Luda vožnja u Ho Ši Minu

U Ho Ši Minu (Sajgonu), u Vijetnamu sam boravila četiri dana i to je bilo dovoljno da se zaljubim u ovu zemlju vedrih i nasmejanih ljudi. Znam da će me energija kojom ova neverovatna zemlja odiše, ljudi za koje imate osećaj da ih znate 100 godina, zemlja u kojoj se osećate domaće i dobrodošlo i lepota raznolikosti, vratiti da je istražujem što više i uživam u svemu što Vijetnam nudi raširenih ruku.

Ono što je prosto nemoguće da shvatite dok ne doživite je ta njihova luda vožnja motora/skutera koji predstavljaju glavno prevozno sredstvo u Vijetnamu. Kada pogledate ulicu, vidite more motora koji se kreću brzo neobraćajući pažnju na pešake. U ovom gradu je sigurnije biti vozač motora nego pešak. Oni se nerviraju zbog pešaka i trube im što prelaze ulicu na pešačkom prelazu i tako im „smetaju“ u saobraćaju. Ako se nađete na ulicama Sajgona, neće vam pomoći ni semafor. Jednostavno morate da skupite hrabrost i krenete da se borite i krivudate oko mnogobrojnih motora u pokretu sa rukama na dragocenostima koje držite kod sebe, krupno i obazrivo koračajući ka trotoaru (nikada se više nisam radovala kada ugledam trotoar kao u Vijetnamu).

            Nabavite malu torbicu koja ide oko vrata za pare, pasoš i ostale dragocenosti koje nosite. To obavezno ubacite u majicu. Ukoliko nosite aparat ili neku torbu, obavezno ih čvrsto držite ispred sebe, nikada nemojte da se opuštate i ostavite ih da vise bez nadzora, jer motoristi mogu veoma brzo i vešto da ih uzmu, a da vi ne možete potom ništa uraditi. Što se tiče ranca, njega stavite uvek ispred sebe.

            Prvi dan sam posetila Palatu ujedinjenja, u koju nisam želela da ulazim, samo sam se slikala ispred. Razgledanje sam nastavila obilaskom Saigon Central Post Office koja me podseća na pošte iz američkih filmova, zatim City Opera House, City Hall, Notr Dam katedrale (bila sam mali Kvazimodo), Tan Dinh Parish Church(za mene poznata kao „roze“ crkva) i na kraju sam šetajući uz reku došla do Vinh Nghiem pagode. Dan sam završila ispijajući koktel na 52. spratu Saigon Skydeck-a i uživajući u zalasku sunca.

            Drugi dan sam išla u Ku Či tunele. Ovo je danas glavna turistička atrakcija Južnog Vijetnama. Imali smo prilike da vidimo rekonstrukciju čuvenih tunela koje je izgradila komunistička gerila Vijetnama. Naš vodič nam je demonstrirao kako je sve funkcionisalo tokom rata, a oni radoznali su mogli da probaju i uđu u tunele (na sopstveni rizik ako se zaglave, pošto su Vijetnamci majušan narod :D). Oni koji su želeli su čak mogli i da probaju da pucaju iz različitih vrsta oružja. Najzanimljivija mi je bila obuća koju su nosili naopako kako bi zavarali trag neprijateljima. Takođe, fascinantno mi je kako su izgradili tunele u kojima su zapravo živeli, mogli da dišu, jedu i piju, a da ih neprijatelj ne primeti. Ovo sve govori o tome koliko su inteligentan narod, da na ovaj način nadmudre Amerikance. Vredi ići na ovaj izlet, nemojte da se dvoumite i odustanete na osnovu ocena na nekom od sajtova na internetu, jer zaista je lepo dočaran jedan bitan period u svetskoj istoriji.

            Pre izleta do reke Mekong kupila sam čuvene vijetnamske šešire koji se zovu non. Bila sam jako uzbuđena jer sam znala da ćemo se voziti tradicionalnim brodićima kroz gustu vegetaciju Mekonga i srećna što ću imati priliku da doživim nešto ovako. Probala sam različito voće i različite stvari od meda koje prave u lokalnim selima. Oni hrabri su mogli da se slikaju sa pitonom, a zatim smo videli i farmu krokodila. Zaista jedna velika avantura koju nikako ne treba propustiti ukoliko se nađete u Vijetnamu. Čak bih vam preporučila da uplatite i dužu turu krstarenja Mekongom.

            Pored ovih glavnih atrakcija, obavezno ako stignete posetite i prelepi hinduistički hram Mariamman. Emperor Jade Pagoda je udaljena podosta od centra grada, ali ako baš imate viška vremena možete je obići. Mi smo zahvaljujući ovoj pagodi (jer je pao mrak dok smo došli do nje) isprobali i vijetnamski taksi koji je jako povoljan.

            Suvenire sam šopingovala na Benh Thanh Marketu, gde ima stvarno svašta za jako male pare. Naravno, nije neki kvalitet, ali se radi o veoma originalnoj robi. Uvek se možete cenkati i spustiti cenu do neverovatnog iznosa. Veoma su vredan i radan narod i neverovatni trgovci. Obavezno kao uspomenu kupite čuvenu vijetnamsku kafu.

            Probajte što više stvari možete, jer zemlje jugoistočne Azije imaju ukusna jela koja su veoma zanimljiva i neobična. Prvi dan sam probala krokodila, a tokom izleta Mekongom sam probala i noja (koji je na mene ostavio veliki utisak). Jela sam i čuvenu vijetnamsku supu po, koju morate da probate. Takođe, ono što mi je bilo veoma upečatljivo jeste rakija od kobre i škorpiona. Isprobavala sam različite voćkice koje su nama nepoznate. Ukoliko se nađete u Vijetnamu pijte što više ceđenih sokova i jedite što više nudli! Mada, šta god da naručite u restoranu budite sigurni da nećete pogrešiti jer im je hrana za svačiji ukus!

            Vijetnam je zemlja za one svakodnevno gladne novih avantura, za radoznale duše, za one koji vole nešto drugačije i jedinstveno. Pretpostavljam da vam Vijetnam nije na listi zemalja za koje skupljate novac da što pre posetite. Nemojte da je ostavljate po strani, jer sam sigurna da će vas pozitivno iznenaditi, kao što je i mene.

Autor: Jovana Milovanović

Povezane objave