Kako je bilo na godišnjem odmoru

Posvetila sam ovaj članak mojim prijateljima i kolegama, koji će me danas dočekati sa “Kako je bilo na godišnjem odmoru”? I svima koji se ovih dana vraćaju na posao posle godišnjeg odmora.

Kako je bilo na godišnjem odmoru?

Prvi dan u Riminiju u popodnevnim satima, sačekalo me je nevreme i monsunska kiša. Na loše vremenske prilike i sneg koji se prethodnih dana ukazao na vrhovima Alpa, dosetljivi Riminijani su imali duhovit odgovor.

 

Grad je okićen novogodišnjim ukrasima (Beograd je propustio svoju priliku da bude prvi), tu je i prava novogodišnja jelka, prilično skromna.

 

Pao je prvi sneg, početkom septembra. Deda Mraz mi je doneo poklone (iz šoping centra Befane) jer sam bila dobra tokom godine.

Nije slučajno što je ove godine Rimini posetilo milion turista.

  

Fotografije snimljene u istom danu. Prepodne na plaži, a uveče doček Nove godine i sneg. Zvuči neverovatno, zar ne?

Šta sam sve slavila?

U Italiji se baš puno slavilo početkom septembra, vlasti su pomerile i početak školske godine sa ciljem da se produži turistička sezona.

 

Maštovita fešta u San Đulijanu Borgo, starom, boemskom kvartu Riminija, oslikanom fantastičnim muralima iz Felinijevih filmova, kao omaž slavnom umetniku, najpoznatijem građaninu Riminija,  bila je nesvakidašnji doživljaj.

 

Laskavi Italijani su me “smestili” među diplomatski kor na ceremoniji povodom proslave 3. septembra, Dana države San Marino.

Možda se zato San Marin naljutio pa je poslao oblake i kišu.

Naši domaćini spremni su za sve situacije, i ćebad dobih u restoranu na vidikovcu, da se ogrnem i tako zaštitim od hladnoće.

Italija je čudesna zemlja. Ovde je sve moguće, samo treba da zamislite želju. Tako sam u jednom danu uspela da se provozam gondolom u romantičnoj Veneciji, umesto gondolijera pevao je Ramacoti, “Più bella cosa”: https://www.youtube.com/watch?v=YFE8MgUglwI

 

Malo sam prošetala do magične Toskane, dotakla vrh Krivog tornja i napravila divne fotografije večnog Rima. Bilo je još mnogo toga u Mini Italiji, tematskom parku.

Kao i sve što je lepo, kratko traje. Vraćam se uobičajenim radnim obavezama i dnevnoj rutini. Zvuči dosadno, znam.

Pitam se šta bih danas mogla da slavim? Povratak na posao? Zvuči patetično. Rođendan? Bezveze, do prvog oktobra ima još vremena…

Ko zna, možda se nekog povoda setim do kraja radnog dana.

Duško Radović – citati

Kako da sebi i drugima ulepšam dan? Za sve prilike, sa povodom ili bez povoda citati mudrog Duška Radovića, pisca, novinara i aforističara, uvek dobro dođu.

Danas je prvi dan, početak.

Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo.

Želim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.

Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.

Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.

Avgustov slavoluk,  koji je sagrađen 27. pne.

Genijalni Karavađo u muzeju na trgu Kavur

Malo o životu i sreći

Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.

Nemojte mi samo pričati o tome šta ste sve zaslužili a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći – šta ste sve dobili a niste zaslužili!

Živite i uživajte, kad već niko ne pravi pitanje od toga!

Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kad ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana!

Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.

Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje!

Pre nego što krenete da tražite  sreću, proverite – možda ste već srećni.  Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Tiberijev most, starina iz rimskog doba, koji je započeo 14. godine Oktavijan Avgust a dovršio Tiberije 21. godine.

O muško-ženskim odnosima i ljubavi, večnoj temi

Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.

Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna. Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.

Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sada su ravnopravne sa nikakvim.

Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.

Volite se i kad niste zajedno, to je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabre muškarčine ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.

Hram Malatesta: Žena koja je rizikovala da zavoli muškarca koji je pobio sve svoje prethodne žene, zaslužuje ovakav hram.

Najjači utisak

Stigla sam da se oprostim od Dantea u tišini, kako dolikuje.  “Ravena čuva tvoj pepeo, spavaj u miru” – Oskar Vajld.

Sa neskrivenim ponosom i oduševljenjem, otvorenih usta, raširenih očiju divila sam se veličanstvenim vizantijskim mozaicima u Raveni.

I dok posmatram ove čarobne kockice, kobaltno plavo nebo posuto zvezdama u gostima kod moćne Gale Placidije, ne mogu a da se ne podsetim prolaznosti života. Samo ono što je istinski vredno, opstaje večno.

U to ime, moj omljeni citat Duška Radovića:

Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni!

Srećno!

Nastaviće se…

Rada Sević

 

Povezane objave