Narodni muzej Valjevo – jedan od najboljih muzeja u Srbiji i Evropi

U 2016. godini Narodni muzej Valjevo našao se među 49 najboljih muzeja u Evropi. Stalne postavke valjevskog muzeja  su trenutno najposećeniji muzejski prostori u zatvorenom u Srbiji.

Narodni muzej Valjevo se od 2001. do 2008. godine nalazio u procesu temeljne institucionalne revitalizacije, izrastavši od potpuno devastirane ustanove u instituciju koja je u dva navrata od strane Muzejskog društva Srbije nagrađena kao najbolji muzej u Srbiji, u 2004. i 2007. godini. Turistička organizacija Srbije nagradila ga je najvišim nacionalnim priznanjem za doprinos razvoju turizma – Turistički cvetom 2011/12.

U 2013. godini dobitnik je godišnje nagrade nacionalnog odeljenja Međunarodnog saveta muzeja (ICOM). U 2016. godini Narodni muzej Valjevo našao se među 49 najboljih muzeja u Evropi. Stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo su trenutno najposećeniji muzejski prostori u zatvorenom u Srbiji.

Narodni muzej Valjevo – istorijat

Osnovan je 1951. godine i duže od pola veka poslove zaštite i prezentacije kulturne baštine obavlja na teritoriji Valjeva i okolnih opština Kolubarskog okruga. Muzej čuva preko 24.500 vrednih predmeta, razvrstanih u arheološke, etnološke, istorijske, umetničke i numizmatičke zbirke.

U svom sastavu ima 6 stalnih postavki. U samom gradu Valjevu nalaze se postavke u centralnoj zgradi muzeja, Muselimovom konaku i Kuli Nenadovića. Van Valjeva Muzej ima postavke u Brankovini, Osečini i Struganiku. Samo tokom 2007. godine stalne postavke, privremene tematske izložbe i različite javne programe muzeja posetilo je preko 100.000 posetilaca. Stalne postavke u Valjevu videlo je oko 25.000 ljudi iz drugih mesta i gradova.

Prvi krupan korak u poslovima namenjenim publici načinjen je 2004. godine, otvaranjem stalne postavke Seča knezova, u podrumu Muselimovog konaka, a krunu procesa revitalizacije institucije predstavljalo je otvaranje nove centralne postavke Treća dimenzija prošlosti – pogled iz budućnosti, u maju 2007. Istovremeno, pored aktivnosti zaštite kulturne baštine, opštih kulturoloških i vaspitno-obrazovnih zadataka, valjevski muzej otvara i četvrti put svog delovanja – razvoj kulturnog turizma.

Proces revitalizacije

Glavni krivac za renesansu muzeja je Vladimir Krivošejev, diplomirani istoričar, magistar kulturologije, doktor menadžmenta kulture, muzeolog – muzejski savetnik, direktor, docent na Univerzitetu “Singidunum”, koji ističe: “Kada smo započeli proces revitalizacije u mnogim stvarima nismo mogli da inoviramo postojeće, već da krenemo iz početka, što se pokazalo pozitivnim. 

Od 2001. godine su počele opsežne aktivnosti na izradi potkrovlja za kancelarije i depoe, rekonstrukciji prizemlja za potrebe nove postavke, pripreme novih postavki u centralnom objektu, Muselimovom konaku, u Kuli Nenadovića i Istorijskom spomen kompleksu u Brankovini, kao i na kadrovskom jačanju ustanove.

To je proces koji u kontinuitetu traje i danas. Kroz njegovo odvijanje, edukacijom i kreativnim pristupom, počeli smo da upoznajemo, prihvatamo, razvijamo i primenjujemo, pored ostaloga, i inovativne metode muzejske prezentacije i animacije publike. 

Njegova visost posetilac

Savremni muzej ne sme da bude skladište starih stvari i hramovno mesto namenjeno malobrojnoj eliti ljubitelja i ekspertskih poznavalaca, hram posvećen njegovoj visosti muzejskom predmetu sa kustosima kao vrhovnim druidima koji štite kult predmeta. On je mesto okupljanja širokog spektra publike.

To ne znači da muzejski predmet gubi na značaju, već da se na pijedestalu muzejskih aktivnosti njemu pridružuje i njegova visost posetilac. Kroz svoje stalne postavke i različite, što raznovrsnije primerene tematske programe, muzej kod posetilaca i zadovoljava, ali i razvija kulturne potrebe, nudi kulturnu nadogradnju, zadovoljava radoznalost, pruža edukaciju, ali i zabavu i zadovoljstvo.

Glavni proizvod novog muzeja nije pravo da posetilac vidi muzejski predmet i da se o njemu informiše, već doživljaj koji iznese iz muzeja. Zato stalne postavke, kao i tematske izložbe modernih muzeja moraju da budu ne samo informativne već i atraktivne, vizuelno, dizajnerski i tehnološki. Kao i da odgovaraju savremenom trenutku i percepciji publike, potencijalne publike i nepublike koja treba da se pretvori u publiku. Ali ne da joj podilazi, već da razvija, zadržavajući stručne, kulturne, umetničke, pa i naučne kriterijume. Za to je potrebno iznaći balans.

Istovremeno, da bi publika iz okruženja zadržala interesovanje za muzeje, neophodna je realizacija raznovrsnih primerenih tematskih programa kratkog trajanja namenjenih različitim ciljnim grupama. Pored izložbi, tu spadaju i raznovrsne muzejske radionice, predavanja, promocije, muzičke i filmske večeri i slično”.

Valjevska ratna bolnica 1914-1915

Trenutno je aktuelna izložba Valjevska ratna bolnica 1914-1915, koja obilazi Srbiju. Reč je o dugoročnom projektu čija je realizacija počela 2014. godine, pripremama za izložbu o tom istorijskom procesu mapiranjem objekata. Prepoznato je 29 različitih objekata u gradu koji su stavljeni u funkciju bolnice.

U saradnji sa Gradom Valjevo ispred tih objekata su postavljene info table na srpskom i engleskom jeziku, koje podsećaju Valjevce i posetioce na velika stradanja tokom Prvog svetskog rata. Centralni događaj je bio u aprilu 2015. godine, na dan godišnjice smrti Nadežde Petrović, kada je izložba svečano otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu. Od septembra izložba je nastavila da putuje po Srbiji: Niš, Zaječar, Kragujevac, Aranđelovac, Beograd i Novi Sad.

Priča o stradanju, humanosti i požrtvovanosti u Valjevu, gradu bolnici

Ova izložba je zahtevala veće galerijske prostore, a cilj je bio da se priča o stradanju, humanosti i požrtvovanosti u Valjevu, gradu bolnici, prikaže što većem broju posetilaca na različitim lokacijama, te je u saradnji sa Ministarstvom kulture urađena skraćena verzija.

Ova verzija izložbe takođe obilazi Srbiju i do sada je viđena u manjim galerijskim prostorima u Osečini, Lazarevcu, Obrenovcu, Lajkovcu, Ljuboviji, a trenutno se nalazi u Bajinoj Bašti. Jedan od ciljeva je da se izložba prezentuje i drugim metodama. Svi zainteresovani mogu pogledati virtuelnu izložbu na Facebook strani Valjevska bolnica i na sajtu: www.valjevo-hospital.org.

Mala postavka se od proleća 2017. godine nalazi u Banji Koviljači, u Memorijalnoj galeriji Bitke na Drini 1914.

Izložba je prevedena na engleski jezik, digitalno poslata i izložena u holu koledža Northside u Čikagu.

Urađena je aplikacija u kojoj posetioci mogu da vide kartu Valjeva i sve lokacije na kojima se nalazila bolnica, klikom preko Google streeta, objašnjava Krivošejev.

O daljim planovima Krivošejev kaže: “Planova ima puno. Budući da je 2018. godina velikog međunarodnog jubileja stogodišnjice završetka Velikog rata, biće nastavljene ranije započete istraživačke aktivnosti, kao i izložbe vezane za tu tematiku.

Došli smo do albuma fotografija holandskog lekara dr Arijusa van Tinhovena, koji se čuvaju u fondovima Nacionalne kraljevske biblioteke Holandije, na kojima se nalazi oko 600 do sada nepoznatih fotografija snimljenih u Valjevu i okolini u periodu 1913-1915. godine. Reč je o do sada potpuno nepoznatim fotografijama iz tri albuma, a čije digitalne kopije su nabavljene tokom prošle godine”.

Srbija 1912-1915. godine

U saradnji sa Nacionalnom kraljevskom bibliotekom Holandije u Valjevu će biti otvorena izložba fotografija dr Arijusa van Tinhovena, pod nazivom Valjevo 1912-1915. godine. Potom će uslediti izložba Srbija 1912-1915. godine.

U saradnji sa Muzejem grada Beograda biće otvorena izložba Beograd 1912. godine. Muzej grada Vranja otvoriće na Sretenje, na Dan Državnosti, izložbu Vranje 1913. godine.

Na izložbama će biti predstavljeno oko 600 fotografija, većina će prvi put biti izložena u javnosti. Do sada je objavljeno samo pedesetak.

Autor: Rada Sević 

 

 

 

Povezane objave