Ni ovde ni tamo – Putešestvije po Evropi

Ni ovde ni tamo, putešestvije po Evropi je zabavna, duhovita putopisna knjiga Bila Brajsona koja će vas inspirisati na putovanja po starom kontinentu.

Kao i brojni drugi pripadnici njegove generacije, i Bil Brajson je početkom sedamdesetih proputovao Evropu s rancem na leđima, u potrazi za prosvetljenjem, pivom i ženama.

Dvadeset godina kasnije odlučuje da se uputi tragom svoje zlatne mladosti, natovaren mapama i starom odećom i obogaćen britkim humorom.

Putešestvije po Evropi

Plod ovog putovanja je “Ni ovde, ni tamo”, zabavno, bespoštedno lucidno i grohotno smešno hodočašće od zamrznutih bespuća Skandinavije do uzavrele gungule Istanbula, s usputnim stanicama u brojnim evropskim prestonicama i varošicama – brutalno iskren i duhovit pogled iz turističke perspektive na Stari kontinent po Brajsonu.

“Brajson je zanosno provokativan… istovremeno tako duhovit i iskren da zaslužuje ako ne da mu se oprosti, a ono makar da mu se progleda kroz prste zbog toga što je mnogima stao na žulj.” Booklist

Ni ovde ni tamo

Teofil Pančić je o knjigi i autoru napisao: “ Ne treba od iskričave Brajsonove knjige očekivati naučne istine, ali vredi konsultovati ovog pronicljivog posmatrača kabarea Evropa.

Кolekcija Ni ovde, ni tamo nastajala je u sam osvit devedesetih, a Brajsonov lutalački itinerer obuhvata krajnji sever Norveške, Oslo, Pariz, vaskoliki Beneluks, Dansku, Švedsku, Nemačku, Italiju (jako mnogo Italije!), Švajcarsku, Lihtenštajn i Austriju, da bi se zaokružila piščevim zapažanjima sa puta po Jugoslaviji.

Potom Sofiji i na kraju Istanbulu: krenuvši od polarne mrakuše i pustinjačke tišine Hamerfesta, “mirni Amerikanac”, logično, stavlja tačku na svoju evroodisejadu zureći u najbliže parče Azije sa nekog od vazda bučnih, vrelih i vrevastih istanbulskih dokova.

Radoznalac iz Ajove

Gde god da ostavite ovog vremešnog radoznalca iz Ajove, možete se pouzdati da vas njegov opservatorski dar i umereno kozerski spisateljski stil neće izneveriti; na drugoj strani, Brajson neće kriti od vas gde mu je bilo dobro, a gde baš i nije.

Lako ćete uočiti da mu, kao i umerena klima, najviše prijaju i zemlje koje nisu ni preterano uredne i “pod konac” sterilne – poput Švajcarske, Austrije ili Švedske – ni nepodnošljivo haotične, zapuštene i siromašne poput balkanskih.

Kako smo mi prošli?

A kako smo “mi” prošli u svemu tome? Ne bi o tome trebalo otkrivati mnogo, ali dovoljno je reći da je svoje bazanje od Splita preko Sarajeva do Beograda Brajson završio ogromnim “nestrpljenjem da napusti Jugoslaviju i ode u neku drugu zemlju”.

Strašno? Ma kakvi, u poređenju s tvrdnjom da Bugarska “nije toliko zemlja, koliko predsmrtno iskustvo”. A sve je to, opet, kamilica za ono što su “čisti i kulturni” Austrijanci fasovali zbog toga što su izglasali Кurta Valdhajma i što su traljavo i kilavo raščistili s naci-nasleđem…”

Raskošna lepota Jugoslavije

Meni se naročito dopao ovaj opis: “Ljudi većinom ništa ne znaju o raskošnoj lepoti Jugoslavije. Zelena je kao Engleska i slikovita kao Austrija, ali skoro sasvim bez turista.

Sat-dva po napuštanju vrele obale, prepunih odmarališta i hotela u obliku kutije, naći ćete se na obronku planine s koje se spuštate u ovaj bajni, zaboravljeni svet voćnjaka i polja, jezera i šuma, urednih seoskih kuća i ušuškanih sela, u kutku Evrope izgubljenom u vremenu”.

Izvor: laguna.rs, vreme.com

Povezane objave