Mijađima, vrata raja!

Mijađima, vrata raja!

Do ovog ostrva smo stigli tako što smo od Kjota došli do Hirošime, a onda smo odatle uhvatili trajekt do Mijađime. Uživali smo u pogledu na more i na Tori vrata, koja su jedinstvena po tome što se nalaze u vodi i do kojih je moguće doći kada je oseka, ali zato kada je plima možete uživati u pogledu sa neke od klupica.

Na ovom malom ostrvu su se nastanili i jeleni koji su dosta agresivniji od jelena u Nari i nekako su tužni, nisu razigrani – da li je to zbog prisustva Hirošime i radijacije, ne znam. Jedan jelen mi je čak dok sam pokušavala da se uslikam sa njim pojeo i mapu i to na samom početku, pa smo nas tri koje smo rešile da ostanemo i istražimo više ostrvo i ne idemo sa ostatkom grupe u Memorijalni muzej u Hirošimi, bile prepuštene same sebi.

                                          

Prvo smo zajedno sa grupom otišli do muzeja u kome je glavni adut slikanje sa fenomenalnom pozadinom na kojoj se nalazi more i tori vrata. Prošetali smo po vodi i došli najbliže tori vratima koja su bila pristupačna u tom trenutku, ali zato kasnije kada smo ponovo prošle popodne, more je prigrlilo i zaštitilo od radoznalih pristup ovim vratima, tako da su prisutni mogli samo iz daljine da im se dive.

                

Šetali smo uzanim uličicama, razgledali suvenire, slikali se i po preporuci našeg vodiča probali sladoled koji se zove Deers’ poop. Uzela sam sladoled sa ukusom manga, a odozgo su posuli neke kružiće čokolade koji podsećaju na poop :D.

U povratku smo rešile da sednemo negde da ručamo nešto tradicionalno. Pošto smo se nalazile na ostrvu gde su svi restorani nudili morske specijalitete, sele smo u jedan. Hrana jeste malo skuplja nego što može da se nađe u ostalim japanskim gradovima, ali je jako ukusna. Jela sam lignje koje nikada nisu bile ukusnije.

Pronašla sam na internetu hram Daisho-in koji smo nas tri rešile da posetimo. Hram je malo udaljen od Tori vrata, ali zaista vredi da se poseti. Smatram da bi agencije trebale u svoj plan i program da uvrste ovaj prelepi hram koji nije toliko turistički posećen. Ulaz u ovaj budistički hram je besplatan. Penjete se buda stepenicama do vrha, a

istraživanje ovog hrama je zaista jedna magična atmosfera. Tu se nalaze i tri male Bude: jedan ne vidi, drugi ne čuje i treći ne priča. Ovaj hram se sastoji iz više različitih hramova i statua ušuškanih u predivnoj prirodi i zelenilu, a u blizini se nalazi vodopad koji nije ništa specijalno i do koga treba malo više vremena da se dođe. Bilo je zanimljivo pronaći podzemni tunel u jednom od hramova i po mraku izaći na drugi kraj hrama, gde su se nalazile zanimljive statue namrgođenih buda.

Ukoliko se nalazite u Japanu, nabavite Japan Railway Pass i obavezno odvojite dan i zakoračite kroz vrata raja i osetite čaroliju kojom odiše ovo ostrvo koje će vas očarati.

 

Autor: Jovana Milovanović

Povezane objave