Šta imena otkrivaju, kakve priče pričaju nazivi planina?

Oronimi – nazivi planina i drugih geografskih uzvišenja (grčki, oros – planina, onoma – ime).
Koliko često se zapitamo otkuda nekom mestu, reci, planini baš takvo ime?

Nekada je lako protumačiti poreklo naziva, kao što planina Ježevac duguje svoje ime sitnim stenama koje izbijaju iz zemlje i podsećaju na bodlje ježa, a nekada je potrebno preduzeti celo istraživanje da bismo dobili odgovor.

Korisno je i lepo da se nad rečima zamislimo, a naročito nad imenima, jer će nam mnogo reći o svom nosiocu, ali i o njegovom okruženju, istoriji, ljudima… Ja se nekako najčešće zamislim nad nazivima planina, onako gorostasne i dominantne, najviše me zanima otkuda im baš takvi nazivi, koji kada se malo protumače vidi se da su u savršenom skladu sa svojim vlasnicama.
Nije lako doći do tačnih podataka o poreklu brojnih naziva, naročito ako se u istraživanje upustite sami, ali ako se udružimo, pa svako donese vesti iz svog kraja ili prenese priče koje je nekom prilikom čuo, možemo stvoriti jednu dobru arhivu o poreklu oronima na našim prostorima.

Zato vas pozivamo da nam se javite i ostavite u komentarima svoje priče, koje ćemo rado objaviti. Da krenemo od planina, pa preko reka do sela i gradova… Pri tome, nemojte zanemariti ni svoje lične asocijacije, jer je jednako bitno i ono što u nama izazivaju.
Evo nekih tumačenja za početak!

Fruška gora

Ostao je zabeležen naziv Alma Mons iz doba Rimljana, što znači plodna gora i sasvim se slaže sa njenim položajem usred Panonske nizije, okružena oranicama, a i sama puna plodne zemlje. Današnji naziv potiče od starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke, pa bismo je mogli prevesti kao planina Franaka.

Ako mene pitate na šta prvo pomislim – na fruštuk, stari vojvođanski doručak, bogat, zdrav, koji propisuje pravilo da se jede sa uživanjem, obavezno u društvu, natenane i gustira svaki zalogaj. Prvo fruštuk, pa na put! Ili još bolje – poneti pa fruštukovati na Fruškoj gori. Tu mi je u komšiluku, pa smo prisne, dobro se znamo, ne smeta joj ni kada banem u vreme doručka.

 

 

Tara

Kao što je red kada su ovakve lepotice u pitanju, tu se moraju takmičiti bar dve legende, a i poneko božanstvo. Najčešće ćete naići na tumačenje da je nazvana po moćnom bogu Taru, koji je opčinjen ovom planinom rešio da ostane na njoj zauvek. Zato uz nju često ide i pridev božanska, što je zapečatio Etkin Klark, direktor Evropske federacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, koji je prilikom posete našoj lepotici oduševljeno rekao: „Ovako ja zamišljam raj”.

Tar (Taranis) je keltsko božanstvo, bog gromovnik, dakle među najvišima. Jedna od legendi kaže da su Kelti imali i svoju boginju lepote Taru, za koju su širom sveta tražili mesto dostojno da joj sazidaju hram, te da su ga našli upravo ovde. Šta god da je istina, božanstvenost joj niko ne može osporiti.

Slovenska mitologija nudi drugačije izvore, pa se pominje mlađa sestra Dažboga – (Tarina, Taja, Tabiti), čuvarka svetih šuma hrasta, kedra, bresta, breze i jasena.

Zlatibor

Za razliku od Tare, čini nam se da u njegovom imenu ništa nije sporno, da lako možemo videti kako je u pitanju zlatni bor. Ipak, po jednom tumačenju reč je o posebnoj vrsti bora, a po drugom pridev “zlatni” u stvari označava koliku je vrednost imao bor kao građevinski materijal, i to baš beli bor, koji ima specifičnu boju kore – zlatnožutu.

Pored građe, bor je davao i smolu za luč, pa eto još jednog izvora prihoda za tadašnje stanovništvo zahvaljujući ovoj planini. Ovo ime upotrebljava se od kraja 18. i početka 19. veka.

U srednjem veku ove prostore obuhvatala je Župa Rujno, što možete pročitati na: http://visit-zlatibor.com/istorija-zlatibora/ .

U turskim spisima iz 15. i 16. veka pominje se naziv Rujni batra – rujna planina, brdo, a kasnije srez Rujno. Što opet nje daleko od zlata, jer rujno znači riđe, a imamo i naziv za mesec rujan – septembar, kada lišće počinje da dobija crvenu i žitu boju. U svakom slučaju, Zlatibor je bio i ostao bogat, pravi kicoš, pa tako se sada diči najsavremenijim smeštajem i jednom uređenošću koja nekima prija, a drugima smeta.

Starica

Čuvarka Majdanpeka, mudra Starica, bdi nad ovim umornim gradom i kao da ga čuva. Nisam mogla da se otmem utisku tog imena, pa sam je sve vreme posmatrala da vidim koliko joj odgovara. I zaista – puna je mudrosti, smirena, blaga, pušta vas svuda da zavirite, a ako ste dovoljno strpljivi, dobro slušate i pokažete poštovanje – otkiće vam tajne kakve niste mogli da zamislite: najneobičnije oblike reljefa, ponornice, pećine.

Moraću još da se raspitam, ali za sada sam čula jedno divno tumačenje ovog imena, od svoje drugarice Nele, koja dolazi iz tih magičnih krajeva. Na vlaškom se starica kaže batrana (batrna), a to je istovremeno i ime vlaške boginje Muma Paduri – Batrna, šumska majka! Zaista, ovako lepu, tajanstvenu i šumu koja skriva ogromna blaga, retko ćete gde moći da vidite.

Cer

Ova planina u blizini Šapca, zapadna kapija Srbije, najverovatnije duguje svoje ime brojnim stablima cera (hrast), ali po nekim tumačenjima i rimskoj boginji Cereri, koja je bila božanstvo plodnosti i zaštitnica žita. Kada se pogleda sa Cera na plodnu Mačvu, ovo tumačenje ima svakako smisla.

Jastrebac

U blizini Kruševca, najšumovitija planina Balkana, kako je Jastrebac nazvao Josif Pančić, po predanju je dobila ime po jastrebu, koji je na vrhu planine napravio svoje gnezdo. Donosio je sa svih krajeva u kljunu grančice sa kojih su padala semena bukve, četinara, breze i vremenom je svuda gde je seme palo počelo da niče drveće.

Rtanj

Možda jedna od najintrigantnijih planina u Srbiji, izvor brojnih legendi i mitova, izazvala je i brojna tumačenja kada je njeno ime u pitanju. I da stvar bude još čudnija, misterije i ovde napretek.

Na sajtu http://www.duhrtnja.com, kaže se da se sadašnji naziv planine i istoimenog naselja podudara sa latinskom reči artan, koja vuče koren od art i artificius, a svima nam je poznato da art predstavlja nešto što je oblikovano i dorađivano rukom dok artificius označava pojam za veštačko ili neprirodno.

Eto još jednog dokaza da se u stvaranje ove planine umešala neka čudna sila, pa bismo čak mogli reći – veštačka ili neprirodna planina. Drevna legenda kaže da je na ovom mestu nekada živeo veliki čarobnjak, koji je čuvao celu okolinu i delio ljudima oko sebe – svakome po zasluzi, nekome dobro, a nekome zlo. Onda se jednoga dana iznenada podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod planine, gde do dana današnjeg pomaže svima koji veruju u njega.

Vlasi takođe od davnina koriste izraz Artanj za Rtanj. Autori teksta idu i dalje u ovom tumačenju, pa kažu: Rt je deo kopna koji zadire u more, dok za Rtanj možemo reći da je on deo kopna koji zadire u nebo. Takođe, ističu da je reč rtanj sadržana u rečima kao što su: crtanje, zavrtanj, zavrtanje, odvrtanj, odvrtanje, dovrtanje, obrtanje, što će reći da je njegov arhitekta imao puno posla dok ga nije izgradio. Tumačenja su brojna, a Rtanj nastavlja da fascinira i izgledom i imenom, a i rezultatima naučnih istraživanja, što takođe možete čitati na ovom sajtu..

Kosmaj

Jedno tumačenje kaže da je ova planina u blizini Beograda dobila ime od keltske reči kos (šuma) i preindoevropske mai (planina). Drugo se vraća u doba Rimljana i kaže da je ovo kasa Maiae, kuća boginje Maje. Najlepše je ono koje kaže da ova planina posmatrana iz daljine izgleda k’o zmaj koji se odmara.

Avala

Dobila je ime od arapske reči havala, što znači vidikovac. U srednjem veku na vrhu Avale bila je sagrađena čuvena tvrđava Žrnov, koja je potpuno srušena 1934. za potrebe gradnje Spomenika neznanom junaku.

Valjevci, nadamo se uskoro pričama o Jablaniku, Medvedniku, Povlenu, Maljenu, Sokobanjce molimo da nam objasne šta je bilo sa Ozrenom i Devicom, a iz Ivanjice očekujemo najmanje sedam priča za sedam planina… Čekamo nestrpljivo!

Branka Tarbuk

Povezane objave