Iskustvo sa kruzera – Plutanje u ogromnoj konzervi na sredini okeana

Zaplovimo Mediteranom, Amazonom i tropskim morima i otkrijte koje su to destinacije ostavile najjači utisak na našu saradnicu.  Jovana Berić, prenosi vam svoja iskustva sa kruzera.

Obično nas pitaju da li putujemo zbog posla ili zadovoljstva. Moje iskustvo uključuje oba.

Po zanimanju sam krupije, radim u kazinu za stolom sa živim igrama, poput ruleta, blek džeka ili pokera. Na kruzeru sam dobila posao 2015. godine i imala priliku da putujem i da u slobodno vreme vidim mnoge delove sveta koje verovatno nikada ne bih obišla.

Život na brodu

Samo iskustvo života na brodu bih opisala kao plutanje u ogromnoj konzervi na sredini okeana sa mnoštvom ljudi iz raznih zemalja, gde si odsečen od sveta, u jednoj posebnoj dimenziji. To sve postane jasno onog momenta kada ugovor istekne i kada se vratiš svojoj porodici i počneš da preispituješ svoje postojanje i smisao života.

Kabine za posadu su bez prozora, velike taman toliko da čovek može da se okrene oko svoje ose, ali bez raširenih ruku.kruzer

Na posao se ide svakodnevno, slobodni dani ne postoje, osim u nekim posebnim situacijama, koje se ne dešavaju više od dva ili tri puta po ugovoru.

Gosti su izazov, rekla bih posebno za nas sa Balkana, jer u našem duhu ne postoji bezuslovna servilnost. Na brodu ima svega u izobilju, hrane, pića, organizuju se žurke, ekskurzije za zaposlene po veoma niskim cenama, tu je i teretana, itd.

Dakle, nije u tome problem, već kako ta zatvorena plutajuća konzerva utiče na postojanje. U pitanju je neka vrsta mentalne klaustrofobije. S obzirom da su pravila veoma stroga, svi se kad-tad prilagode, osim ako neko nije baš uporan, pa ne uspe da izdrži i bude poslat kući ili svojevoljno pobegne.

Prilagođavanje životu na brodu

Ja sam se prilagodila gotovo odmah. Vrlo brzo sam ušla u rutinu i počela da se koncentrišem na najbolje korišćenje slobodnog vremena. Kao krupije na brodu preko dana sam slobodna, noću sam na poslu, što mi daje veliku slobodu da obiđem sve luke koje posetimo.

Letela sam iz Crne Gore za Kostariku, ukrcala sam se u Puntarenasu i odatle započela sa ugovorom. Brod je išao za Manaus u Brazilu, do koga se dolazilo preko reke Amazon. Svakodnevno se staje u nekoj luci, gotovo uvek u drugoj državi. Tako smo na putu do Manausa stajali u Panami, Kolumbiji, Venecueli, Gvajani i Francuskoj Gvajani, a na putu nazad u istim lukama ali obrnutim redosledom.

Krstarenje Amazonom

Krstarenje Amazonom je izgledalo kao u filmovima. Reka je braon boje, mutna, sa strane je džungla sa svim pratećim zvucima. Uskoro je bila izdata naredba da se ne izlazi na palubu i da se svi prozori i vrata drže zatvoreni zbog insekata. Slična je atmosfera i u Gvatemali, s tim što sam imala priliku da budem na ekskurziji na skrivenim vodopadima u jednom nacionalnom parku.

Kada sam se vraćala sa ekskurzije sa kolegama ugledali smo jedno dete koje je guralo dva bicikla. Koleginica mu je pomogla da drugi bicikl podigne na trotoar, da bi mu olakšala malo put. Posle smo saznali da su bicikli ukradeni u najbližem restoranu za turiste sa kruzera.

O tom delu sveta bih rekla da je egzotičan i zanimljiv, ali mi je dovoljno da ga ne posetim više nikad.

Egzotični Karibi

Najviše vremena smo proveli na Karibima, kao i najveći broj kruzera svetskih kompanija. More na Karibima je kao i na slikama, savršeno, kristalnoplavo, pesak beo ili zlatan, zavisno od ostrva na kom smo se našli.

Kao jedno od omiljenih bih izdvojila Sveti Martin (St. Marten), koji je poznat po takozvanoj Aerodrom Plaži, gde se ljudi kupaju i sunčaju, a svakih desetak minuta im avioni preleću iznad glava i svojom snagom prave metež. Nas nekoliko naročito hrabrih držimo se za ogradu odmah iza mesta za poletanje i borimo se da nas vreli vazduh pogona aviona svojom snagom ne oduva u more.

Moram pomenuti i Sveti Bartolomej (St. Barths), Mali Antili, francusko, luksuzno ostrvo koje je ostvarenje svih snova ljudi koji su prepuni para, a potrebno im je pusto ostrvo za beg.

Meksiko, Portoriko, Kuba, Honduras, Gvatemala i Bahami su mesta za ljude koji vole glasna turistička mesta i žurke sa puno alkohola i bez brige o moralu.

Ljubitelj gradova i mirnijih mesta

Lično, više sam ljubitelj gradova i mirnijih mesta. Neverovatno mnogo sam uživala u šetnji po gradovima poput Majamija, Bostona u SAD ili Kvebeka, Montreala u Kanadi.

Kvebek mi se najviše dopao, jer je zadržao atmosferu kada su se ljudi kažnjavali giljotinom ali je istovremeno obojen velikim romantičnim detaljima, poput restorana, prodavnica čokolade, umetničkih dela. Skoro na svakom ćošku možete videti umetnika klasične muzike sa violinom ili klavijaturom.

Lepi Mediteran

Ali najviše sam uživala u našem lepom Mediteranu.

Portugal, Španija, Francuska, Italija, Hrvatska, Crna Gora i Grčka… Ja sam svoje blago pronašla. Vedar duh, preukusna hrana, strastvena muzika, strastveni ljudi… Narodi koji su slični ali opet jedinstveni po kulturi.

Iskustvo na kruzeru je izvajalo moju ličnost do kraja, bacilo me je u mnoge dimenzije koje nisam znala da postoje. Uvidela sam značaj života i porodice ali i značaj onog našeg ja i usku povezanost te dve perspektive.Portofino

Preporučila bih svakoj osobi na ovom svetu da sebi priušti iskustvo nove dimenzije, bilo da je to rad na brodu ili turističko putovanje. Tako ćete olakšati ali i otežati sebi izbor kada je reč o životnim odlukama.

Ako mene pitate, smisao života je sakupljanje iskustava i konstantno zbunjivanje svojih principa i načela, a do sada nisam pronašla bolji način od bacanja sebe u strane vode, kako metaforički tako i bukvalno.

 

Autor: Jovana Berić

 

Povezane objave

2 Thoughts to “Iskustvo sa kruzera – Plutanje u ogromnoj konzervi na sredini okeana”

  1. Alisa

    Ici ili ne ici, pitanje je sad? Lep clanak, koji na kraju krajeva svakom nenametljivo dozvoljava izbor. Hvala Jovana!

    1. Rada Sevic

      Hvala Alisa.