Pulja, čarobni balkon Mediterana

Želela sam da ovo bude putopisna reportaža o ljudima, kulturnoj baštini, poeziji, muzici, hedonizmu, lepotama južne Italije. No, Italija me uvek iznenadi. Ovaj put velikom lekcijom iz istorije, naše srpske istorije.

Pulja, zemlja između dva mora

Pulja, zemlja između dva mora, čarobni balkon Mediterana, neobična i slikovita zemlja truli-kućica. Arhaični južnoitalijanski gradovi-riznice kao božićna čarapa nižu se kako se jadranskom obalom spuštate niz potpeticu Italije. Tipična scenografija iz starih italijanskih filmova iz najboljih vremena, sve odiše toplinom, Italija u nostalgičnom, retro stilu.

U jutarnjim satima pristajemo u Brindizi, veliku industrijsku luku, odakle su mnoge rimske vojske kretale u osvajanje sveta. U Brindiziju je umro čuveni pesnik, pravi mag poezije, Vergilije, čije je stihove Dante Aligijeri koristio u „Božanstvenoj komediji“.

Bari, čudesni grad Svetog Nikole

Bari, glavni grad Pulje, vrlo je lep, dinamičan, pun života i nesvakidašnje energije koja kao oreol lebdi nad ovim gradom Svetog Nikole. Na ulazu sa mora, veliki kip sveca koji desnom rukom blagosilja, a u levoj drži Jevanđelje tako da ga vernici vide. Veliki broj Rusa dolazi u Bari na hodočašće. Upravo oni su poklonili gradu ovaj kip, a poslednjih godina mnogo novca su uložili i u baziliku i uređenje okolnog platoa.

           

U Bariju se nalazi i velelepna ruska crkva sa otmenim konakom, u kome su pored brojnih Rusa boravili i ruski državnici Putin i Medvedev.

     

Nekada su ovaj grad darivali i Srbi, vladari iz dinastije Nemanjića: Stefan Nemanja, kraljica Jelena, Stefan Uroš II Milutin, Stefan Uroš III i drugi. Sačuvana je povelja cara Stefana Dušana u kojoj spominje darove svog oca i dede i nalaže dubrovačkoj opštini da od godišnjeg poreza odvaja za baziliku Svetog Nikole.

Donedavno je na ovom mestu stajala i tabla: Poklon srpskih kraljeva, ali je više nema. Danas, nažalost, nema ni Milutinove kapele, remek-dela vizantijske umetnosti, koja je od poda do plafona bila od ploča glame, mešavine srebra i zlata. U njenom središtu nalazio se grob Svetog Nikole pod časnom trpezom, ukrašen reljefima sa biblijskim predstavama i osvetljen sa dvadesetak ogromnih srebrno-zlatnih kandila i svećnjaka.

Čudesna crkva, čudesno mesto

               

Ova bogomolja jedinstvena je u svetu po tome što se u podrumu, pored moštiju sveca, zajedno mole pravoslavci i katolici. Na ulazu u baziliku, na mestu oltara, služba je katolička, a dole kod groba Svetog Nikole i njegovih moštiju, koje i dan-danas ispuštaju čudotvorno miro, služba je pravoslavna.

Na praznik Svetog Petra i Pavla zatekli smo se na liturgiji u kripti bazilike. Rusi služe u podvorju, a mi smo od oca Andreja, starešine podvorja, dobili blagoslov za liturgiju u kripti. U kripti iznad groba sa moštima Svetog Nikole nalazi se prekrasna ikona „Čudesni obraz oca Nikolaja“. Srebrom optočena, dar Stefana Dečanskog, sačuvana je zahvaljujući stanovništvu Barija, koje je smatralo srpsku ikonu zaštitnicom grada. Čudesna crkva i čudesno mesto!

        

Sećam se da je neko rekao: Ima jedna stvar koja čoveka, bio on vernik ili ne, mora naterati bar na trenutak da stane i razmisli. Ako za trenutak zastaneš, sedneš na klupu i čuješ kako se prepliću molitve na latinskom i staroslovenskom, možda ti se vrati vera u ljude“.

Posebno mesto u našim srcima

Za osnivanje Barija, kao i skoro svih ostalih gradova na ovim obalama, krivi su Grci. Tragovi grčkog uticaja prisutni su na svakom koraku. U pojedinim selima se i danas govori neka varijanta starogrčkog, a nailazili smo i na table dobrodošlice na grčkom jeziku.

Bari zauzima posebno mesto u našim srcima. Lepo je podsetiti se da je 1991. godine Crvena zvezda upravo na stadionu „Sveti Nikola“ osvojila titulu šampiona Evrope u fudbalu!

Vredi posetiti znamenitosti grada, kao što su: Katedrala Svetog Sabinija, normanski zamak Zvevo, Muzej savremene umetnosti i Petrućeli pozorište, jedno od tri najveća u Italiji.

 

Autentičan šarm putnik će otkriti u uskim ulicama i prolazima starog grada, gde može razgledati crkve, arhaične palate i zdanja romaneskne apulijske, barokne, vizantijske, normanske arhitekture. Pravu atmosferu osetićete na živopisnom trgu Ferareze, uz espreso ili bademovo mleko sa pirinčem i cimetom, dok se u vazduhu oseća miris mora, a iz daljine dopire melodičan zvuk pesme na neobičnom dijalektu.

 

Autor: Rada Sević

Povezane objave