Poetske zakrpe na srcu

Naša draga Brana i Zmaj knjiga vam predstavljaju pesnika i planinarskog vodiča, Branislava Makljenovića.

Slovo o poeziji

Poezija se nikada nije više pisala, a manje čitala i slušala. Otkuda taj skoro potcenjivački odnos prema stihovima? Ne tako davno ona je menjala svet, na njenim krilima leteli su ideali, nacionalni ponos, a povrh svega – ljubav i misao.

Jesmo li postali neosetljivi za stihove, pa retko gde možete u knjižarama naći knjige poezije? Ili se možda plašimo da će niske kratkih redova i u nama pokrenuti niz emocija, koje bismo radije sakrili i od sebe i od sveta…

Deluje lakše pobeći u trotomno delo, nego podneti da vas jedna pesma opeče, jer reči su poput vatre, a kad su tako skupljene u pesmu, bacaju emociju pravo u lice i izazivaju trenutnu reakciju.

Obema stranama je potrebna velika hrabrost – piscu da oslobodi iz sebe i napiše, a čitaocu da prizna da se u tome prepoznao. Ili – da nije razumeo, što se neretko dešava sa poezijom.

U želji da zbirkama pesama vrati staru slavu (i u nadi da će ih vratiti na knjižarske police), Zmaj knjiga će vam od sada redovno predstavljati savremene domaće pesnike i njihovu poeziju. Bez brige, malo ćemo vam pomoći i da ih razumete, jer ljudi često zaziru od pesnika baš iz straha da neće razumeti smisao pesme.

Šta je pisac hteo da kaže

Zbilja, treba tu truda uložiti kao nigde drugde da se dođe do onoga čuvenog – šta je pisac hteo da kaže. Pesma se čita polako, po nekoliko puta, pa čak i ako mislite da ne razumete, oslušnite njenu melodiju, jer može mnogo da vam otkrije.

Pesnici su vam poseban soj. Drugujem sa njima čitavog života, pa opet me svako malo iznenade. Bežala sam i bežala od njihovih katrena, tercina, rima i slobodnog stiha, pravo u prozu, ali su me stizali svuda i na svakom mestu.

Eto, probah da se i u planinu odmetnem, kad i tamo stihovi – i to dobri, pa se mora o njima progovoriti, jer kao što glas odjekuje po planini kada ga pustite, tako će i ovi stihovi ako im se posvetite odjeknuti u vama glasom lutanja i oslobađanja.

Džepovi snova i Buba Lu

Pretražićemo Džepove snova i upoznati Bubu Lu Branislava Makljenovića. Branislav je planinarski vodič, pa se tako i sretosmo, na planini.

I kao što ume to kod pesnika da bude, u pojavi nosi vedrinu, lakoću i radost koje nesebično širi oko sebe, dok u stihovima njegov svet posve drugačije izgleda, pun sumnje, strahova i teških sećanja, strog i oblačan, nekako sav zimski. I eto vam odmah dokaza da su pesme lekovite, jer stihovi oslobode čoveka tereta koji nosi, ili ako ne oslobode makar ga olakšaju.

Ovo su snovi i stihovi lutalice… Lutam po životu (Buba Lu) je neka vrsta pesnikovog manifesta, i da je mene neko pitao, ova pesma bi trebalo da bude prva u zbirci, jer u njoj je skupljeno sve što treba da znate o pesniku.

Svaka zbirka ima svoj ključ, pesmu u kojoj se pesnik otkrije za mrvu više nego u ostalima, i kada nju nađete, otvori vam se ta muzička kutija i krenu različite melodije. Ove pesme zvuče kao koraci, nekada su to koraci marša, nekada valcera, pokatkad se začuje i tango, a vrlo često pod njima šušti lišće ili škripi sneg…

Pesnik i njegov pogled

I da ne pravim nikakav plan – to mu je jedno od pravila, ali i pored toga neki red se uvek uvuče. Ako budete još pažljivije čitali, moći ćete tačno da odvojite pesme snova, pesme buđenja i pesme dana.

Pesme snova i buđenja su raznolike, što je i jasno, jer san može biti bajka ali i bojište, a buđenje kazna ili blagoslov. San je i strast, ali i noćna mora, san može oživeti a buđenje ubiti, i baš na svim tim suprotnostima su zasnovane ove pesme.

Deluje kao da su obuhvatile čitavu filozofiju snova i sanjanja, samo što su mnogo zanimljivije od filozofije. Iza ovih stihova ostaje eho, kao odjek glasa u planini, kao trag sna u stvarnosti – dok čupam jutro iz noći

Poetske zakrpe na srcu

Pesme dana su najmalobrojnije, ali su mi bile naročito zanimljive, jer se u njima javlja jedan drugačiji pesnik, sa posebnim pogledom na svet oko sebe, kritičnim i vrlo duhovitim (da ne kažem sarkastičnim).

Kako izgleda kada se očima još sanjivim od snova gleda dan kako se proteže po ulici i ljudi kako tumaraju po danu? Izgleda kao igra, koja traje sve dok digitalni časovnik pljucka minute.

  Tek probuđeno sunce,
     Sjuri se niz jedan uglačan oluk,
     Pravo u oči sivoj mački
     Dok je protezala pospano tijelo…. (Retrovizor, 
Buba Lu)

A jeste li i vi, možda, doživeli dane koji su vam “pretili suncem” i kako ste se u njima snašli?

Trebalo bi se opet sa umom sresti 

I zašto nam sve to služi? Trebalo bi se opet sa umom sresti (Bezumlje, Buba Lu) ili kako je davno rekao Bukovski – sve je to lek od ludila. Od bola iza nas, od straha od onoga što je ispred nas. Ne samo od onoga što je ružno i teško, jer na to smo svikli, nego od onoga što je dobro i lepo, jer se može izgubiti, nestati.

Šta ćete još naći u ovim pesmama ako odlučite da u njih zalutate? Naći ćete kalendare, godišnji i životni, samo što su prepleteni i jedan drugim označeni i obojeni, pa ih je teško odvojiti. Neki meseci podsećaju na zavičaj, na prošlost, a svaki mesec je već odavno unapred ispunjen uspomenama i nosi na sebi trag.

I tako, lutajući kroz pesme, shvatimo da je svako kretanje ili beg ili traganje, ali da oba imaju svoju svrhu, jer se kroz njih pronađu mnogi odgovori i odsanja čitav jedan svet.

Ispada da je lakše kontrolisati snove nego stvarnost. I zato su snovi siguran izbor, u njima se obračunamo sa onim što je bilo, tu se, možda, manje luta…

***

Ove zbirke ostavljaju utisak kao kada vas led opeče po koži, a to trgne, prvo zbunjuje, a onda razbuđuje, otrežnjuje. Pomaže vam da se suočite sa sobom i onim što je život od vas napravio. Pa kad sa tim raščistite, idemo dalje, da ispunjavamo svoju svrhu, kroz nova lutanja, nove stihove i nova čitanja, da ušivamo na srca nove zakrpe.

I kao najjači eho ovih pesama čujem stih – Izujem se i bos potrčim…, a volela bih da čujem i vaše mišljenje, jer koliko čitalaca toliko i doživljaja. Zato svaka pesma ima hiljade života…

Poeziju Branislava Makljenovića možete čitati na stranici: https://dzepovisnova.blogspot.com/.

Objavljene zbirke: Džepovi snova (2015) i Buba Lu (2019)

                                                   B.

I tako, lutajući kroz pesme, shvatimo da je svako kretanje ili beg ili traganje, ali da oba imaju svoju svrhu, jer se kroz njih pronađu mnogi odgovori i odsanja čitav jedan svet…

Izvor: http://zmajknjiga.rs/

O poeziji smo pisali u članku:
http://pslanguagecafe.com/pretpraznicko-vece-topli-i-iskreni-stihovi-alekse-santica/

Povezane objave