Piza – Polje čudesa ili kada graditelji naprave zabavnu grešku na radost putnika

Na svom proputovanju kroz čarobnu Toskanu, našla se na Polju čudesa u znamenitoj Pizi. Kao vodič poslužile su mi fantastične knjige “Ljubav u Toskani” i “Firenca i Toskana”.

Na ulazu putnika dočekuju opasane zidine: “Zidine glatke, zelenkasto-žute,  iznenađuju kao mlad limun, rumene ponegde od porfira. U zidovima je zazidano sve što je nađeno u okolini: kamenje paganskih hramova, mozaik rimskih kupatila. Sve je to skupljeno u slavu Palerma, beli se, plavi, rumeni, pod znacima Pize, kamenim orlovima”.

Dok se naš vodič zaneo u priči, parking se začas napunio turistučkim autobusima i brojnim turistima koji pohode ovu interesantnu destinaciju. Napravila se velika gužva, a redovi za karte za ulazak u katedralu, krstionicu i Krivi toranj bili su ogromni.

Ljubav u Toskani

Potpuno razumem Crnjanskog, koji se užasavao masovnog turizma i komercijalizacije kulturnog blaga: ”Išli smo po bednim avlijama koje su nekad bile vrtovi, tako lepi, daje u njima sedeo Karlo IV, prijatelj cveća, godine 1354. Rasterali smo petlove i stajali gologlavi pred kućom Galileja.

Išli smo ceo dan, po ulicama pustim i ispucanim od žege, među Amerikancima, očešljanim kao žene na freskama Groblja. One su svu noć orgijale, a prekodan kupile brižno, u svoje male, crne, aparate negative, apostole, svetitelje, Blagovesti, krstove i pizanske vrhove.”

Nezaboravno iskustvo

Ne znam nikog voli ovu atmosferu, što kvari utisak, ometa ugođaj i doživljaj mesta.

Volim Italijane, posebno jer su me ljubazno propustili preko reda da prođem do  blagajne. Trčeći se sam se popela na Krivi toranj a tako sam i sišla da bih stigla na vreme da se pridružim grupi.

Nije baš da sam imala nameru da sprovodim kojekakve eksperimente kao Galileo. Nisam želela da propustim fantastičan pogled sa vrha Krivog tornja za koji Crnjanski kaže: “Vidik se gasi tamo gde je nekad Pizanska flota palila ostrva”. Nezaboravno iskustvo!

Atmosferu Pize u ranu zoru, bez povorki turista sa vodičima, u kultnoj knjizi “Ljubav u Toskani”, Crnjanski opisuje ovako:

“U zori, vidim poneki žbun, rascvetan na zidu, opalom od kiša. Pitoma i blaga voda uokolo. Svaka je čaša vina tiha i vesela, a hleb na ulici vruć i lak. Smeh se širi po zelju, ovnovima i bačvama. Arno utiče iz useva u grad i otiče u žita.

U dvorištu manastira, gde je sada Muzej, trave i nigde nikoga. Vazduh pun ševa. Vazduh se udiše, duh se smiri, veselost obuzima. Inače je Piza obična talijanska palanka, što suši rublje po prozorima. Starog, strahovitog grada, užasa Sredozemnih obala, davno nema.”

Na Polju čudesa ili trgu katedrale

Znamenita Piza, nekada čuvena pomorska republika Piza, smeštena je usred plodne ravnice gde nestaju obronci toskanskih vinograda, a reka Arno sjedinjuje sa Tirenskim morem.

Euđenio Minc u knjizi “Firenca i Toskana”, koju nazivaju “bedeker sa umetničkim tendencijama” o Pizanima i položaju grada, piše:

“Dok su ostali Italijani trošili snage u međusobnim obračunima, oni su se borili sa Saracenima i na kopnu i na moru, oteli su im Sardiniju i Korziku, oslobodili su Palermo, Baleare, Tunis, učestvovali su slavno u krstaškim ratovima, rečju širili su duž čitavog Mediterana slavu svog oružja i svoje civilizacije.

Piza je ravničarski grad, moderan u punom smislu reči, sa svojim izgledom udobnosti, celovitosti i pravilnosti, ali i monotonije što ih je upravljački duh Medičijevih doneo u najvažnije gradove Toskane.

Obala Arna koja na tom mestu pravi jednu veličanstvenu upečatljivu krivinu; kuće sa zelenim žaluzinama, sa žutim i smeđim malterom ili, tačnije, dvorci, pošto sva ta zdanja imaju karakter monumentalnosti”.

Najveće znamenitosti Pize

O najvećim znamenitostima Pize, katedrali koja je posvećena Bogorodici, krstionci Svetog Jovana, crkvi Svete Marije sa trnom, monumentalnog gorblju, o “tišini belih sarkofaga”, o “pizanskom prahu rane renesanse”, Crnjanski beleži:

“Hram i baptisterij pizanski, na zelenoj livadi – nešto belo, mirno, italičko, kao goveda na paši.

Na levoj strani obale crkvica: Sveta Marija sa trnom (Santa Maria della Spina). Zidana da primi u sebe trn iz golgotskog venca što ga je neki pizanski trgovac doneo iz Jerusalema.

Od belog i crnog mermera, oštra kao jež, mala, sva šiljata, puna gotskih kulica, nakinđurena je, kao kovčežić pun zlata ili svetih moštiju, a krov joj je, sav, trnov venac. Ona je ponos Pizanaca”.

Minc o impresivnoj katedrali kazuje:

Gradska katedrala je u vezi sa jednim od najslavnijih poduhvata Republike. Bila je godina 1063. Pizanci su preuzeli preduzeli pobedonosni pohod protiv Saracenaiz Palerma, uspeli su da prodru u luku i da otmu šest velikih brodova punih plena, pet su zapalili a šesti su prodali i od toga sagradili ovo svetilište.

Blistavi mermer iz obližnjih kamenoloma na mnogo mesta sačuvao je svoju izvornu boju, boju koja nije najčistija: liči na neku vrstu blede limun žute koja je ponegde ispresecana rđom. Korišćenje materijala uzetih sa antičkih spomenika najvidljivije je na absidi.

Određena količina granita, porfira, mermera, glatkog, prugastog ili spiralnog svakako potiče od rimskih zdanja. Nisu čak vodili računa o tome da ih poređaju, da stave kapitele koji ne samo da su nejednaki nego su i različitih dimenzija: mešaju se korintski i jonski.

Isto tako i unutra: u horu, sa leve strane, jedan stub od porfira sa kapitelom ukrašenim prizorom dece koja igraju jasno otkriva svoje pagansko poreklo”.

Nastavlja dalje o velelepnoj Krstionici: “Kupola ne baš srećno izabranog oblika pokriva zdanje koje ima 107 metara u obimu i oko 55 visine. Sa strane glavnih vrata su dva stuba bogato izrezbarena od vrha do dna; ono što je naspram Katedrale sva su u lišću, cveću, unutar kojeg se nalaze, između ostalog, i jedna žena koja sedi i svira flautu i jedno gnezdo sa pticama.

To je čudesna i zanosna umetnost koja više nije srednjevekovna a nije ni renesansna; reklo bi se da je to nekakav preuranjeni procvat, osobito duboka intuicija antike koja, međutim, nije potom bila ni preuzimana ni razvijana”.

Krstionica u Pizi najveća je u Italiji, viša je čak i od Krivog tornja.

Postoji anegdota koja kaže da turisti kada ugledaju impresivne građevine postavljene na sred polja otme im se uzvik iznenađenja i divljenja lepoti, arhitekturi od koje zastaje dah i nesvakidašnjim građevinskom poduhvatima i otud ime Polje čudesa.

Krivi toranj u Pizi, jedno je od najznačajnijih umetničkih dela i simbol Italije. Veličanstveni toranj je visok 55 metara, ima osam spratova, 249 stepenica i sedam zvona.

Šta je sve naš vodič se ispričao o gradnji Krivog tornja?

Temelje Krivog tornja, koji je zapravo zvonik katedrale, postavio je arhitekta Bonano Pizano 1173. godine, koji je na njemu radio punih dvanaest godina, a onda je iznenada nestao.

Ne zna se pouzdano da li je Bonano napustio radove jer je uvideo da se toranj krivi usled sleganja tla ili ga je smrt prekinula u poduhvatu.

Posle 90 godina, arhitekta Guljermo de Instrik je ponovo pokrenuo projekat. Sa timom arhitekata je izračunao da se gradnja sme nastaviti u nakrivljenom smeru, te su radovi nastavljeni i završni deo dograđen verkitalno.

Do 1990. godine, toranj se toliko nakrivio da je zatvoren za posetioce i pokrenuta je sanacija da se nagib smanji kako bi bio bezbedan za posete.

Na radost putnika, toranj je u decembru 2001. godine ponovo otvoren sa četiri metra nagiba. Od tada je na meti turista iz celog sveta, slučajna greška graditelja postala je jedna od najvećih svetskih turističkih atrakcija.

Informacije o cenama karata i rezervaciji istih, možete pogledati ovde: https://www.opapisa.it/en/tickets/prices/

Pizanska katedrala

Kažu da pizanska katedrala posvećena Uspenju Presvete Bogorodice spada u najlepše spomenike romanske kulture u Srednjoj Italiji. Unutrašnjost katedrale ukrašena je vrednim slikama. svod je pozlaćen a kupola oslikana freskama.

Nisam baš neki poznavalac arhitekture, ali prepoznala sam Pizanovu božanstvenu, mermernu propovedaonicu i prekrasne motive nalik onima na sijenskoj katedrali.

Slike na Polju svetih (Camposanto) predstavljaju najznačajniju slikarsku celinu u predrenesansnom dobu.

Bez obzira na upozorenje slavnog srpskog pisca, Crnjanskog: “Ako neko uzme moju Italiju on će se slabo provesti ako po tome misli  da putuje”, ja sam baš uživala pohodeći znamenitu Pizu stazama Miloša Crnjanskog.

Pronašla sam različita raspoloženja, grandiozne poduhvate koji svedoče o moći i bogastvu nekadašnje slavne Pize, neprocenjiva umetnička dela, izašla u susret izazovu penjanju do vrha tornja gde sam susrela nesvakidašnje vidike.

Putopisac, Nemanja Mutić uradio je lep video putopis o Pizi: https://www.youtube.com/watch?v=TywAGm

Autor: Rada Sević

 

Povezane objave