Ruski voz, bele noći, votka i Sibir iliti Transsibirskom prugom

Dok neki sanjaju Maldive, Bermude, Dubai, mene želja vuče – u Sibir, pa lagano sedam dana Transsibirskom prugom. 

Sedam dana Transsibirskom prugom

Jeste, želja me vuče – u Sibir, zemlju koja spava. Znam i kako ću i sa kim – vozom, pa lagano sedam dana Transsibirskom prugom. 

I to nećemo nas dve da se upakujemo u neki turistički aranžman, nego u sopstvenoj režiji.

Tako je jeftinije i više u skladu sa nama, jer želimo da osetimo pravi ruski duh.

Da se zadržimo gde hoćemo, razgovaramo sa kim poželimo, pravimo čaj u samovaru, jedemo piroške, boršč, šči, što da ne i koju votku da popijemo, čisto da nazdravimo.

Sve smo smislile! Znam dovoljno ruskog da se snađemo, a uostalom, to su naša braća Rusi.

Transsibirska železnica je duga skoro 10.000 kilometara, tačnije 9.288 i najduža je u celom svetu. Put traje 7 dana, a prolazi se kroz 8 vremenskih zona.

Moskva

Polazna tačka je Moskva, a krajnja Vladivostok, između kojih se prolazi kroz Perm, Jekaterinburg, Omsk, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Čitu i Habarovsk…

Ako vam se neki grad posebno dopadne, možete sići sa voza i sačekati sledeću kompoziciju koja stiže za 7 dana. A i ako hoćete da se okupate, jer tuš-kabina postoji samo u prvom razredu.

Znam da ću ja drugaricu nagovarati da siđemo tamo gde mi se planine učine najviše, stepe najprostranije, a šume najgušće. Posle ću morati da pretrpim neka zabavna mesta sa gužvom i muzikom, ali sve za najbolje prijatelje.

Vladivostok

Nesvakidašnji poduhvat

Izgradnja pruge koja povezuje dalekoistočni i evropski deo Rusije otpočela je 1891. godine. Trebalo je povezati Vladivostok (“vladar istoka”) na krajnjem istoku, lučki grad koji se ubrzano razvijao, sa centralnim delom zemlje. Pruga je građena u teškim uslovima, bez mašina, alatkama, ašovima, lopatama, pijucima.

Gradili su je osuđenici sa ostrva Sahalin i redovni ruski vojnici. Izgradnja je tekla sa oba kraja, od Vladivostoka ka severozapadu i od Moskve ka azijskom delu Rusije, preko novoizgrađenog mosta preko Urala. 

Bajkalsko jezero

Bajkalsko jezero

Najteže je bilo prevesti prugu preko najdubljeg jezera na svetu – Bajkalskog, koje nosi i ime Sibirsko oko, dugačkog 640 km i dubokog 1.600 m, a čija providnost premašuje 40 metara dubine.

Savlađivanje ovog gorostasa uključivalo je i lomljenje leda na površini celog jezera, za šta je doveden ledolomac iz Engleske. Graditelji su se rešili na takav poduhvat da pruga ne bi prolazila blizu gradova.

 I da bi se izbegli sporovi sa vlasnicima zemlje, pa je tako postavljena daleko od Tomska, najvećeg sibirskog grada.

Samo izrada projekta je trajala 10 godina, a inženjeri su se stalno borili sa pritiscima da smanje troškove i predlozima da se umesto mostova postave trajekti preko reka.

Srećom, istrajali su u svojoj ideji, verovatno i sami svesni čuda koje stvaraju i njegove veličanstvenosti, tako da je svet dobio najveću i najlepšu prugu. Danas je to rešeno tako što je jedan krak železnice sproveden do Tomska.

Stanovništvo Sibira je uglavnom skoncentrisano duž pruge, a mnogi od njih rade upravo na njenom održavanju.

I duže od veka traje dan

E, tu sad ne mogu a da ne spomenem rusko-kazahstanskog pisca Čingiza Ajtmatova i njegov roman I duže od veka traje dan, koji upravo opisuje jedan takav način života.

Težak, hladan, ali pun elementarne snage koja izbija iz čoveka onda kad se nađe u najtežim okolnostima, pa bile one uzrokovane podnebljem ili međuljudskim odnosima, koji opet jedni na druge utiču.

Znam, tamo na istoku, videće se vulkanska Kamčatka…moja neobjašnjiva ljubav prema vulkanskim planinama traje od prve lekcije iz geografije… Putevima kraja nema, ali da se vratimo na prugu.

Posao je bio gotov tek 1916. godine, a elektrifikacija železnice je trajala od 1929. do 2002.

Put za Sahalin

Čehov je svojim putovanjem i posle putopisom Put za Sahalin ucrtao buduću trasu Transsibirske pruge, idući zapregama, parobrodom, vozom. Nas dve ćemo putovati u leto, tako je najbolje, jer ima li šta lepše od petrogradskih belih noći, u junu i julu, kada sunce gotovo da ne zalazi.

Već nas vidim kako silazimo iz voza na nekoj usputnoj stanici, u nekom malom mestu. Nasmejani meštani nude nam da kupimo nešto za jelo i piće, cene su povoljne.

Po staroj dobroj tradiciji biramo pečeno pile, a popićemo čaj. Možda tu ostanemo koji dan, ako nam se baš dopadne, a možda i duže…

Čitam putopise o svom putovanju iz snova i svesno preskačem delove koji kažu da treba izdržati 6 dana u vozu, da je hrana skupa, da na stanicama ko zna šta nas čega, da će biti hladno… 

Napraviću da nam svima bude lepo, pa kako bi drugačije moglo biti u Rusiji, još u vozu, dok nas prati Sibirsko oko.

Virtuelno putovanje

Ne znam još da li ćemo prvom klasom ili drugom, treća ne dolazi u obzir – 54 ležaja u vagonu. Jeste da je to sjajan način da se upoznamo sa saputnicima, ali što je previše – previše…

E, ovako sam mislila do pre nekoliko dana, dok svoj putnički san nisam podelila na Blogotresovoj FB stranici.

Činjenica da mi se namah javilo nekoliko osoba spremnih na ovo putovanje, odmah je učinila da promenim pogled na situaciju. Vrlo brzo bi se mogla skupiti cela ekipa koja će napuniti vagon za ovu avanturu života.

Na Transsibirsku železnicu nastavljaju se Transmandžurijska železnica, pravac za Kinu, Transmongolska i Bajkalskoamurska železnica, od Bajkalskog jezera do Pacifika.

Ako je neko od vas slučajno već prošao ovaj put, obavezno nam se javite, da se još bolje pripremimo, da nešto ne propustimo…

Do tada ćemo uvežbavati putovanje vozom od Beograda do pojedinih gradova u Srbiji, Transsrpskom kroz Srbiju, kako naši vozovi putuju biće ovo dobre kondicione pripreme.

A isprobaćemo i virtuelno putovanje koje su u saradnji napravili Gugl i Ruske železnice, ako radi, jer mi pretraga baš nije pošla za rukom, ali nisam ja neki stručnjak…

Šta kaže Vikipedija?

Najhladnije mesto je između Mogoče (na 6906. kilometru od Moskve) i Skovorodina (7306. kilometar), gde temperature padaju do -62°C.

Najviša tačka pruge je na 1040 m na gorskom prelazu Jablonovja (6110. kilometar od Moskve) kod Turgutuja.

Najniža tačka pruge je uz obalu Pacifika kod Amurskog zaliva (9252. kilometar).

Najduži most je preko reke Amur – 2616 metara (na kilometru).

Najduži tunel ima 7 km, ali se koristi samo za teretni saobraćaj, nalazi se kod Amura.

Najduži tunel za putnički saobraćaj ima 2 km – Tarmačukanski tunel (8080. kilometar) kod Arkare.

Najskuplji deo gradnje pruge je 260 km sekcija kod jezera Bajkal, nazvana Cirkum-bajkalska pruga.

O Rusiji smo pisali u člancima:
http://pslanguagecafe.com/sankt-peterburg-dozivite-rusku-bajku-u-carskom-gradu-i-bozanstvenom-ermitazu/

Izvor: blogotres.rs/Branka Tarbuk

P. S. Drage moje, očekujem vas u Valjevu uskoro!

Povezane objave