Potemkinovа selа

Potemkinova sela

Izraz Potemkinova sela nastao je u XVIII veku i vezuje se za jednu poznatu istorijsku ličnost –Grigorija Aleksandroviča Potemkina (1739-1791).

Potemkin

Potemkin je bio ruski knez, uz to generalfeldmaršal i ljubimac carice Katarine II Velike. Njenu naklonost stekao je još 1762. godine, kada je kao gardijski oficir odigrao odlučujuću ulogu u dvorskom prevratu kojim je Katarina preotela vlast svome mužu caru Petru Fjodoroviču. Kao ličnost od caričinog poverenja, vrhovni komandant vojske i prvi ministar, Potemkin je imao ogromnu vlast i uticaj u Ruskom carstvu. Učestvovao je u prvom ratu Katarine s Turcima, koji je vođen 1768-1774, a u drugom ratu, 1787-1791, bio je glavnokomandujući ruske vojske.

Kada su posle prvog rusko-turskog rata Krim i severne obale Crnog mora pripojeni Rusiji, Potemkin je pristupio kolonizaciji novoosvojenih krajeva. Da bi pokazao brz i uspešan razvoj i ekonomski procvat toga područja pod ruskom vlašću, organizovao je 1787. trijumfalno putovanje carice Katarine na Krim. Svečanoj koloni pridružio se i austrijski imperator Josip, pod imenom grofa Falkenštajna, a tu su bili i ambasadori velikih sila, među njima i francuski poslanik, grof Segir.

Lažni blesak

Pošto stanje u Novorusiji nije bilo ni izdaleka onakvo kakvim ga je – da bi sebi pribavio još veći uticaj i slavu – prikazivao Potemkin (jer tamo je bilo čak i pobuna), on se trudio da pred očima carice Katarine II i njenih gostiju na razne načine dočara idiličan život tamošnjeg stanovništva. Zato je naredio da se duž imperatorkinog puta izgrade naselja, koja su bila samo prazne dekoracije (kulise). Seljaci dovedeni iz drugih krajeva, u svečanom, prazničnom ruhu i sa buketima poljskog cveća, dočekivali su Njeno carsko veličanstvo na pojedinim stanicama da bi odmah zatim bili prebacivani dalje prema Krimu i pojavljivali se u istoj ulozi više puta. Uz samu cestu bile su složene gomile vreća, koje su umesto žita bile nabijene peskom. U Kremčugu i drugim gradovima kroz koje je prolazila svečana kolona bili su zasađeni bujni parkovi i aleje, koji su se desetak dana kasnije sušili i nestajali. U Hersonu Potemkinovi su ljudi sagradili tvrđavu, koju je srušila prva oluja, a tu je bila i lađa, koja se nije mogla spustiti u vodu, jer bi odmah potonula.

Sva ta raskoš i bogat život stanovništva koje je Potemkin pokazivao Katarini i njenoj pratnji bili su, dakle, obična prevara, obmana i laž. To nije moglo izmaći oštrom oku prisutnih stranaca, pogotovo diplomata, pa se o Potemkinovoj obmani počelo naveliko pisati. Carica Katarina pokušavala je da opovrgne glasove o tome, koji su i do nje dopirali, ali bez uspeha. Svedočenja očevidaca bila su uverljivija. Tako je francuski poslanik Segir, učesnik u svečanom pohodu, u svojim Memoarima ostavio, pored ostalog, i ovaj zapis: Gradovi, sela, salaši, a ponekad i obične kolibe, bili su tako ukrašeni i maskirani trijumfalnim kapijama, girlandama cveća i nakićenim arhitektonskim dekoracijama da je njihov izgled obmanjivao, preobraćajući ih u našim očima u velelepne dvorce i raskošno izgrađene vrtove

Veliki broj napisa o Katarininom putovanju na jug, u kojima su raskrinkavane Potemkinove podvale, doveo je do toga da se već dvadesetih godina XIX veka počeo upotrebljavati izraz Potemkinova sela. Kasnije se on proširio u mnogim jezicima, pa se i danas upotrebljava u značenju: obmana, smišljena varka ili lažni blesak koji sakriva neuspeo sadržaj nečega.

Milan Šipka: Zašto se kaže (Prometej, Novi Sad)

Povezane objave