Otkud sad slepi putnik?

U današnje vreme, pored strogih kontrola i bezbroj propisa, malo je verovatno da će neko uspeti da se provuče kao slepi putnik. Nedavna vest u “Blicu” o jednoj vremešnoj Amerikanki koja je uspela čak nekoliko puta da se ukrca na avion bez karte, ravna je čudu.

Prva asocijacija

Moje prve asocijacije na ovu frazemu su brod, pučina, neko davno romantično vreme,… Ili još lepše – voz, koji svako putovanje pretvara u priču, sa muzičkom potkom koju pravi ono divno ritmično kloparanje po šinama. Pretpostavljam da je to zbog činjenice što je brod dovoljno veliki da na njemu neko može da se sakrije i neopažen od posade stigne do odredišta, a voz sa svojim vagonima i kupeima deluje kao pokretni lavirint.

U srpskom jeziku imamo brojne izraze sa odredbom slep, kao što su slepi kolosek, slepa ulica, slepo crevo, pri čemu se ovaj pridev udaljava od svog osnovnog značenja da bi nam opisao jedan završetak, bezizlaznost, promašaj. Navedene izraze koristimo kako u bukvalnom, tako i u prenesenom značenju, pa ako kažemo kao Bora Čorba da živimo na slepom koloseku, znači da smo dobrano omašili pri izboru pravaca u životu.

U izrazima kao što su: slep od ljubavi, slep kod očiju, zaslepljen mržnjom, značenje je još složenije. Ovi sklopovi reči snažno nam dočaravaju kako izgleda kada jedno osećanje toliko prevlada čovekovom dušom, da potpuno obnevidi za sve ostalo, uzroke, posledice, planove, razloge.

Vratimo se slepom putniku. U svim nabrojanim frazama jasna nam je veza i upotreba prideva slep, a ovde ne vidimo direktnu povezanost. Milan Šipka ima odlično objašnjenje kako se u srpskom jeziku našao i odomaćio ovaj izraz, koji u osnovi označava čoveka koji putuje vozom ili brodom bez vozne karte, kako stoji i u Rečniku Matice srpske.

Kako je nastao ovaj frazem?

Kako je nastao ovaj frazem? U nemačkom jeziku postoji izraz: blinder passagier, što doslovno znači slepi putnik. Englesko govorno pdručje koristi imenicu stowaway, a Rusi заяц, što znači zec (ехать зайцем – putovati kao slepi putnik).

Prema tome, ovaj frazem smo najverovatnije preuzeli iz nemačkog jezika i to doslovnim prevođenjem, kao kalk. Šipka se dalje bavi objašnjenjem zašto se putnik bez karte naziva baš slepim, a ne nekako drugačije i navodi dve pretpostavke. Prva je da je nekada postojao pomorski propis da se slepi ljudi prevoze besplatno, a druga da su se krijumčareni putnici skrivali po mračnim kutovima palube ili u potpalublju, pa su po izlasku napolje bili zaslepljeni svetlošću. Za ovo nema dakaza, ali zato postoji mnogo ubedljivija lingvistička pretpostavka.slepi putnik

Pridev blinder u nemačkom jeziku pored osnovog značenja slep ima još nekoliko značenja, među kojima i: zaklonjen, nevidljiv, prikriven. I kod nas stakloresci uporebljavaju izraz blind-ram za okvir na kome se zateže platno, a koji je iza platna, dakle nevidljiv.

Odavde lako uočavamo vezu sa slepim putnikom, koji želi da ostane nevidljiv, prikriven do kraja puta.

Veze među jezicima su čudesne, kako se reči prepletu, prevedu, usvoje, obogate značenja. Tako je i sa ljudima i sa putovanjima, uvek im treba dati šansu jer će obogatiti naš život. Oni najhrabriji i najromantičniji mogu probati da osete kako izgleda biti slepi putnik, makar između dve železničke stanice…

 

Pripremila: Branka Tarbuk

Literatura: Milan Šipka, Zašto se kaže, Prometej, Novi Sad

Povezane objave