Od Lazareve subote, kroz Stradalnu nedelju do Uskrsa

Pred nama su dani od najvećeg značaja za hrišćanski svet, dani u kojima ćemo praznicima i običajima koji su puni dubokog značenja obeležiti događaje na kojima počiva i zasniva se naša religija. 

Istovremeno, ovo je prilika da se zagledamo u sebe, u svoje najbliže i najdraže, ali i u narod kome pripadamo, da se probudimo umiveni u jednom novom proleću.

Lazareva subota ili Vrbica

Danas je Lazareva subota ili Vrbica, pokretni praznik koji uvek pada u nedelju pred Uskrs. Slave ga brojne porodice kao svoju krsnu slavu, a njime obeležavamo uspomenu na oživljavanje Lazarevo, koga je Isus vratio u život posle četiri dana i tako najavio sopstveno stradanje i vaskrsenje. Ime Lazar na jevrejskom znači Bog je pomogao.

Naziv Vrbica ustalio se jer se na ovaj dan u crkvama osveštavaju vrbove grančice, koje se na večernjem bogosluženju dele deci zajedno sa zvončićima. Vrbica je dečji praznik, kojim se slavi život i raduje novim prilikama i mladosti, što je najbolje oličeno u deci.

Njihov razdragani smeh i sloboda sve će nas podsetititi na smisao života, koji je u poverenju i radosti, uživanju u svakom dahu, pogledu, koraku, reči i zahvalnosti. Deca su nevina, čista, takav treba čovek i da ostane, iako godine donose iskušenja i probleme. Da ostane pun poverenja, ljubavi i iskrene radosti za sitnice i trenutke.

Isusov ulazak u Jerusalim

U našim crkvama na današnji dan osveštavaju se vrbove grančice kao uspomena na palmine i maslinove grane kojima je pokrivan put kojim je koračao Isus pri ulasku u Jerusalim. S obzirom da na našem podneblju nema masline i palmi, vrba je poslužila kao adekvatna zamena.

Naime, ova biljka, uz koju uglavnom podrazumevamo epitet žalosna, simbol je istrajnosti i žilavosti, jer se brzo oporavlja od nedaća, može se razviti i oživeti novo drvo i iz posečenog panja, nići iz jedne grane pobodene u zemlju. Sa druge strane, njena savitljivost simboliše skrušenost i pomirenost sa životnim nedaćama, prihvatanje Božije volje. Dakle, prihvatanje, mirenje i onda – novi život. Otuda i tako važna uloga vrbe na današnji praznik.

Zvončići nam najavljuju dolazak, njihov radosni zvuk poziva na okupljanje. I sve to dešava se baš u proleće, kada oživljava priroda, kada nam se dan već dobrano produžio, pa možemo sve više i duže da uživamo u toploti i milini sunčevih zraka. Od mekih vrbovih grana možemo uplesti venčiće, koje treba čuvati u kući do sledeće godine, da ne smetnemo sa uma ove pouke ni tokom teških, hladnih zimskih dana ili životnih problema.

Danas naberite cveće. Jeste da nam Uskrs ove godine stiže prilično rano, a cvetanje i listanje malo kasne zbog iznenadne hladnoće prošle nedelje, ali naći će se dovoljno cvetića da njima obojimo ove dane. I dobro pazite koje cveće berete, jer simbolika mirisnih latica nije zanemarljiva, vidite i na primeru vrbe.

Tražite najlepše vesnike proleća, stidljive i smerne ljubičice koje simbolišu odanost, skromne visibabe, đurđevak koji pokazuje pravu meru strpljenja, ponosnu lalu, smireni i vedri maslačak, narcise pune života… Običaj je da ovi cvetovi stoje u vodi preko noći, da bi se ujutru tom vodicom umile devojke i devojčice kako bi bile lepe i sveže kao prolećni cvetovi cele godine.

Cveti

Jer sutra su Cveti, dan kada treba posuti cvećem stazu onoga koji je došao i doneo čovečanstvu jedan drugačiji pogled na život. Na ovaj dan Isus je ušao u Jerusalim i počinje velika Stradalna ili Strasna nedelja, u kojoj ćemo obeležiti presudne momente iz njegovog života, sve do Uskrsa, praznika na kome počiva naša vera. Sva moderna tumačenja i aktuelne psihologije sadrže u sebi reči koje već stoje zapisane u Bibliji, kojima se Isus služio u svojim propovedima, samo što smo to izgubili iz vida. Bili vernici ili ne, moramo se složiti da su ovo pouke za život, koje ako sledimo sve će biti lakše, jednostavnije i sa mnogo manje patnje, a mnogo više ljubavi i zahvalnosti. Gledaćemo u ono što imamo, a ne prema onome što želimo.

Hristos vaskrse ili Hristos voskrese

Tokom uskršnjih praznika pozdravljamo se naročitim uzvikom i odgovorom, koje možemo čuti u najrazličitijim varijantama, pa se mnogi pitaju i raspravljaju šta je ispravno, a šta nije i ko je u pravu. Neko radije koristi stariji ruskoslovenski oblik Hristos voskrese, kao što se zadržalo i u našem crkvenom bogosluženju, a drugi srpskoslovenski Hristos vaskrse.

Oba ova oblika su ispravna i upotrebom kroz vekove potvrđena, pa bi valjalo to uzeti u obzir i opredeliti se za jedan od ova dva pozdrava. Pravilno bi bilo i u duhu savremenog jezika – Isus uskrsnu (jer je grupa -va u narodnom jeziku prešla u -u), mada se ovaj oblik nije ustalio, niti će. Očigledno da želimo da ovaj praznik zadrži arhaični prizvuk, a i jeste pravi trenutak da se podsetimo naših predaka i njihovih slavlja i proslava, načina života, da se setimo kojoj kulturi i gde pripadamo, jer ćemo se onda u svakoj drugoj dobro snaći. Uz jake temelje kuća je skoro neuništiva.

Hristos vaskrse! Neka su vam mirni i blagosloveni predstojeći praznični dani!

Autor: Branka Tarbuk

Povezane objave