Moja Nova godina među Grcima – puno ljubavi, buke, veselja i lepih običaja

Moja Nova godina među Grcima bila je nesvakidašnji doživljaj, pun ljubavi, buke, veselja i lepih običaja. Sigurno ću ponoviti ovo divno iskustvo!

Henri Miler je u Kolosu iz Marusija o Grcima napisao:Dolaze vam prepuni i ispunjavaju vas do vrha. Ništa ne traže od vas, izuzev da učestvujete u njihovoj preobilnoj radosti življenja. Nikada vas ne ispituju na kojoj ste strani ograde, zato što u svetu koji nastanjuju nema ograda“.

U susret Novoj godini

Heleni, najprirodniji narod, njihova plemenita jednostavnost i opuštena uzvišenost vidljivi su na svakom koraku. Na ulicama zagonetnog Soluna i slikovitog Katerinija tražim grčke vrednosti i grčku interpretaciju života.

Vlada prava novogodišnja atmosfera, svetlucavi ukrasi i dekoracije, široki osmesi na licima ljudi koji šetaju sa ogromnim šarenim kesama, noseći poklone najbližima.

Na živopisnim trgovima magičnog Soluna, pored prekrasnih božićnih jelki, maštovito su ukrašeni brodići, simbol grčke tradicije. Grad je pun ljudi, na sve strane buka, gužva u saobraćaju, ogromne kolone automobila i autobusa, turista i meštana. Iz okolnih kafića i restorana dopiru zvuci sirtakija, buzukija, moderne muzike, meša se žamor, glasni razgovori i dovikivanja, iz daljine čuju sirene brodova.

Svuda vas nude tipičnim novogodišnjim kolačićima: melomakaronama, koji podsećaju na urmašice, obično preliveni medom ili punjeni orasima. Tu su i korumbije, ukusni kolačići posuti šećerom u prahu, pa diple kolačići od prženog testa potopljeni u med. Prste da poližeš!

Volim Grke, njihov mediteranski temperament, neposrednost i srdačnost. Uvek osetim čuvenu grčku gostoljubivost, toplu i iskrenu dobrodošlicu.

Nova godina širom sveta simbolizuje novi početak, dan veselja i radosti. Tako je i u drevnoj Grčkoj, koja obiluje brojnim ritualima za koje se veruje da će doneti više sreće, ljubavi i uspeha u narednoj godini. Grci su pravoslavci, imaju mnogo običaja koji se poklapaju sa našim, ali je simbolika drugačija.

Novogodišnji rituali kod Grka

Jedna od tih tradicija je i obeležavanje Agios Vasilisa ili Svetog Vasilija, koji donosi poklone grčkoj deci na novogodišnju noć. Za ovu specijalnu priliku Grci pripremaju slatki okrugli kolač koji se zove vasilopita.

Glava porodice svečano seče kolač na prelazu godine, prva tri komada nude simbolično Isusu, Bogorodici i Svetom Vasiliju, dok četvrti komad ostaje u porodičnoj kući. Ostatak poslastice ide članovima porodice po starosti. Unutar kolača postoji skriveni novčić i veruje se da će onoga ko dobije novčić u svom komadu pratiti sreća tokom naredne godine. U nekim delovima Grčke vasilopita se služi za porodičnim stolom u popodnevnim satima 1. januara. 

 

Igranje karata je uobičajena tradicija u novogodišnjoj noći. Igra se po klubovima, kafićima, a najviše u privatnim kućama širom zemlje, najčešće u krugu porodice i prijatelja. Grci veruju da 1. januar donosi sreću i toga dana će se okušati u igrama na sreću, od novogodišnje lutrije, kupovine, preko loto listića, do lozova i sl.

Tradicionalni ritual je da grčka deca za vreme Božića i Nove godine idu od kuće do kuće i pevaju često uz muzičku pratnju i za to dobijaju poklone. Obično se poklanja novac, simbolična suma, zajedno sa slatkišima i pecivom.

U Paraliji se oko ponoći ljudi skupljaju ispred predivne crkve. Sveštenik baca ključ od vrata hrama među okupljeni narod, a onaj ko uhvati ključ imaće najviše sreće te godine. Potom otključava vrata crkve, narod ulazi, počinje ponoćna liturgija.

Tek oko jedan sat posle ponoći, Grci se okupljaju u klubovima i kreće proslava! U mnogim mestima može se videti spektakularan vatromet koji dodatno doprinosi prazničnoj euforiji. 

Simboli blagostanja

Jelini ili ti Grci su luk i nar oduvek smatrali simbolom plodnosti i blagostanja za porodicu. U mnogim oblastima ove prelepe zemlje, u jesen se nar okači na tavan kuće. Nakon novogodišnje liturgije u crkvi, plodovi nara koje je blagoslovio sveštenik se donose kući i razbijaju na vratima, čestitajući i želeći srećnu Novu godinu. Veruje se da broj semenki koje iz nara ispadnu utiče na količinu sreće kojom će porodica biti blagoslovena u narednoj godini. 

 

 

Drevni je običaj da se luk kači na ulazna vrata grčkih kuća, kao simbol ponovnog rođenja u sledećoj godini. Zabeleženo je da je čak i Pitagora držao luk na vratima, kako bi osigurao zdravlje i sreću. Roditelji na novogodišnje jutro decu bude tako što im o glave kuckaju luk i potom se luk čuva u kući tokom cele godine.

 

Dlakavi kamen je kamen obrastao mahovinom, koji se može naći u moru, rekama ili jezerima pored naseljenih mesta. Kamen se donese, ostavi pored praga i svi ukućani stanu na njega pre nego što prvi put uđu u kuću na Novu godinu. Ulaze poskakujući na desnoj nozi.

Epilog

U neke od ovih lepih običaja imala sam priliku i da se lično uverim.

Sa našim prijateljima Grcima rezervisali smo doček i dogovorili se da se posle liturgije u crkvi nađemo sa njima u klubu.

U 11.50 nas petoro sedi u crveno okićenom, raskošnom ali praznom klubu, za praznim stolom. Deluje kao da smo zalutali. U tom trenutku pojavljuju se gazda i menadžer kluba da nas pozdrave.  Za njima i konobar sa punim poslužavnikom, noseći šampanjac i raznovrsno južno voće. Među njima je, očekivano, i nar. Grci veruju da prva osoba koja im uđe u kuću ili radnju u Novoj godini određuje kakvu će sreću ukućani imati naredne godine. Elem, ta osoba treba da bude iskrenog i dobrog srca.

Pošto smo bili prvi gosti u ovom prestižnom lokalu, sve što smo te večeri popili i pojeli išlo je na račun kuće. Lepo smo se gostili!

Tek oko jedan sat posle ponoći klub je počeo da se puni, stigoše i naši prijatelji Grci, a tri sata kasnije sve je bilo prepuno, ni šibica nije mogla da padne.

Grci baš umeju da se vesele,  provode, uživaju u muzici, ukusnoj hrani. A sve to bez velike količine alkohola, bez tuče, nasilja, pucanja iz vatrenog oružja, bacanja petardi i sličnih naprava. Istinska opuštenost i radost, prava praznična atmosfera.

Novu godinu dočekasmo sat vremena ranije i bi po onoj narodnoj „ko rano rani, dve sreće grabi“. Bila je to jedna od najuspešnijih godina u mom životu! A i vlasnik kluba koji nas je ugostio hvalio se poslovnim i privatnim uspesima te godine.

Sigurno ću ponoviti ovo divno iskustvo!

 Kolos iz Marusija

Preporučujem vam da pročitate putopis o Grčkoj, Kolos iz Marusija, Henrija Milera, jednog od najprevođenijih i najčitanijih američkih pisaca XX veka.

U proleće 1940. američki pisac Henri Miler (1891-1980) prihvata poziv svog prijatelja Lorensa Darela i pridružuje mu se u Grčkoj. Upoznaje grčke pesnike i pisce, noćni život u atinskim tavernama, istražuje Peloponez i otkriva magiju Krita. Usred lične duhovne krize i svestan ozbiljnosti rata koji izbija, u Grčkoj pronalazi „svet svetlosti“. Kolos iz Marusija govori o putovanju koje umnogome preobražava Milerov život i umetnost. Smatrao ga je svojim najboljim delom.

 

 

 

 

 

Autor: Rada Sević

Fotografije: Internet

Povezane objave