Гастрономија Србије – банатска кухиња

Банаћани су успели да очувају свој мирни начин живота и разнолику, јединствену културу, чији је најбољи израз управо богата банатска гастрономија.

Банат, једно од „три срца јуначка“ Војводине, заузима североисточни део Србије.

И до данас су у нашем (као и у мађарском и румунском) делу Баната остали многи утицаји Хабзбуршке монархије.

И то како у изгледу вароши и села, тако и у многонационалном саставу становништва, а још понајвише у храни.

Банатска кухиња

Већина банатских специјалитета или гастрономских појмова носи посрбљене немачке или мађарске називе – од шуфнудли, перкелта, ринфлајша, преко кнедли, то јест гомбоца, штрудли и фруштука.

Основа банатске кухиње је „свето двојство“ – тесто и месо. Банат никада, осим можда у доба социјализма, није био „мотор привредног развоја региона“, али су вредни паори увек извлачили максимум из датих природних и климатских околности.

На руку им је ишла плодна банатска земља, што је такође последица дуготрајног, организованог и мукотрпног рада, јер су некада овде преовлађивале мочваре или пешчаре које су, као Делиблатска пешчара, сада заштићена природна подручја.

Тако и данас Банаћани (Лале и Сосе) вредно раде и привређују чекајући боља времена у складу са пословицом „полако али сигурно“.

Док чекају, не секирају се превише, захваљујући својој познатој  питомој нарави. Једу богат доручак, обилан ручак, а ни вечера им није скромна.

Разноликост култура и богата банатска гастрономија

Један народ од другог позајмљује јела, па тако Срби једу перкелт, Мађари мамаљигу, а Румуни пију шљивовицу.

Foto: zrenjanin.rs

Уз то, познати су и словачки, чешки, македонски, бугарски специјалитети, као и специјалитети Срба досељених из Далмације, Лике, Босне, Херцеговине или Црне Горе и других народа који овде живе.

И све то, помешано, даје једну изванредну кухињу, којој шлаг на торти представљају непревазиђена вина са вршачких брегова, или слатка „ждрепчева крв” која одлично иде уз китникез или резанце с маком.

Иако су пролазили кроз тешка времена, иако је са стране често уношена мржња у банатске шорове и сокаке, Банаћани су успели да очувају свој мирни начин живота и разнолику, али ипак јединствену културу, чији је можда најбољи израз управо богата банатска гастрономија.

На овдашње навике у исхрани велики утицај има традиционална немачка кухиња, што потврђују сухомеснати производи, пре свега беле кобасице, џигерњаче и крвавице, док се на многим таванима домаћина из околине града суше шунке, пршуте и и димљене кобасице.

Спремају се и разноврсна јела од теста, као што су мутвара, чикови, насуво са кромпиром, ташке са сиром, погачице са чварцима, херовке и надлачке са маком.

Ајнпрен чорба

1 кашика масти                                 

2 кашике брашна                            

2 ловорова листа                             

1 л воде                                            

4 кришке хлеба                             

1 кашика соли                                

5 чешњева белог лука                

1 јаје                                                 

1 веза першуновог листа             

со                                                     

1,5 л воде                                      

режњеви старог хлеба             

исечени на коцкице                   

уље за пржење  

На масноћи пропржити брашно до светложуте боје, па уз мешање додати воду (да се не направе грудвице).

Додати сецкани бели лук и ловоров лист и кувати двадесетак минута, па на крају, када се скине с ватре, додати исецкан першун и умућено јаје.

Супа је готова након што се јаје стопи с остатком воде. Послужити уз пржени хлеб сечен на коцке, па пропржен на уљу.

Секељи гулаш

500 г свињског меса од плећке

500 г продимљених кобасица     

500 г киселог купуса                       

2 главице црног лука                       

1 чен белог лука                                

200 мл павлаке или милерама

3 кашике уља                                   

2 кашике млевене паприке        

1 кашичица љуте туцане паприке                                               

со, бибер


Foto: http://kodbakeugostima.blogspot.com

Месо исећи на мање комаде, посути га зачинима (со, бибер и млевена паприка) и добро промешати да би се све равномерно распоредило. У већој шерпи загрејати мало уља и додати ситно исекан црни и бели лук.

Динстати док лук не порумени, додати месо и динстати док месо не омекша. Потом додати кобасице исечене на колутове. Додати још мало млевене паприке и љуте туцане паприке.

Исећи кисели купус, претходно добро оцеђен. Динстати док купус не омекша и доливати помало воде. Пробати, па ако има потребе, посолити и побиберити.

Кад је јело кувано, пре служења прелити умућеном киселом павлаком или милерамом.

Пуњена патка

1 патка                                                  

150 г пачје џигерице                   

50 г димљене сланине               

4 кришке старог хлеба                  

2 чена белог лука                         

2 кашике масти                            

2 кашике уља                               

со                                                 

2 кашике уља                                       

1 кашика брашна                             

150 мл сока од парадајза

Очишћену патку добро усолити и премазати машћу. Џигерицу и сланину ситно исецкати, а кришке хлеба кратко потопити у воду.

Пропржити сланину на уљу, додати џигерицу и кад се упржи, склонити са ватре и умешати оцеђен и издробљен хлеб. Овај надев добро промешати, посолити и њиме напунити патку.

Потом патку пребацити у тепсију, сипати 2 дл воде и пећи патку уз повремено преливање соком од печења, док лепо не порумени. Патку послужити уз сос од парадајза.

Жербо торта

За коре:

200 г масти                                                                   

5 кашика шећера                                                         

1 јаје                                                                               

1 дл млека                                                                     

1 прашак за пециво                                                   

450 г брашна + брашно за посипање стола    

За фил:

300 г млевених ораха                                               

300 г шећера                                                                

1 велика тегла (720 мл) пекмеза од кајсија         

За глазуру:

100 г чоколаде за кување                                           

3 кашичице уља      

Од наведених састојака за коре замесити глатко тесто, поделити га на 3 дела и оставити да се мало одмори. Помешати шећер и млевене орахе.

Развући једну кору, ставити је у тепсију. Богато премазати пекмезом и посути половином фила. Прекрити другом кором, премазати, посути другом половином фила.

Прекрити трећом кором и избости виљушком. Пећи 30–35 минута на 200°С. Охлађен колач прелити глазуром, која се прави тако што се на тихој ватри отопе чоколада и уље и колач се одмах прелије.

Колач се сече када се глазура стегне.

Одломак из књиге „Гастрономски водич кроз градове и општине Србије”, који је 2013. године објавила Стална конференција градова и општина са идејом очувања гастрономске баштине Србије.                                                         

Povezane objave