Jovanjdan – poziv na blagost, pomirenje, ljubav, oproštaj i prijateljstvo

Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Jovanjdan, kako se u narodu zove, jedna je od najčešćih slava u srpskom narodu. Omiljen u našem narodu, poštovan i blizak, lik Svetog Jovana poziva na blagost, pomirenje, ljubav, oproštaj i prijateljstvo.

Jedan je od svetaca sa čijim životopisom smo najbolje upoznati i čije ime spominjemo i slavimo nekoliko puta godišnje. Međutim, srpski jezik je u to drago ime uneo neke promene, kako su one nastale, zašto i šta nam poručuju, vredi znati, jer upoznajući istoriju jeziku upoznajemo dušu i istoriju svog naroda.

Jovanov dan skraćujemo u Jovanjdan, na isti način kao Ivanjdan i Nikoljdan

Danas je Jovanov dan, koji skraćujemo u Jovanjdan, na isti način kao Ivanjdan i Nikoljdan. S obzirom na nazive: Petrovdan, Đurđevdan, Savindan, Srđevdan, Markovdan, Vidovdan i pravila u srpskom jeziku, očekivali bismo i ovde Jovandan, kao što mnogi i upotrebljavaju, ali i u crkvenom kalendaru stoji Jovanjdan, što znači da je to oblik koji treba koristiti.

U spajanju prisvojnog prideva Jovanov i imenice dan u nazivu praznika delovao je stari sufiks za građenje prisvojnih prideva -jь, koji je jotovao prethodni suglasnik n, pa dobijamo Jovanjdan, kao i Nikoljdan i Ivanjdan. Crkva čuva stare oblike govora i pisma, podsećajući nas da imamo tu retku čast da u našem svakodnevnom jeziku i pored iskušenja i uticaja kojima je izložen, još uvek živi govor i duh davnih vremena.

Skraćivanje naziva crkvenih praznika pokazuje da je narod od davnina doživljavao svece kao bliske i drage zaštitnike, pa odatle verovatno i potreba da i naziv njihovog dana zvuči manje strogo, prisno, što prisvojnije, poput deminutiva, hipokoristika, od milja.

Koliko je našem narodu blizak i mio lik Svetog Jovana, pokazuje i to što se važni događaji iz života ovoga sveca obeležavaju nekoliko puta godišnje, između ostalog i 7. jula, kada slavimo Ivanjdan – Rođenje Svetog Jovana Preteče.

Otkuda onda u nazivu Ivanjdan? Naime, Jovan i Ivan su varijante istog imena, sa značenjem onaj kome se Bog smilovao. Imaju hebrejsko poreklo, a do nas su stigli iz grčkog jezika. Da je u pitanju praznik Svetog Jovana potvrđuje i činjenica da se u nekim krajevima Srbije, naročito na istoku, 7. jula obeležava Dan Svetog Jovana Biljobera, jer se svetac hranio isključivo biljem, pa se njemu u čast na ovaj dan u Sokobanji i na Rtnju organizuje berba lekovitog bilja.

Jovanjski mraz

Za razliku od prethodne godine, kada smo drhtali od hladnoće celog januara, danas nećemo osetiti jovanjski mraz. Evo još jednog izraza koji je potekao od imena današnjeg praznika, a koristimo ga da bismo naglasili kako je u pitanju velika hladnoća.

Jovanjski je skraćeni oblik prisvojnog prideva jovanjdanski, verovatno u nastojanju da umilostivimo zimu. Izgleda smo ove godine i uspeli, na radost putnika i na olakšanje domaćina koji će manje brinuti da li će im gosti bezbedno stići i posle otići.

Neka nam je svima nazdravlje dan kumstva i pobratimstva Sabor Svetog Jovana Krstitelja, da se na ovaj dan okupljamo u miru i slozi, da se posvetimo svojoj porodici, prijateljima, ali i da mislimo na svoj narod i osluškujemo glas prošlih vremena koji živi u jeziku.

Danas je dan sabornosti, skupa, okupljanja, sastajanja i mirenja.

Pozdravljamo vas do Savindana!

 

Pripremila: Branka Tarbuk

 

Povezane objave

Leave a Comment