Herceg Novi – grad koji se voli

Za romantični Herceg Novi, grad ljubavi, večnog zelenila, sunca, muzike i skalinada vežu me najlepše uspomene.

„Kad god vidiš vodu, seti me se. Voda uvek nađe svoj put. Tako ćeš ti znati put do srca mog“.

Evo me u gradu večnog zelenila, cveća, sunca i skalinada. Kiša samo što je stala, pravo je vreme za šetnju i sećanja. Duga na nebu iznad Novog pravi najlepše kolorite boja. Dok se mešaju mirisi mora, soli i cveća, obučena u haljinu boje tirkiza lutam ulicama Starog grada.

Krenula sam sa glavnog gradskog trga – Trga Nikole Đurkovića, penjem se stepeništem kralja Tvrtka, zamišljena prolazim ispod Sahat kule i zastajem na Trgu Herceg Stefana, poznatijem kao Belavista, ispred Crkve Svetog Mihaila Arhanđela.

Samo dela ljubavi ostaju

Vidim te, držiš knjigu u ruci, „Samo dela ljubavi ostaju“ od Vladete Jerotića. Nisi tu. Samo te moja žudnja doziva.

Razmišljam. Ne znam da li si i dalje onaj neobični…

Ja sam ostala ona ista, zaljubljena Rada sa snovima i nadama promenljivim kao tvoje kameleonske oči. Izvesna je samo moja ljubav i ništa više.

Sve ostalo otvoreno je kao knjiga. Da li je glavna junakinja Donja Hulija ili Julija? Možda Princeza de Klev? Gde me to ljubav vodi i zašto tebe ima u ovoj ljubavnoj priči?

Sa trga Belavista skrećem desnim stepeništem, ulicom Marka Vojnovića, pored Radio Herceg Novog, Galerije “Josip Bepo Benković” i opčinjena lepotom oko sebe produžavam dalje do Forte Mare, prelepe tvrđave koja kao da izvire iz mora.

U traganju za sobom mešam san i javu. Ponovo dolazim do tebe.

Naš poslednji susret i moje reči: “Vreme ne možeš vratiti, ne možeš ni kupiti ali ga možeš oplemeniti svojom ljubavlju prema drugim ljudima. Otkrij ono najbolje u sebi i pokloni ga. Otkrij ono najgore u sebi i pobedi ga.

Pobedi sebe i nikada više nećeš biti laka meta. Bićeš samo ljubav. Nju zadrži zauvek. Za mene, tvoju srnu, i za sve one koji te istinski vole. Imaš li dovoljno snage i hrabrosti da učiniš sve to ili su moja očekivanja suviše velika?”

Pogled sa Forte Mare ka moru veličanstven je. Večeras Barba hercegnovski sprema feštu na Skveru. Skver je dobio binu, pontonsku, postavljenu na vodi.

Ovo mesto ima posebnu simboliku u životima Novljana, omiljeno je sastajalište, mesto mnogih dogovora, početaka, a tu je davno na nekoj od terasa obližnjih restorana svoju karijeru započeo Vlado Georgiev.

Žurim ulicom Save Kovačevića do sobe. Olga će se zabrinuti što me još nema.

Spremne smo za koncert. Noć je lepa i vedra. Prolazimo pored hotela Plaža i spuštamo se ka moru, pa praćene zvucima talasa idemo šetalištem do Skvera. Čujem tvoj glas.

Osvrćem se. Nema te. Samo Novljani i gosti Herceg Novog žure na koncert. Helikopter koji nadleta Novi najavljuje početak spektakla. Na Skveru neverovatan prizor, deset-petnaest hiljada ljudi, blješte svetla na sve strane…

Nesvakidašnji spektakl

Burno pozdravljen od publike svečanim brodom ratne mornarice doplovljava Barba. I kreću prvi taktovi Žene bez imena.

Osvrćem se, lutam pogledom po masi. Tražim te. Muzika je pokrenula ljude, prskalice na sve strane, toliko emocija, ljubavi, pozitivne energije… U vazduhu, na vodi i među ljudima.

Osećam tvoj pogled na sebi. Znam da si tu. Ljubav te moja dozvala. Vlado najavljuje Put do srca tvog. Čujem neko falšira: „Gdje da putujem, gdje da ostanem…“

Zanemela sam. Ne mogu da verujem. Nemoguće je da si ti ta osoba koja mi ide u susret. Žmurim, otvaram oči. Ti si stvarno tu, kraj mene. Nisam luda. Odaju nas more, noć i zvezde u očima.

Sa osmehom na licu i toplinom u pogledu boje morskog plavetnila grliš me i kažeš: „Voda uvek nađe svoj put. Svet jeste pun neslućenih mogućnosti ali samo dela ljubavi ostaju.“

Veličanstveni vatromet koji se, kažu, video u Dubrovniku, podsetio me na reči koje sam jednom čula, da kada čovek svom silinom svog bića želi nešto sav se svemir ustrepti da mu pomogne da se to i ostvari. 

P. S. Tekst je objavljen u časopisu Lepota i zdravlje, u avgustu 2009. godine i odveo me na nagradno letovanje u Grčku.

Za uspomenu i podsećanje Vladin koncert na vodi: https://www.youtube.com/watch?v=SH6iaTU8fr0

Autor: Rada Sević

Foto: Privatna arhiva, Flickr, David Bailey

 

 

Povezane objave