Sentimentalno putovanje u šarmantnu Ravenu

Šarmantna Ravena, zadržala je autentičanost i opuštenu atmosferu “la dolce vita” skrivenu pod plaštom Vizantije.

Raznolika zemlja od planina i borovih šuma, preko plodnih ravnica oko reke Po do letovališta na obali Jadranskog mora, od kojih su najpoznatija: Marina Romea, Porto Corsini, Marina di Ravenna, Punta Marina, Lido Adriano, Lido di Dante.

 

Autentičan šarm

Čudesna Ravena me iznenadila toplom, srdačnom atmosferom, bez gužve i turista, uskim ulicama, mirnim trgovima gde se pije espreso i jede sladoled, tipičnim za italijanske gradove, a najviše čudesnim vizantijskim crkvama – monumentalnim, valjuškastim građevinama od cigle sa tornjevima-kupolama i najlepšim mozaicima na svetu.

Lepa, veličanstvena, neopisivo šarmantna i svoja. Ravena je vrlo romantična i može se po njoj lepo šetati. Čim putnik izađe na ravenske gradske kapije pred njim se otvaraju živopisne panorame.

Dočekala me raširenih ruku, otvorenog srca, baš kao nekada slavnog Dantea, prognanog iz rodne Firence. Zavirivala sam u skrovite uličice između gradskih kapija: Porto Sisi, Adrijanove kapije, Nove kapije, kapije San Mamante…

Ulice poluprazne, prija mir, uglavnom lokalci, nešto malo finih, sofisticiranih turista. Čuje se melodičan italijanski jezik. Ušuškana, otmena i skromna, ni traga od taštine.

Ravena nije baš mali grad, ima oko 150.000 stanovnika. Najvažnije znamenitosti mogu se opušteno obići u jednom danu, lagano, ležerno, bez jurnjave.

Sentimentalno putovanje u Ravenu

Ako dolazite vozom, od železničke stanice do glavnog trga, Narodnog trga ili Pjace Popolo, stiže se laganom šetnjom za 10-15 minuta. Odlučila sam da upoznavanje grada započnem drugom rutom, neuobičajenom za turiste.

Da šetam, pa kuda me put nanese, zavirujem u uličice, osluškujem atmosferu, posmatram grad dok se budi, dnevnu rutinu lokalaca, bicikliste koji dominiraju na ulicama.

Lajtmotiv i simbol grada – slikoviti mozaici, nalaze se svuda: na pločicama, imenima ulica, na trgovima, muzejima, crkvama, radionicama, suvenirnicama… Lepo dizajnirani izlozi, ulazi, dvorišta  podsećaju me da sam u Italiji.

Nailazim na živopisne fasade, zelene parkove, raskošne crkve… Duh Vizantije prisutan je na mozaicima, sakralnim građevinama što sliče jedna drugoj, muzejima, ruskoj crkvi…

Atmosfera opuštenosti i ležernosti, oseća se poetika što lebdi u vazduhu.

Miran, tih grad, ničim narušen, nenametljiv, kao da se ne nalazite u gradu koji je bio prestonica jednog carstva, o čemu svedoči osam spomenika na UNESKO listi kulturne baštine, o čemu sam pisala u člancima: http://pslanguagecafe.com/vizantijska-riznica-ravena-otkrijte-najlepse-mozaike-na-svetu-u-crkvi-svetog-vitalija-i-mauzoleju-cuvene-gale-placidije/http://pslanguagecafe.com/cudesna-ravena-tragovima-vizantijskog-i-rimskog-nasledja/

Muzej umetnosti (MAR) i kafe u holu muzeja koji se nametnuo spontano kao idealno mesto za pauzu za espreso i ćaskanje. Naravno i za smernice za obilazak znamenitosti, vizantijske zaostavštine na Apeninskom poluostrvu.

Počast slavnom Danteu

Odajem poštu genijalnom Danteu. Ovde se nalazi grobnica Dantea Aligijerija, čuvenog italijanskog pisca, čija se Božanstvena komedija smatra najznačajnijim delom srednjeg veka u Evropi. Tik uz grobnicu je Muzej Dantesko, posvećen geniju.

Ni ovde nema gužve. Dvadeset posetilaca sa pijetetom, strpljivo, u tišini odaje počast umetniku.

Mala uljana lampa okačena na plafonu. Maslinovo ulje koje gori u ovoj lampi potiče sa toskanskih brda. Svake godine grad Firenca donira Raveni ulje 14. septembra, na dan godišnjice Danteove smrti.

Privlači mi pažnju pozorište Aligijeri, podignuto u sećanje na oca italijanskog književnog jezika, onog koji danas poznajemo.

Na prostranom trgu japanska i italijanska deca, igraju fudbal, druže se, fotografišu… Nabasala sam na Muzej lutaka i Muzej Marioneta (tu bi mi imali štošta da izložimo), Biblioteku Classense, Krivi toranj…

Foto: Vikimedija

Grad poetike i putnika

Posebno inspirativna ulica Via dei poeti ili Via Mazini, kafe i slatkiši u kafe Letterario božanstveni. Duh putnika i boemije, slatko iznenađenje Ravene.

Ni traga od ruševina koje Hese spominje, ni konja na kome je Oskar Vajld dojahao… Ostale su samo pesme i poeme o Raveni. Ostalo je tajna šta je to inspirisalo Lorda Bajrona da ovde napiše Don Žuana i Ravenski dnevnik. Možda ljubav prema ovdašnjoj lepotici Terezi.

Velikani: Dante, Frojd, Jung, Hese, Vajld, par nobelovaca. Svi su oni jedno vreme živeli i radili u Raveni. O tome svedoče i putne beleške na zidovima.

Narodni trg zablistao je pod zracima septembarskog sunca, u vreme podnevnog ručka. Studenti ležerno uče, čitaju, ćaskaju. Ćošak interesantne zgrade na mirnom, zavučenom trgu podsetio me na kadar iz italijanskog filma ili serije. Sigurna sam da sam ga videla ranije.

Ukusan ručak i pjadina, Pod drvetom cveta slatke narandže (La Piadina del Melarancio) po bakinom receptu, gde sam slučajno naletela na slavna lica.

Malena tratorija spolja izgleda neugledno, a unutra vas dočekuje tradicionalni enterijer i domaća kuhinja Emilije Romanje. Sve je mirisalo na starinu.

Gradska bašta, Đardino Rasponi (Gairdini Rasponi), trenutno je zatvorena zbog radova. Provirih kroz kapiju od kovanog gvožđa i zapahnu me divan miris cveća i bilja…

Venecijanska tvrđava Brankaleone (La Rocca Brancaleone) ili Šapa lava danas je javni park i podseća da su ovde vladali i Mlečani.

Bilo još muzeja (TAMO – muzej mozaika, Nacionalni muzej…), crkava, palata, radionica mozaika. Neke sam obilazila i pisala o njima u prethodnim člancima, neki su ostali za narednu posetu šarmantnoj Raveni.

Naročito mi je prijala opuštena atmosfera “dolce vita” skrivena pod plaštom Vizantije. Verujem da ću se u Ravenu vratiti, možda na letovanje i istraživanje novih lokacija tematskim itinererima.

Ako sam nešto propustila da pomenem, evo prilike da pogledate turistički vodič o Raveni: https://www.youtube.com/watch?v=gMso9LtV9SI

Autor: Rada Sević

 

Povezane objave