostrva, pamte tragove života više od 5.500 godina i slavnu istoriju na raskrsnici različitih kultura i civilizacija još od Eaka, mitološkog kralja drevne Egine, preko minojskih plemena, Ahajaca, Doraca, pa Mlečana i Turaka. Od 1827. do 1829.godine Egina je bila i prestonica Grčke.

U obilazak gradića upu tite se pešice ili još bolje u starim kočijama sa zapregom(ovo zadovoljstvo će vas koštati 10evra). Upoznajte zgradu prve vlade moderne Grčke u fondaciji prvog guvernera Grčke Janisa Kapodistriasa, ružičastu Markelos kulu, koja je bila sedište prve postrevolucionarne vlade, danas izložbeni prostor i duhovni centar Egine. Zatim obiđite interesantni folklorni i istorijski muzej, kuću velikog grčkog pisca Kazancakisa, autora “Grka Zorbe”, slikovitu riblju pijacu, autentične radnjice sa lokalnim proizvodima…Ostrvo je poznato kao rodno mesto antičkog komediografa Aristofana.

Poljoprivreda je tradicionalno zanimanje stanovništva, a na plodnoj, vulkanskoj zemlji gaji se pamuk, badem, smokve, vinova loza, masline, pistać. U septembru se održava Festival pistaća i berba ovog tradicionalnog proizvoda, kada sve zamiriše na pistaće. Mnogobrojni restorani, taverne i kafići uz morsku obalu ili u paralelnim uličicama, nude brojne prilike za osveženje i uživanje u tradicionalnoj grčkoj kuhinji.

Čudotvorac čije mošti leče

Sveti Nektarije, mitropolit pentapoljski, rođen je 1. oktobra 1846. u Silivriji Trakijskoj kao Vasilije. Dobio je monaško ime Nektarije, što znači “napitak besmrtnika”. Upokojio se u Gospodu 1920. godine u 11.30 uoči 9.novembra(ovaj dan se praznuje), a kanonizovan je 1961. godine. Novovekovni svetac, pravoslavni i grčki monah, duhovni učitelj, prosvetitelj i preporoditelj, čudotvorac čije mošti leče.  Prisustvo liturgiji i poklonjenje svetim moštima budi u čoveku najdublja osećanja, daruje ljubav, vraća veru u dobro, daje nadu za isceljenje bolesnima od malignih bolesti, paralize, Parkinsonove bolesti, steriliteta…

 

Posebno mesto koje svako doživljava na svoj način, no nema sumnje da je u pitanju velika svetinja, u kojoj možete sresti prozorljive monahe i sveštenike iz vascelog pravoslavnog sveta, dobiti istinske pouke i duhovne savete. Neko je rekao da se svet najbolje vidi srcem. Sveti Nektarije nas podseća na to.

 

Verujući ljudi dolaze da se mole kod svetih moštiju. Sve mirotoči. U manastiru svete i životodajne Trojice nalazi se svetiteljeva glava, deo čudotvornih moštiju, kapelica sa grobom, kao i ćelija gde se svetac molio i radio, tu je njegov krevet, kamen i druge lične stvari…

 Veličanstveni manastir Svetog Nektarija(Αγίου Νεκταρίου)

U manastiru Svetog Nektarija, koji je osveštan 1994. godine i u čijoj izgradnji je učestvovala cela Grčka, takođe se nalazi i deo čudotvornih moštiju. Masivna, ružičasto-bela crkva, sa dva velika zvonika, ogromnom, polukružnom kupolom i četiri reda prozora koji su ukrašeni crvenim arkadama, zadivljuje arhitekturom i blagosilja milošću sveca. Smešteno među još 10 zvona, srebrno zvono u tornju manastira Sv. Nektarija najveće je zvono ikada napravljeno u Grčkoj.Teško je tri tone, a visoko 1,75m. Staru i novu crkvu povezuje polukružno stepenište, uz koje se prostire raskošan manastirski vrt. Miris tamjana, sveća i mira meša se sa mirisom lavande, ruzmarina, bosiljka, limuna, bugenvilija, lijandera, majčine dušice…

 

Četrnaest monahinja sa velikom ljubavlju, pažnjom i strpljenjem brine o manastirskom dobru i svim posetiocima(manastir poseduje i veliki konak) i sa predanošću se mole za sve kojima je pomoć potrebna. Monahinja Filoteja, Ruskinja, zadužena za sobu Svetog Nektarija, brižna, posvećena, uvek je spremna da odgovori na različita pitanja o životu sveca i manastira, i to na srpskom jeziku, iako ponekad preteramo sa zahtevima.

Kažu da u manastir ne dolazi niko koga svetac ne pozove. Blagodat, blaženstvo, neka posebna energija oseća se kako uđete na manastirsku kapiju. Tu blagodat i mir ponećete sa sobom kao najveći dar sa Egine!

Egina ostrvo pravoslavlja

U krugu od par kilometara nalaze se velike svetinje: novi manastir posvećen Svetom Nektariju i stari manastir Svete Trojice. U neposrednoj blizini je prekrasni manastir Svete Katarine, u kome se čuva ruka svetiteljke i delić moštiju Svetog Spiridona sa Krfa. Oko 3km dalje u brdima smešten je manastir Hrisoleondise, gde se molio Sveti Nektarije. U podnožju Afeje nalazi se slikoviti manastir Svetog Mine, vrlo poštovanog sveca u Grka. Nedaleko od manastira Svetog Nektarija je i stara prestonica Paleohori, poznata kao Mala Mistra, sa nekada 365 vizantijskih crkvica rasutih po brežuljku preko puta manastira u selu Mesagros, od kojih je danas sačuvano 36, neke od njih sa freskama koje datiraju iz perioda od 13. do 18. veka.

Autor: Rada Sević

Povezane objave

One Thought to “Drevna Egina – blaženo ostrvo Svetog Nektarija”

  1. […] U putopisu Egina, mitsko ostrvo Ahilove prababe: predstavljam vam letovalište Agia Marinu, hram  Afeju, zanimljivosti o ostrvu, tu su i preporuke šta posetiti i koju knjigu poneti za čitanje. Putopis Egina, blaženo ostrvo Svetog Nektarija možete pročitati ovde:http://pslanguagecafe.com/starodrevna-egina-blazeno-ostrvo-svetog-nektarija/ […]