Pisac sačinio tipologiju od osam vrsta čitalaca

Švajcarski autor fantastike za tinejdžere, Žilijan Irt, pozabavio se tipologijom čitalaca i sačinio tipologiju od osam vrsta čitalaca.

Njega je zanimalo da iz perspektive pisca pokuša da grupiše čitaoce kako bi jasnije sagledao svoj rad, ali i ustanovio svoje prioritete u pisanju.

Čitaoci imaju različite aspiracije i vole da čitaju iz najrazličitijih razloga, smatra on. I onda upozorava: i pored ovih osam kategorija u koje je svrstao čitaoce, to ne znači da su one bogom date, upisane u kamenu, i da čitaoci ne mogu da  imaju karakteristike i drugih kategorija čitalaca.

„Nije nam cilj da nalepimo etiketu svakom čitaocu kao da je neki redak primerak insekta“, kaže Irt.

Osam tipova čitalaca

„Pa ipak, to što postoje različiti razlozi koji nas podstiču na čitanje, i odgovaraju određenim načinima na koje zadovoljavamo svoje želje, važno je za autore“, navodion.

„Kada se posvetimo tome kako čitaoci razmišljaju, šta ih zanima, šta budi emocije u njima, lakše ćemo im pružiti to što žele ili pak izbeći ono što ne vole. Iako nije preporučljivo povinovati se uvek zakonima tržišta, nije loše ni voditi računa o tome šta podstiče publiku da bira određene naslove.“

Zato je Žilijen Irt sastavio listu od 8 tipova čitalaca, opisao ih ,a onda i objasnio šta se svakom tipu naročito dopada, odnosno ne dopada, kako bi pomogao autorima početnicima da što bolje struktuiraju svoja dela.

Estete

Žilijan Irt je prvu grupu čitalaca ovako nazvao, ali vi ih možete krstiti drugačije. Njih prvenstveno privlači stil pisca.

„Ništa ih ne privlači tako kao izbrušen stil, lepo skovana rečenica. Estete dozvoljavaju sebi da štrbnu knjige iz svakog žanra, od klasika preko trilera i esejistike, pa do poezije, u potrazi za ugođajem koji im pruža lepo sazdana rečenica.

Ovi zaljubljenici u jezik imaju vrlo čvrsto mišljenje o upotrebi glagola, tačke zareza, i manje ih zanima sadržaj onoga o čemu se pripoveda koliko sam način na koji je priča ispričana“, opisuje ih Irt.

Iako ih ujedinjuje ljubav prema stilu, estete se retko kad slažu oko bilo čega, smatra švajcarski autor. Jedni cene samo svedenost, drugi pompezan stil. Mogu se porediti sa ljubiteljima vina i oenolozima koji umeju da prepoznaju kvalitetana vina, ali baš zbog toga više vole neka običnija vina.

Kako im udovoljiti?

Ne morate obavezno biti pesnik da biste zaveli čitaoca iz grupe esteta, ali je poželjno da mu tu i tamo udovoljite nekim čitalačkim užitkom.

Čak i ako više volite sveden stil, i ne pišete kitanjaste rečenice, autori koji s vremena na vreme daju neku lucidnu opasku, dobro sročeni opis ili napišu besprekornu rečenicu mogu zaintrigirati estete.

Kako ih oterati?

Žilijen Irt upozorava: kao ljubitelje jezika, estete se užasavaju pravopisnih i gramatičkih grešaka. Negujte formalni aspekt vašeg teksta tako da bude besprekoran, izbegavajte ponavljanja i poštapalice, i tražite uvek pravu reč kako ova porodica čistunaca ne bi s prezirom zaklopila vašu knjigu.

Sanjari

Za jednog sanjara knjiga nije zbirka stranica, a ni puko književno delo; to je mašina za putovanja, sredstvo izlazak iz stvarnog sveta. „Sanjar je, ukratko, čitalac kome je važno da mu mašta radi. A to nije malo“, kaže Irt.

Sanjare ne zavode reči, već ideje. Oni vole da ih pisac odvede daleko, u egzotične svetove pune iznenađenja i čudesa.

Sposobnost autora da samo uz pomoć papira i mastila izmašta svetove po kojima čitaoci mogu da putuju i gustiraju bez prekida tu veoma preporučljivu drogu – čitanje.

Naravno, sanjari najviše vole fantastiku, fantaziju, naučnu fantastiku, i sve žanrove koji podstiču maštu. Sanjar neće lako pročitati triler sa elementima fantastike, to je za njega samo loša maskarada.

Kako im udovoljiti?

Sanjari vole originalne ideje. Ne morate obavezno da pišete žanrovsku književnost. Ukoliko je priča ispričana na originalan i oneobičen način, i realističan roman im se može dopasti.

Dovoljno je setiti se romana Rejfa Larsena„ Izabrani radovi T. V. Spiveta“, u kome se pripoveda o inicijacijskom putovanju jednog dečaka po Americi, i koji sadrži razne grafikone i fus note, pa shvatiti da bilo koja tema može odvesti čitaoca u čudesni svet mašte.

Magijski realizam koji je na pola puta između stvarnosti i mašte, mogao bi da se dopadne sanjarima. Ponekad je dovoljna samo mala doza ekscentričnosti da bi oni bili zadovoljni.

Kako ih oterati?

Sanjari mogu da počnu da se mršte ako im se ne dopada tema. Ako očekuju da u knjizi pronađu beg od stvarnosti, neće im se dopasti da čitaju o krizi, nasilju, depresiji, a da biste ih naterali da zagrizu moraćete da obradite realističku temu na estetski jedinstven način.

Realisti

Oni su potpuna suprotnost sanjarima. Njih zanima samo opipljiv svet, onaj koji možemo da opazimo, koji poznajemo. Oni vole samo priče koje, po njihovom mišljenju, mogu da se odigravaju u stvarnom svetu.

Realiste zanima ljudski rod. Oni žele da im pričamo priče o ljudima koji se susreću sa teškoćama, bilo kad se suoče sa drugim ljudima ili sa sobom.

Većinu njih na kraju ne zadovolji roman jer je on, na kraju krajeva, previše nestvaran, pa se okreću istorijskim knjigama, dokumentaristici, memoarima, esejima…

Kako im udovoljiti?

Morate da vodite računa o psihologiji likova. To je ono što im se dopada u književnosti. Ako uspete da oslikate portret osoba koje kao da žive izvan stranica knjige, onda ste ih već upola pridobili.

Neki realisti vole knjige zasnovane na temeljnim istraživanjima, i vole da pročitaju proverene informacije. Zbog njih vredi sprovesti detaljno istraživanje, nakrcati narativ detaljima koji se odnose na određena mesta ili epohu u kojoj se radnja odvija.

Čak i kada je žanrovska književnost u pitanju, oni uživaju u svim onim aspektima koji verodostojno prenose iskustvo svakodnevnog života. 

Kako ih oterati?


Iako je mašta sastavni deo svakodnevnog života, nemojte insisitrati na tome kad su realisti u pitanju, neće promeniti mišljenje. Pošto ih zanima samo stvarnost, bilo kakvo skretanje u nadrealno, ahronično ili, ne daj bože, čudesno, izazavaće momentalno kod njih nevericu i sumnju.

Ne treba na to gledati kao na nedostatak tolerancije; to je prosto njihova preferenca. Realistu isto tako može da osvoji neki žanrovski roman ukoliko u njemu postoji mehanizam koji opravdava nekonvencionalne aspekte: snove, halucinacije, poeziju, metaforu. Ako ih pažljivo uzmete za ruku, možete ih ponekad i pomiriti sa maštom.

Grupiji

Ovaj naziv nije nipošto pežorativan. Grupiji su, za Žilijena Irta, čitaoci koje u romanu interesuju, pre svega, likovi. Oni vole da se identifikuju sa junacima i sageldavaju svet njihovim očima.

Grupiji traže junake koji će im se dopasti, koji su im simpatični, ili ih nerviraju na neki zabavan način. Oni će pratiti priču tako što će se staviti na stranu jednog ili više junaka, i uživeti u njihove avanture, razmišljajući o njihovim izborima.

Ova kategorija čitalaca, smatra Irt, kampuje na Tumblru gde izražava svoju strast prema svojim omiljenim junacima predstavljajući ih kroz memee, gifove, ali i haštagove, fan fikciju, a ponekad je to na granici fetišizma.

Kako im udovoljiti?

Neki žanrovi više privlače ovakav tip čitaoca – to su uglavnom YA romani, ali i ljubavne priče, pa i fantazija, naročito urbane fantazije, i to nije ništa neobično – upravo u ovim žanrovima ima najviše mesta za junake i njihove ljubavne odnose.

Čitaoci tu traže priču u kojoj su junaci pokretači akcije, a ako su emocije previše zastupljene, tim bolje, jer su onda ljubav, mržnja i prijateljstvo ispitani iz svih uglova, a parovi se teatralno formiraju i razilaze.

A čitaocima se dopada da se uživljavaju u čitav spektar emocija koje junaci doživljavaju. Grupiji, naravno, zato obožavaju serijale.

Kako ih oterati?

Kada autor ubije junaka, neminovno je da ubijate omiljenog junaka ove vrste čitalaca. Zato zapamtite – nije da orate toga da se držite, ali ipak imajte na umu – kada ubijete jednog junaka, to će slomiti nečije srce.

Ako surovo ubijete junaka ili ga samo ćušnete u stranu i ne izvodite ga više na scenu, vaši čitaoci mogu da se razočaraju. Isto tako, ako nema tragičnih momenata u knjizi, ni to im se neće dopasti. Zato je bolje podariti junaku lepu smrt nego ga pustiti da tinja negde sa strane…

Nastaviće se…

P. S. Podsećamo da će se  Međunarodni beogradski sajam knjiga održati od 20 – 27. oktobra.

O zanimljivostima i čuvenim piscima, pisali smo u članku: http://pslanguagecafe.com/zanimljivosti-o-cuvenim-piscima/

Autor: Žilijen Irt

Izvor: julienhirtauteur.wordpress.com

Prevod: Ivana Mirislić

Povezane objave