Putovanje oko sveta kroz tradicionalna božićna jela

 

Vodimo vas na putovanje oko sveta gde ćemo vas upoznati sa nekim od najinteresantnijih gastronomskih običaja tokom proslave praznika rođenja Hrista.

Imaćete priliku da upoznate jela koja na pravi način otkrivaju bogatstvo ukusa i mirisa dalekih zemalja u prazničnim danima.

Južna Italija

Kulinarske đakonije na jugu Italije se u danima praznika umnogome baziraju na ribi, koja se smatra idealnim jelom za svečanu proslavu Badnje večeri. Italijani tada najčešće pripremaju bakalar, pržene krompire i ukusnu čorbu od školjki i ribe.

Svečanu večeru prati čaša crnog vina, maslinovo ulje i poznati hleb alatamura, koji se smatra najukusnijim hlebom u Italiji. Na dan Božića, slavlje se nastavlja bogatom trpezom koju čini pasta orecchiette sa ukusom paradajza i rikota sira, posle koje sledi riba ili jagnjeće meso.

Za dezert se obično služi panettone, tradicionalni italijanski kolač sa suvim grožđem i kandiranom pomorandžom.

O gastronomiji juga Italije, pisali smo u članku: http://pslanguagecafe.com/kulinarske-carolije-kampanije-uzivanje-za-sva-cula/

Češka

Glavni praznični obrok u Češkoj obično se servira na Badnje veče i za mnoge on predstavlja prvi obrok u toku dana.

Na trpezi se najčešće nalaze riblja čorba i pržen paran koji se služi sa krompir salatom. Tradicija nalaže da domaćice pripreme kolače od đumbira, štrudlu od jabuka i vanočka, puterast hleb. Stolovi su uvek postavljeni za paran broj gostiju, kako bi oterali nesreću.

Norveška

Mnogi Norvežani počinju zvaničnu proslavu praznika 23. decembra, kada pored ukrašavanja drveta spremaju obilne obroke. Topli kremasti sutlijaš se servira sa puterom i cimetom, a obično domaćice sakriju badem u pudingu i ko ga pronađe dobija svinju od marcipana.

Tačno u pet časova popodne, širom Norveške čuju se zvona, što je znak da je vreme za praznični obrok. Popularna jela uključuju pečeno svinjsko meso ili ribe, serviran s kulenom, krompirom i kiselim kupusom ili čuvenim bakalarom, koji je posebno popularan u primorskim gradovima.

Uz obrok se obično pije kuvano vino i tamno pivo.

Francuska

Gastronomska tradicija u Francuskoj bitno se razlikuje od regiona do regiona, ali postoji jedna koja je veoma popularna na severu zemlje, čuveni reveilon, odnosno duga večera koja počinje na Badnje veče i traje dok ne izađe sunce. Ovo veče začinjeno s puno plesa i dobrog raspoloženja uključuje i raznovrsnu, bogatu trpezu.

Jela s roštilja uključuju ostrige, dimljeni losos sa kiselom pavlakom, i pečenu gusku. U južnoj Francuskoj, obrok se najčešće završava dezertom tretze, koji se sastoji od 13 poslastica koje predstavljaju Isusa i apostole.

Peru

U Peruu, Badnje veče je poznato kao Nochebuena ili u prevodu dobro veče. Tada se porodice zajedno okupljaju oko tipične predstave isusovog rođenja, a jelke nisu toliko zastupljene u većini južnoameričkih zemalja. Prvo se razmenjuju pokloni nakon čega počinje obrok.

Najčešće glavno jelo predstavlja pečena ćurka, koja se servira zajedno sa prilozima kao što su tamalese, pirinač začinjen sa belim lukom i jabukama. Slično kao u južnoj Italiji, panettone je omiljeni dezert i servira se sa šoljom vrele tople čokolade.

Filipini

Božić je jedan od filipinskih najiščekivanijih praznika. Tada se obično jedu tradicionalna jela kao što su queso de bola, odnosno sir edamer i punjeni bambus s ljubičastim pirinčem koji se servira zajedno sa puterom i mešavinom šećera i kokosa.

Ovaj porodični obrok se služi na stolu koji je ukrašen voćem.

 

Foto: Vikimedija/Kguirnela, http://www.boardinggate101.com i https://www.amando.it

Izvor: najboljeizitalije.rs

 

 

 

 

Povezane objave

Leave a Comment