Културно памћење у Срба

На Божић се слави Христово рођење. Божићни празници посвећени су породици, очувању културе, вере, традиције, обичаја и важан су део нашег културног памћења.

О божићним празницима у Срба,  писали смо у чланку: http://pslanguagecafe.com/bozicni-praznici-u-srba-slave-se-sa-puno-simbolike/

„Само уз прошлост постоји будућност, само се тада срце не мења“.

Отац Жика из храма Светог Уроша у Урошевцу

Памћење служи да задржи сећање о моментима који су за нас најважнији, који чине основ и корене нашег идентитета.

Културно памћење

Сећање се кодификује у културно памћење, које је од кључне важности за формирање културног идентитета.

Википедија каже: „Култура памћења је симболичко наслеђе представљено у текстовима, церемонијама, споменицима, прославама, светим списима и другим медијима који служе као мнемотехнички покретачи значења која се односе на то шта се десило у прошлости.”

Под истим појмом често се као синоними користе и термини: култура сећања, национално памћење и култрурално памћење.

Може се казати да се културно памћење у ширем смислу, односи на видове свеукупне јавне употребе прошлости.

У ужем смислу, културно памћење  обухвата складиштење, чување и културну обраду сећања и памћења.

Културу сећања прати и култура заборава и искривљавања, па и кривотворења.

Без културног памћења, приморани смо на униформисање у туђе моделе личности и група, на прихватање туђих вредности.

А губитак културног памћења нужно води губитку културног идентитета, тиме и губитку аутономије и слободе.

Зато је изузетно важно да негујемо и чувамо наше културно памћење!

Културно памћење тршћанских Срба

Прошлост се не чува само у музејима, библиотекама, архивима, кроз споменике и гробља, већ га чине и породичне успомене и генерацијске вредности.

На то подсећа др Мила Михајловић, аутор књиге „Културно памћење тршћанских Срба“, која може бити драгоцен поклон драгим особама за божићне празнике.

„Књига Миле Михајловић о културном наслеђу Срба који су живели и стварали у Трсту или се тамо образовали, најбоље сведочи да историја Срба није везана само за ратове и страдања, већ и за највеће домете у друштвеној сфери, компатибилне и признате од великих европских народа и њихових елита. То што су Срби створили у Трсту од 18. до 20. века, а што је реконструисано у овој књизи, и што је тада вредело – вреди и данас.

Допринос Срба у Трсту, важном културном и привредном средишту Аустрије, Аустроугарске и Италије, у трговини, поморству, медицини, школству, науци, вери, књижевности и другим сегментима друштвеног живота, важан је колико за Србе и Србију, толико и за Европу. Још један је очигледан доказ да су Срби били и остали део Европе“.

Извод из рецензије професора др Момчила Павловића.

Погледајте шта је о књизи рекла ауторка, на промоцији у Ваљеву: https://www.youtube.com/watch?v=YBw8Tcd0KZY

Срећни празници!

Povezane objave