Netaknuta priroda Tare

Želeli smo da provedemo jedan nezaboravan vikend kampujući u prirodi, te smo se odlučili za ovu divnu planinu i Zaovinsko jezero. Na nešto duže od 4h vožnje od Beograda, a 2h i 30 min od Valjeva, ušuškano je ovo čudo prirode.

Dok smo se kretali ka našem cilju, odnosno mestu gde ćemo zapravo prespavati, stajali smo usput gde god nam se učini lepo da se namestimo za jednu fotkicu (u mom slučaju mnogo više).

Moram priznati da se nismo pripremili, odnosno prethodno istražili i isplanirali šta ćemo da obiđemo, ali upravo ta spontanost i oduševljenje prilikom nailaska na svaku novu lepotu Tare učinili su ovo putovanje savršenim.

Slučajno smo izabrali skretanje ulevo i došli do prelepog vidikovca, kao sa razglednice, i uz to pronašli mesto za kampovanje. Kako se ni za to nismo pripremili dovoljno, odnosno nismo poneli šator, odlučili smo se da kola pretvorimo u naše mestašce za spavanje.

Spavala sam kao beba, ušuškana melodijom različitih ptica i zovom prirode. Ujutru smo na rešou skuvali kafu i popili je uživajući u svežem vazduhu i pogledu na veličanstveno jezero.

Nakon toga smo spremili doručak, a onda smo odlučili da se okupamo (ništa lepše od jutarnjeg plivanja!). Voda u jezeru je neverovatno bistra, pa je čak i za one plašljive koji se ustručavaju da uđu u jezero ili reku zbog mulja, životinjskog sveta i sličnih stvari – ovo pravo mesto. Zaista ćete se osećati kao da ste na moru. Plaža na kojoj smo bili je savršena, u dublju vodu se ulazi postepeno, a telu prija mnogo više od morske, uz to – nismo osetili vrućinu!

 

Nakon 10h gužva se stvorila na našoj skrivenoj, a sada već od strane naroda otkrivenoj plaži, pa smo rešili da se uputimo u dalje istraživanje Zaovinskog jezera i zabeležimo nova otkrića. Na raskršću puteva skrećemo desno, u potrazi za novim mestom za kupanje. Moram priznati da su ta mesta dobro skrivena, pa smo poprilično lutali dok nas jedan veoma fini čika, koji živi u tamošnjem zaseoku, nije usmerio ka našem narednom odredištu. Nova plaža je bila nešto lošija od prve, bar za mene, naročito zbog toga što je plićak veoma kratak, nakon čega se naglo propada u dubinu, a i voda nije bila transparentna, kako ja volim.

Nakon kupanja, odlučili smo da odemo na Mitrovac – želela sam da posetim jednu dragu osobu koja tamo radi, a i kako bismo se prošetali i ručali. Nije sve išlo po planu, pa kako nismo mogli da dopremo do moje prijateljice, odlučili smo da istražimo šta sve ima u okolini.

Tako smo naišli na skriveni lokalitet Tepih livada, gde smo pešačili kroz šumu i kao pravi istraživači tragali za ciljem. Od pešačenja smo ogladneli, pa smo odlučili da sednemo u “Kačaru” i pojedemo nešto. Naručili smo omlet sa pečurkama i pohovani kačkavalj (najbolji koji sam ikada jela!). Moram vam skrenuti pažnju, da se ne iznenadite ako sednete u ovaj restoran – hleb se podrazumeva, donose ga uz jelo i iznosi 50 dinara po osobi.

 

Videli smo znak za Banjsku stenu, pa smo odlučili da odemo kolima, jer je već bilo kasno za pešačenje. Truckanje se zaista isplatilo, mogu slobodno da kažem da je to najlepši vidikovac u našoj zemlji. Pogled je fascinantan, jednostavno nećete moći da ga izbacite iz glave, ostaje urezan zauvek! Posebno su zanimljive

dve stolice na steni, na koje možete da sednete i uživate u pogledu. Ipak, moram priznati da je osećaj jeziv, jer vas od ambisa ne deli apsolutno ništa!

 

Ukoliko nikada niste bili na Tari, nadam se da ste dobili želju za malo avanture i da ćete krenuti u ekspediciju zvanu “Tara” što pre!

 

Autor: Jovana Milovanović

 

Povezane objave