Luksuzna Faberžeova jaja – simbol glamura i remek-delo draguljarstva

Legendarna Faberžeova jaja simbol su prestiža i glamura, remek-delo draguljarstva i luksuzno nasleđe Romanovih.

Porodica Faberže – sinonim za vrhunsko juvelirsko umeće

Porodica Gustava Faberžea, oca slavnog Petra Karla, osnovana je daleke 1842. godine u Peterburgu. Poreklom su iz Francuske. Faberže je bio poznati draguljar, koji je pravio nakit od dragog kamenja neprevaziđene lepote.

Postao je svetski poznat po izradi remek-dela draguljarstva, luksuznih Faberžeovih jaja. Petra Karla je restauracija antikviteta u muzeju “Ermitaž” inspirisala da napravi prvu kolekciju nakita.

Ubrzo je postao caričin lični juvelir i za nju je pravio tijare, broševe, minđuše i ogrlice. Porodica je dočekala Oktobarsku revoluciju sa 500 zaposlenih i brojnim juvelirnicama u Moskvi, Sankt Peterburgu, Odesi, Kijevu, Londonu.

Sve što su imali, oduzela je nova vlast. Posle Oktobarske revolucije, boljševici su nacionalizovali fabriku i sve što je pripadalo Faberžeovima, a do 1951. godine porodica je izgubila pravo na ime brenda “Faberže”. Ime je koristila u proizvodnji parfema.

Poslednjim vozom za Rigu, Karl je krenuo na neizvesno putovanje, ostavljajući Rusiju za sobom. Porodica se privremeno naselila u Švajcarskoj u kojoj je, samo dve godine kasnije, od tuge umro veliki majstor Karl Petar Feberže. O njegovom blistavom radu napisane su brojne knjige.

Glamurozna Faberžeova jaja – savršen uskršnji poklon za carsku porodicu

Kako je vreme prolazilo, Faberžeova jaja postajala su sve vrednija. Tehnika izrade jaja čuva se kao porodična tajna. U ruskoj carskoj kolekciji danas se nalaze jaja koja su naručili ruski carevi Aleksandar Treći i Nikolaj Drugi.
U prvom skupocenom uskršnjem zlatnom jajetu, bila je zlatna koka koja je nosila minijaturnu krunu od dijamanata i jaje od rubina.

Carica Marija Fjodorovna je bila zadivljena ovim poklonom od svog supruga, cara Aleksandra Trećeg. Po ugledu na oca i car Nikolaj Drugi darivao je svojoj supruzi Aleksandri uskršnja jaja.

Tako je svake godine, od 1885. do 1916. Faberže pravio uskršnja jaja neponovljivog dizajna od skupocenih materijala i donosio ih caru i njegovoj ženi. Po proceni, izrađeno je oko 57 jaja.

Najslavnija Faberžeova jaja

Jaje napravljeno u čast završetka Transsibirske železnice pleni posebnu pažnju. Majstor je za osnovu upotrebio prirodni kamen, rodonit, jaspis, kvarc, ahat i nefrit.

Jaje je valjao iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo ovog koncentričnog niza pekao je odvojeno u malim pećima posebno napravljenim za ovu namenu.

U završnoj obradi dodavao je zlato, nikl, paladijum, bakar, a po površini je jaje ukrašeno dijamantima, smaragdima i safirima.

Jaje “Renesansa” privlači pažnju svojim orginalnim dizajnom u obliku kovčega iz 18. veka.
“Ružin pupoljak” optočen je dijamantima i kako mu ime govori, krije u sebi žuti pupoljak ruže.
Jaje “Đurđica” napravljeno je 1898. godine, unelo je novi stil u Rusiju. Na njemu su cvetovi đurđevka napravljeni od bisera.

“Sat petlić” jedno je od šest Faberžeovih jaja u koja je ugrađen specijalni minijaturni mehanizam. Lepotu jajeta upotpunjava ptičica koja se pritiskom na dugme pojavljuje, otvara kljun, maše krilima i kukuriče.

I “Drvo lovora” na vrhu ima ptičicu koja izlazi i peva. Napravljeno je od dijamanata, rubina i bisera.

Najvrednije jaje koje je stvorio Karl Faberže je “Krunidbeno jaje”, nastalo u čast krunisanja ruskog cara Nikolaja Drugog 1897. godine. Napravljeno je u crvenkasto-zlatnoj ljusci prošaranoj emajliranim linijama.
Prekrivaju ga svetlucavi dijamanti, a na njemu je ugraviran i caričin monogram. U njemu je smeštena minijaturna kočija kojom se Aleksandra, buduća carica, prevezla do Kremlja gde je obavljeno njeno krunisanje.

Ovo jaje stvarano je godinu i po dana, dnevno se radilo i po 16 sati. Samo umećem svojih ruku i maštom majstora stvoreno je remek-delo koje je na jednoj londonskoj aukciji prodato za 24 miliona dolara.

Porodica Forbs – najveći kolekcionar Faberžeovih jaja

Porodica Forbs bila je najveći kolekcionar Faberžeovih jaja. Smatra se da je u njihovoj zbirci devet skupocenih primeraka.
Drugu najveću kolekciju, od devet jaja, poseduje ruski milijarder Viktor Vekselberg. Za ove izuzetne primerke, on je 2004. godine dao 100 miliona dolara.

Pet primeraka je u Muzeju likovnih umetnosti u Virdžiniji. Tri jajeta su u posedu britanske kraljice Elizabete Druge.

U vlasništvu evropskih bogataških porodica i privatnih kolekcionara je nekoliko Faberžeovih jaja. Deset jaja se čuva u Kremlju i dostupna su očima posetilaca iz celog sveta.

“Rotšildovo jaje” Faberže je napravio 1902. godine, za čuvenu bankarsku porodicu. Jaje je ružičasto, prekriveno emajlom i zlatom. U njemu je mali petao od dijamanata kojeg pokreće izuzetno komplikovan mehanizam, tako da jaje funkcioniše i kao časovnik.

Naslednici porodice Faberže

Praunuka Karla Faberžea, Tatjana, danas živi u Ženevi, dizajnira skupoceni nakit i sa ponosom čuva sećanje na čuvenog pradedu i svoju porodicu. Godinama je maštala da pokrene proizvodnju nakita i porodici vrati stari sjaj.
Najeftiniji nakit košta oko 30.000 dolara. Najskuplja dijamantska ogrlica je 6,2 miliona dolara.

Porodica Faberže, raštrkana po Evropi, u potrazi za egzinstencijom, nije pravno zaštitila svoje ime.
Ime Faberžea prodavano je nekoliko puta. Pre desetak godina otkupila ga je grupa “Faberge Ltd”. Sa praunukama Tatjanom i Sarom Faberže sklopljen je precizan i skup ugovor, uz obavezu kompanije da u znak poštovanja prema Karlu Petru i nasleđu porodice proizvode samo nakit vrhunskog kvaliteta i prvoklasnog dizajna.

Više o Faberžeovom muzeju, pogledajte u videu: https://www.youtube.com/watch?v=tcyvYlQMvVo

Foto: https://www.faberge.com/,  https://fabergemuseum.ru/en, vikimedija i pixabay

Autor: Bojana Lazarević

Povezane objave