HIDRA (Ύδρα) – Umetnička oaza sa integritetom

Ljupka, zavodljiva muza umetnika, Hidra nadahnjuje, inspiriše, osvaja lepotom, jednostavnošću, mirom i utiskom neuništivosti života. 

“Ovaj kamen je živi kamen, božanski talas energije zaustavljen u vremenu i prostoru, dok stvara pauzu dugog ili kratkog trajanja u beskrajnoj melodiji. Hidra je uvedena kao pauza u partituri stvaranja od strane vrhunskog kaligrafa”. Henri Miler, Kolos iz Marusija

Grčko ostrvo Hidra

Grčko ostrvo Hidra je slikovito, inspirativno, kosmopolitsko i tradicionalno u isto vreme. Muza slikara, pesnika, muzičara, fotografa. Umetnička oaza mira i spokoja, ničem narušenog. Nekada karnevalski šarena, puna boja i vode, a danas bela, siva, sunčana, kamenita, jedinstvene arhitekture.

U kontrastu luksuznih jahti i kruzera u ime globalizma s jedne strane, a s druge strane magarci i topovi kao čuvari nacionalnog identiteta.

Filmsku slavu stekla je krajem 50-ih godina prošlog veka nakon nekoliko filmova snimljenih na ostrvu: čuvena Sofija Loren briljirala je u filmu „Dečak na delfinu“, Eli Lambeti, žena čudesne lepote i pameti prikazana je u Kakojanisovoj „Devojci u crnom“, a izvanredna Melina Merkuri blistala je u filmu „Fedra“.

Svojim neprestanim promenama nijansi i arhitektonskom lepotom Hidra je nesporno impresivna, što je nadahnulo mnoge umetnike, slikare, pesnike, fotografe.

Poznati slikar sa Hidre Gikas, maštovito je dočarao grčku svetlost i grčki kamen, a kanadski muzičar, pokojni Leonard Koen, koji je živeo na ostrvu, ovde je napisao svetski poznat hit „Ptica na žici“, knjigu poezije, dva romana i izlečio depresiju.

Ostrvo morskih ratnika

Ostrvo živi mediteransku istoriju, ovde su tradicionalno i kosmopolitsko spojeni na najlepši način. Fascinira kako je moguće da toliko mnogo lepote stane na tako malo prostranstvo, na ono što je samo goli kamen, more i sunce, a sa tako dugom i bogatom istorijom.

Najraniji pomen ostrva zabeležio je Herodot, otac istorije, koji ga naziva Hidrea, a tokom godina naziv je pojednostavljen u Hidra, po drevnoj grčkoj reči Ύδρα, koja znači voda, jer je Hidra nekada bila poznata po mnogobrojnim prirodnim izvorima. Podzemni potresi učinili su svoje i ostrvo se danas snadbeva vodom koja se čamcima dovozi sa kopna.

Počasni građanin Hidre vaseljenski patrijarh Vartolomej, Hidru naziva „ostrvom morskih ratnika“, zbog doprinosa rodoljubivih Hidrana u ratu sa Turcima, gde su odigrali ključnu ulogu.

Kada je 1821. godine objavljen rat za oslobođenje Grčke, posedovala je 125 plovila i 10.000 mornara i ovi hrabri pomorci sve svoje dobiti nesebično su uložili u grčku mornaricu.

 

O uspomeni na istoriju, tradiciju, umetnost, kulturu, folklor i običaje Hidre, na njenu slavnu prošlost i važnu ulogu u borbi za oslobođenje, svedoče vile i palate poznatih pomoraca i revolucionara koje su njihove porodice pretvorile u muzeje.

U Camados mansionu smeštena je pomorska Akademija, Tombazisova palata sada je deo škole likovnih umetnosti, skrivena kapela i vrt Budurisa, vile i rezidencije Vulgarisa, Vocisa, Kunduriotisa, Miaulisa, Sačturisa i drugih, muzeji su sa zbirkama raskošnih komada nameštaja i drugih vrednih predmeta iz 18.veka.

Potomci Lazarosa Kunduriotisa donirali su svoju vilu Istorijsko-etnološkom institutu Grčke i danas je deo ogranka Nacionalnog istorijskog muzeja.

Mesto sa integritetom

Vanvremenska turistička destinacija, jedno od retkih mesta na svetu gde se radi očuvanja starih građevina i istorijskog lika grada kao prevozno sredstvo koriste magarci, motorna vozila nisu dozvoljena.

Iako je evoulirala u kosmopolitsku turističku destinaciju njen identitet je ostao nepromenjen.  Na Hidri ćete otkriti nesvakidašnji mir i tišinu, daleko od gradske gužve i buke, sem kada na par sati pristanu kruzeri prepuni radoznalih turista.

Osim spokoja i blagotvorne tišine, praćenih laganim šumom talasa ili vetra, umilnim zvukom slavuja i tihim žamorom ljudi, ovde sam osetila snagu i jaku volju njenih meštana da se bore sa nedaćama koje život nosi.

Na svakom koraku, u pogledima ljudi, u gostoljubivosti, srdačnosti, ali i u muzejima, spomenicima, starim bedemima sa topovima, prisutno je podsećanje na hrabrost, odanost naciji i slobodan duh Grčke.

 

Nije slučajno što je Leonard Koen baš ovde napisao stihove: „Kao ptica na žici, kao pijanac u crkvi, pokušao sam na svoj način da budem slobodan“.

Čitav gradić je jedna znamenitost, čak se i utvrđeni bedemi sa topovima uperenim ka moru uklapaju u jedinstvenu arhitektonsku celinu, prepoznatljiv arhontiko stil, a Hidra „nepokretnošću sfinge“ prkosi vremenu.

Ostrvo daje mogućnost posetiocu da iskustveno upozna stari način života u modernom okruženju i to je bio jedan od razloga da National Geographic Traveler panel od 522 eksperta rangira Hidru na 11. mesto od 111 ostrva sveta kao jedinstvenu destinaciju koja je sačuvala svoj integritet.

Omiljena muza umetnika

Ostrvo je bilo glavni centar umetničkog stvaranja 50-ih godina prošlog veka. I danas isti predeo nastavlja da inspiriše posetioca, da ga provlači kroz slavnu istoriju utisnutu u svaku uglačanu kaldrmu, blistavi stepenik ili lavirint zidova ove ljupke egejske destinacije.

Zašto je Hidra omiljena luka umetnika, šta je to čini jednom od najslikanijih luka u Grčkoj?

Prekrasni gradić Hidra oko modroplavog Egeja kao pozornice širi se amfiteatralno. Crveni krovovi kamenih kuća i raskošnih mansiona u slapovima spuštaju se do malene luke u obliku potkovice, sa parkiranim kruzerima, luksuznim jahtama, ribarskim čamcima, vodenim taksijima i magarcima, kao zaštitnim simbolom ostrva.

Blještavilo belih, sivih kamenih kuća, velelepnih gospodskih palata sa bogatim venecijanskim lođama i karakterističnim lukovima sa jedinstvenom bojom, stilom i estetikom duguje italijanskim zanatlijama koji su izgradili ovaj grad.

Prizor dostojan štafelaja i kista najvećih umetnika

Sve je potpuno integrisano u prirodno okruženje, a nesvakidašnje boje i senke uzimaju kolorit u zavisnosti od položaja sunca. Prizor dostojan štafelaja i kista najvećih umetnika.

Gikas što maštovito dočarava grčki kamen i grčku svetlost, pravi je slikar ove umetničke oaze. Na njegovim delima Hidra je bajkovita, romantična, sa uskim uličicama.

Sa bojom mora od smaragdne, preko plavo-zelene do modre, tu je i usijano sunce na vedrom nebu bez ijednog oblačka (grad je svojim položajem zaklonjen od vetra te je ovde toplije nego na drugim saronskim ostrvima ili Peloponezu), bogate zelene planine i intenzivne boje kuća, kućišta i zidova.

Ponekad su slikane u belo, ponekad u indigo, oker, boju cigle, ružičastu i svaki put druga nijansa sa neverovatno jasnim crvenim akvarelom.

Vrata, prozori, žaluzine, zajedničke kaldrme u dvorištima naslikane su u svim bojama duge, uglavnom od boja koje su preostale posle farbanja brodova. Praznik boja što zahteva autentičnost, prepoznatljiv stil i suprotstavljanje pravilima estetike.

„Sa umetničkim instiktom i smelošću, domaćice tih vremena probudile su talenat kod poznatih slikara“. Pitam se gde je nestao taj dragulj od boja i šarolikosti, gde se izgubila Hidra sa Gikasovih slika?

Arheološko društvo uvelo je izdavanje licence u vezi sa bojom fasada kuća i ograničilo meštane na korišćenje bele i sive.

Tradicija boja je nestala, ali verujem da će Hidra povratiti svoje kolorite koji je čine tako spektakularnom.

Autor: Rada Sević

Povezane objave