Sankt Peterburg – doživite rusku bajku u carskom gradu i božanstvenom Ermitažu

Carski Sankt Peterburg i božanstveni Ermitaž pravo su mesto da doživite rusku bajku! Kada bismo želeli da vidimo sve eksponate potrebno bi bilo preći čitavih dvadeset dva kilometra! Ako bismo ovde svakodnevno provodili osam sati, posvećujući svakom umetničkom delu jedan minut, bilo bi nam potrebno petnaest godina da obiđemo sve eksponate.

Istorija grada

Petrograd je osnovao Petar I 1703. godine, kao utvrđenje na ušću reke Neve u finski zaliv. Ova tvrđava je trebalo da štiti Rusiju od napada Šveđana. Oko utvrđenja je ubrzo izrastao grad evropskog tipa, a 1712. godine je postao prestonica Rusije.

Posle smri Petra I, 1725. godine, gradom su carevale žene do 1796. godine. To su bile carice Katarina I, Ana Ivanovna, Jelisaveta I Petrovna i Katarina II. Za ovo vreme, Petrograd je postao jedan od najvećih i najlepših gradova u Evropi.

Prvu četvrtinu devetnaestog veka obeležio je rat protiv Napoleona i veličanstvena pobeda Rusije za vreme vladavine cara Aleksandra I. Ovi događaji su lepo opisani u Tolstojevom delu Rat i mir. Vojni trijumf uslovio je da Petrograd postane prestonica ampir stila (od francuskog empire – imperija). Centar grada ukrasile su smele arhitektonske fantazije novog vremena.

Dekabristi, pripadnici ruskog plemićkog opozicionog pokreta i članovi tajnih društava, organizovali su 1825. godine pobunu protiv carskog režima. Pobuna je bila surovo ugašena. Dekabristi su se zalagali za ukidanje kmetstva i uspostavljanje republike. Ime su dobili po mesecu decembru, kada se i desila pobuna. U ovo vreme umire car Aleksandar I i nasleđuje ga car Nikolaj I.

Prva železnica je puštena u rad 1837. godine, a saobraćala je na relaciji Petrograd – Carsko Selo. Od druge polovine devetnaestog do početka dvadesetog veka vladaju Aleksandar II, potom Aleksandar III i poslednji ruski car Nikolaj II. Ovaj period karakteriše razvoj privrede ali i politička nestabilnost. Prva ruska revolucija je trajala od 1905. do 1907. godine.

Lenjingrad

Oktobarskom revolucijom, 1917. godine, Rusija pustaje boljševička zemlja, a Petrograd gubi status prestonice 1918. godine. Preimenovan je u Lenjingrad 1924. Za vreme Drugog svetskog rata grad je zadesila jedna od najvećih tragedija u skorijoj istoriji. Kao posledica skoro trogodišnje blokade grada od strane fašista, od gladi je umrlo više od milion civila.

Sankt Peterburg, kojem je 1991. vraćeno istorijsko ime, proslavio je 300 godina postojanja 27. maja 2003. godine.

 

Muzej Ermitaž

Centar Petrograda čini blistav arhitektonski kompleks. Pet hiljada objekata je pod zaštitom Uneska. Značajan deo ovog kompleksa je muzej Ermitaž. Ova veličanstvena zgrada, remek-delo italijanskog arhitekte Frančeska Bartolomea Rastrelija, nekada je bila carska rezidencija.

Muzej je otvoren za javnost posle oktobarske revolucije. Predstavlja najveći muzej u Rusiji i jedan je od najvećih u svetu. Prva izložba slika bila je davne 1764. godine, kada je carica Katarina II izložila svoju privatnu kolekciju od 225 slika zapadnoevropskih autora. Carica je posedovala istančan umetnički ukus i bila je pasionirani kolekcionar. Vremenom je zbirka unikatnih dela narasla na tri miliona eksponata.

Ermitaž ima četiri stotine prostorija, od kojih neke predstavljaju raritet same po sebi i nazivaju se sobe – enterijeri, kao što su Malahitna odaja, Buduar, Zlatna soba za crtanje, Beli hol, Maršal hol, Paviljon hol, Leonardo da Vinči hol… Kada bismo želeli da vidimo sve eksponate potrebno bi bilo preći čitavih dvadeset dva kilometra! Ako bismo ovde svakodnevno provodili osam sati, posvećujući svakom umetničkom delu jedan minut, bilo bi nam potrebno petnaest godina da obiđemo sve eksponate.

Putešestvije po salama Ermitaža

Putešestvije po salama Ermitaža budi najtananija osećanja i fascinira duhom velikih umetnika. Možemo početi razgledanje sa kolekcijom iz drevnog Egipta ili Mesopotamije, antičke Grčke, originalnih postavki prvobitnih plemena iz Sibira, egipatskih mumija, antičke keramike, rimske skulpture-portreti, sfinge…

U Majolika holu možemo videti čuvenu sliku Rafaela Santija Conestabile Madonna, kao i poznata dela Leonarda da Vinčija Litta Madonna i Madonna sa cvetom. Muzej čuva i sliku Povratak bludnog sina od Rembranta, dela Ticijana, Velaskeza, Delakroa. 

Na mene je najveći utisak ostavio Rafaelov hol, čije su kolonade stubova oslikane motivima u obliku raznih geometrijskih figura savršeno ukomponovane sa ljudskim siluetama.

A tek sat, u obliku pauna, naravno, pozlaćenog, i u prirodnoj veličini, koji širi svoja raskošna krila na svakih sat vremena. Paun stoji na pozlaćenom drvetu, pored njega su sova i pevac koji se oglašavaju najavljujući tačno vreme. Cela ova konstrukcija sadrži nekoliko kilograma zlata.

Autor: Bojana Lazarević

Povezane objave