Rajski Kapri – Oda radosti i lepote

Rajski Kapri, ostrvo ljubavi, istinska je oda radosti i lepote. Satkan od snova, senzualan, tipične italijanske lepote, sav u skladu darova prirode i onoga što je čovek napravio.

 Dobro došli na Kapri

Dok su kapi sitne kiše padale u ritmu melodije Malafemmena, jurila sam besomučno kroz saobraćajnu gužvu Napulja sa ciljem da se domognem luke Molo Beveralo (Molo Beverallo), odakle kreću hidrogliseri ka Kapriju, mondenskom letovalištu u Napuljskom zalivu.

Posle 45-50 minuta mirne i prijatne vožnje, ušuškan između izmaglice planine Solaro (Monte Solaro) i Tirenskog mora ukaza se on – Kapri (Capri ili Isola di Capri). Pristajemo u Marinu Grande (Veliku luku), jednostavnu, čistu, ljupku luku na severnoj strani ostrva.

Nošen slanim vetrom mešao se miris borovine sa mirisima kaprijskog limuna, palmi, mediteranskog zelenila i raznobojnog cveća. Uredno naslagani gliseri, čamci, poneka luksuzna jahta, turistički brodići koji vode na ture oko ostrva do Plave pećine (Grotta Azzurra), Faraljona (Faraglioni), svetionika, do Male luke (Marina Piccola) i mali ribarski čamci koji podsećaju na duh prošlih vremena. Tu je i poneki porodični restoran i prodavnice suvenira, mahom robe kineske proizvodnje, tek da razbiju iluziju savršenstva.

Malo dalje u brdu, iznad hotela Belvedere, nazire se beličasta crkva u vizantijskom stilu sa pridodatim zvono-kulama arapske izrade. Crkva Svetog Konstanca (San Constanzo), zaštitnika ostrva, bdi nad lukom.

Od crkve mora da se pruža predivan pogled na šljunkovitu Marina Grande plažu i okolne privatne hotelske plaže. Voda čista, prozirno zelena, bez kupača na ovom promenljivom, još uvek letnjem danu.

Pejzaži na kojima dominira šarenilo fasada okolnih kuća, od snežnobele, preko sive, oker, žute, neboplave do ružičaste i pompeacrvene boje, šalju poruku dobrodošlice još jednoj reci turista koja hrli do blagajne po karte za obilazak ostrva.

Slatke neodumice

Razmišljam da li busom do Kaprija ili Anakaprija (Anacapri)? Da li uzeti kaprijski taksi (sa otvorenim krovom) ili da izaberem uspinjaču (funikolare) koja vodi do Pjacete, minijaturnog Trga Umberta I (do koga se može i pešice)?

A onda da biram staze koje me vode gde god poželim… Do najbolje očuvane rimske vile u Italiji – Vile Jovis ili do najpoznatijeg motiva razglednica sa Kaprija – formacije tri stene poznate pod imenom Faraljoni. Možda da krenem do kartuzijanskog manastira Sveti Đakomo (San Giacomo) i lepo uređenih Avgustovih ili Krupovih mediteranskih vrtova? A zatim čudom građevine fascinantnom Via Krup, do slikovite Male luke na južnoj strani ostrva, tamo gde je prema legendi Odisej sreo sirene.

Biram obilazak Anakaprija neobičnim busom koji kao da je upravo iskočio iz kadra filma Ko to tamo peva. Zeleni, čudesno lepi krajolici puni bezbrižne udobnosti i sanjarskog mira smenjuju se dok putem punim krivina i serpentina hrlimo ka Anakapriju.

Spektakularni pogled na more i gradić Kapri u daljini čini da zaboravim na strah.

Vila San Mikele

Čuveni švedski kraljevski lekar Aksel Munte (Axel Munthe) je u priči o svojoj vili snova, Vili San Mikele (San Michele), koju najpre obilazimo, napisao: Moja kuća mora biti otvorena za sunce, vetar i šumove mora kao grčki hram i svetlost, svetlost, svetlost svuda! I bi svetlost! 

Bljesnulo je sunce žutim sjajem u božanstvenom vrtu, a ja sam potražila skrovište između kolonada obraslih bugenvilijama. Sa sanjarskim pogledom u beskonačno plavetnilo neba i mora, mašta se rasplamsala, nada ustreptala, a zaneseno srce počelo da sanjari prekrasno srebrnkaste snove o ljubavi. Kako drugačije na ostrvu ljubavi?

Kao na slikarskom platnu smenjuju se boje i mirisi bujnog zelenila: palmi, magnolija, kiparisa, borova, lijandera, agava, bršljana, eukaliptusa, mirti, limuna, maslina, smokvi, pa mirisi grožđa…

U rajskoj bašti procvetalo raznovrsno cveće sa uzorkom snežnobelih, limunžutih, ružičastih, akvamarin, plavetnih, ljubičastih, purpurnih, koralnocrvenih boja. U parku i vili brojni antikviteti od mermera, kamena, keramike, drveta, mozaici, freske, skulpture, predivni ćupovi svuda…

Prošlost me tapše po ramenu i istinske istorijske priče o različitim epohama, o životima ljudi, iskrsavaju pred očima. Nijedno raspoloženje nije dugo trajalo, svaki trenutak donosio je novo oduševljenje, novo opažanje. Ni kist, ni fotoaparat ne mogu uhvatiti izraz.

Pogledajte video: https://www.youtube.com/watch?v=ZE6nTNSpTzA

Slikoviti Anakapri

U neočekivano lepom istorijskom centru Anakaprija, na Trgu Armando Dijaz (Piazza Armando Diaz), na Trgu Svetog Nikole (Piazza San Nicola), na Trgu Edvin Čero (Piazza Edwin Cerio), kao male umetničke radionice načičkane radnje galerijske robe, suvenira, slika, nakita, garderobe. Imam utisak da je u toku takmičenje pod nazivom Najlepši izlog.

Kasnije sam saznala da se to takmičenje odigralo par dana pre mog dolaska na ostrvo.

U centru mesta, ispred Crkve Svete Sofije (Chiesa di San Sofia), interesantno oslikane klupice od vijetrijske keramike.

Na balkonima saksije sa mirisnim začinima, tajnama kuhinje svake domaćice: bosiljak, timijan, origano, majoran, peršun, majčina dušica, ruzmarin… Limunovi, bršljan, zelenilo i neka čudna sorta grožđa koja obavija stabla maslina.

Zamišljam želju da se vratim na Kapri kada na maslini rodi grožđe. I svuda cveće, cveće, cveće. Na trgu inženjera i pisca, Edvina Čera, nekadašnjeg gradonačelnika koji je ostavio neizbrisiv trag, panoi sa motivima Kaprija za fotografisanje.

Još jedna znamenitost na par koraka dalje – Crvena kuća (Casa Rossa), danas muzej sa stalnom postavkom Kapri u 19. i 20. veku.

Chiesa di San Michele

Ne znam da li vođena instinktom ili radoznalošću, uđoh kroz vrata muzeja, Crkve Svetog Mihajla (Chiesa di San Michele), izgrađenog u stilu italijanskog baroka. Slika prekrasnog hrama na čijem se podu nalazi nesvakidašnja umetnička dekoracija sa motivima Adama i Eve u Edenskom raju pravo je otkriće za mene.

Drugi nivo hrama, sa polukružnim stepeništem, vodio je do galerije obložene drvetom sa starim orguljama u kutku, odzvanjao je snažnom energijom i ućutkivao posetioce. Polukružni mermerni svod, u naizmeničnim tonovima bele i žute boje, davao je svečanu notu ovom svetom mestu u kojem se izlivaju najdublji osećaji ljudskih duša.

Sa strane, uz zid vitrine i ormani u kombinaciji drveta i stakla, prepuni fotografija i dokumenata o životu na ostrvu, najrazličitijih predmeta upotrebljavanih u toku obreda, figurica ljudi obučenih u narodnu nošnju svih slojeva društva, od seljaka do plemića…

Veličanstvena fešta u slavu vina i grožđa

Nemirna, iskrena i neuhvatljiva lepota na svakom koraku. Oglasiše se crkvena zvona, a ubrzo zatim i glasna napolitanska muzika. Odakle dolazi taj ritam? Po devedeseti put održava se veličanstvena fešta u slavu vina i grožđa.

Prštale su duboke, snažne nijanse zrelog leta: palmine grane opletene vinovom lozom, bršljanom i mirtom. Pratile su veselu povorku meštana u narodnim nošnjama duginih boja, dok su veselo plesali uz tradicionalne pesme i igre ovog kraja, pritom služeći sve prisutne vinom i grožđem.

Gostoprimstvo, srdačnost, toplina i duh Kampanije. Sve je odisalo ugodnim, plemenitim osećajima u čast života, stvaranja i uživanja.

Pogledajte video koji dočarava atmosferu: https://www.youtube.com/watch?v=eSKQvpJJqhQ

Na Trgu Vitorija (Piazza Vittoria), gde čekam bus za Kapri, sve je skromno, bez mnogo glamura, ali sa puno ukusa i mirisa Mediterana. Par stepenica dalje od trga nalazi se žičara koja vodi do vrhova hvatača oblaka, spektakularnog Monte Solara i vidikovaca sa panoramom nestvarne lepote.

Kako i ne bi, kada se pogled pruža na najlepše pejzaže na svetu: ostrvo Kapri, Sorento, Amalfi obalu, Iskiju, Pročidu, Napulj, a po sunčanom danu čak i do Kalabrije.

Nastaviće se…

Autor: Rada Sević

 

 

 

Povezane objave

One Thought to “Rajski Kapri – Oda radosti i lepote”