Pulja – Barleta, tamo gde se čuvaju tragovi srpske istorije

Tragovi srpske istorije odveli su nas u Barletu, još jedan šarmantan grad na jadranskoj obali, najpoznatiji po bronzanoj skulpturi Kolosa, normanskom zamku, galeriji De Nitis, viteškoj bici „Izazov Barlete“, ali i najboljem sladoledu na svetu.

U ovom gradu nalazi se i Spomen kosturnica palih jugoslovenskih boraca (uglavnom Srba) tokom dva svetska rata, izgrađena 1969. godine, od kada se se tradicionalno svake godine obavlja komemoracija.

O Pulji i Bariju možete pročitati i ovde: http://pslanguagecafe.com/pulja-carobni-ba…ad-svetog-nikole/

Istorija i sećanja u saradnji među narodima

U Barleti je 15. jula 2015.godine nizom događaja obeleženo 100 godina od spasavanja vojnika srpske vojske u I svetskom ratu, sa idejnim konceptom „Istorija i sećanja u saradnji među narodima“. Upriličena je komemoracija, polaganje venaca i molitva za one koji više nisu videli svoje domove i bližnje.

Prisustvovali smo i promociji knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, autorke Mile Mihajlović. Ona je istakla da je od 12. decembra 1915. godine do 29.  februara 1916. godine impozantnom vojnom i humanitarnom operacijom italijanska ratna mornarica iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika, 24.000 austrougarskih vojnih zarobljenika, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala. Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, kralj Petar i regent Aleksandar, kao i 6.000 crnogorskih vojnika i kralj Nikola sa porodicom.

Podvig italijanske mornarice ostao je skoro nepoznat. Istovremeno, evakuacija srpske vojske i naroda predstavlja preteču, ante litteram, današnjih humanitarnih operacija i još uvek ostaje zabeležena kao najznačajnija i najsloženija operacija pružanja međunarodne pomoći svih vremena.

Emotivno izvođenje pesme “Tamo daleko” pogledajte ovde…https://www.youtube.com/watch?v=BhAIsN5YzzY

Znamenita galerija de Nitis

Gradska slava

U Barletu stigosmo baš u vreme gradske slave. Iz blještavo osvetljene gotičke katedrale Svete Marije Velike širi se miris tamjana i litije izlaze među narod. Na ulicama starog grada gužva, sve vrvi od ljudi, izašlo i staro i mlado, vesela deca i omladina, doterane gospođe i gospoda, neumorne bake i deke, svi su se pridružili. Atmosfera je očaravajuća.

Ne osećam se kao stranac, ni kao turista, već kao gost građana Barlete. Oseća se odanost tradiciji, temperament i živost ljudi, neverovatna energija, srdačnost, osmesi na licima, nema otuđenosti. Toči se vino, na žaru se peku konjske kobasice i iznutrice, uz njih i panirani sir, sve tako dobro miriše. Zalazim u poprečne ulice.

Povremeno mi na glavu padne pokoja kap vode sa veša koji visi na konopcima razapetim između dve kuće. Prolazi su uzani, vidim kroz prozore kuća ljude kako mešaju testeninu, zalivaju cveće, čujem kako pevaju na nekom nerazumljivom dijalektu. Svuda vidim život, vidim čoveka, osećam sentimentalnu i melanholičnu mediteransku dušu…

Kako da ih ne volite!

Romantični Trani

Veličanstvena romanska katedrala dominira prostranim trgom. Okupana suncem i smeštena tik uz more izgleda kao da izranja iz Jadrana. U predvečerje, dok se pod svetlom kandelabra ogleda u modroj vodi, izgleda drugačije, no opet nestvarno i očaravajuće. Posvećena je Grku, Svetom Nikoli Putniku ili Hodočasniku, izgrađena u stilu apulijske romanike, od čuvenog trani mermera, na vizantijskoj crkvi čiji su ostaci sačuvani i vidljivi na ikonama, a u podrumu katedrale vidljivi su ostaci rimskih katakombi.

Simbol Tranija je zamak Zvevo, još jedna veza sa Barijem, izgrađen u istom stilu ali sa različitim namenama kroz vekove. Trani je nekada bio polazna luka za krstaške ratove i sedište masona južne Italije, o čemu govori i Crkva Svih Svetih, koju su izgradili templari na putu za Svetu zemlju tokom krstaških ratova.

   

Srdačan doček domaćina uz vino, more, poeziju i ukuse lokalne kuhinje, kao što su: fokaća, paste orekete u obliku školjke, rustiko, altamura hleb, burata sir, pampanela (sir umotan u smokvin list), dimljena pršuta, masline, sirevi, grickalice tarale i kasereći, dugo ću pamtiti.

    

Nema istinskog doživljaja Italije bez hrane. Porodična okupljanja uz obrok su svetinja. Ovde je pravi raj za gurmane. Poezija na tanjiru, neuobičajena mešavina raznovrsnih ukusa, mirisa i boja, hrani i telo i dušu. Gledati ih kako pevaju testu dok narasta, posmatrati sa koliko ljubavi i strasti se posvećuju svakom komadiću mocarele, svakoj kapi maslinovog ulja, svakom listiću bosiljka – nesvakidašnje je zadovoljstvo. Možda baš u tome leži tajna italijanske kuhinje.

Autor: Rada Sević

Povezane objave