Fontane Rima – simboli i putokazi večnog grada

Uputićemo se u obilazak zanosnog Rima putevima zavodljivih rimskih fontana. Engleski poeta Šeli kazao je da je to dovoljno da upoznate ceo Rim.

Fontane Rima čudesna su mesta

Mnogi su pisali o rimskim fontanama, no, čini mi se najbolji omaž rimskim fontanama dao je Miloš Crnjanski. U svojoj knjizi kod “Hiperborejaca”on kaže:

“Odlazim da se oprostim od rimskih Fontana, koje sam više od svega zavoleo u Rimu, kao i uostalom i svi drugi koji su živeli u Rimu. Neki zato, što su u vrućini hladoviti izvori za žedne, neki zato što tako lepo pljušte u noći. Ja sam ih očima voleo, njihovu belu penu, koja treperi od Sunca, a skače uvis kao neki pomamni belci. Toliki su opisivali rimske fontane.

Ja sam o njima ćutao, kao što se ćuti kad jedna žena dolazi na ljubavni sastanak, a za njom lebdi beli veo u prozirnom mraku, leti”.

Danas je Fontana de Trevi bez turista iizgleda ovako: https://www.youtube.com/watch?v=3-TP6KrgWjA

“…Papa Nikola V počeo je, 1447, da oporavlja ruine rimskih vodovoda i da dovodi, opet, vodu, kroz rimske akvadukte, u Rim, ali je tek Grgur XIII počeo da zida te velike fontane Rima, koje se čuju izdaleka.

Voda malih vulkana

Ne prskaju više samo iz jednog pehara, ne prelivaju se više, od kraja XIV stoleća, samo u plitke bazene kao ogledala, nego je pehar nad peharom uzdignut, u obliku cveta, u obliku vaza, u obliku kamenih pečuraka i tanjira, pa se voda sliva sa njih, skakućući, kao sa spratova. Prskaju uvis kao da su voda malih vulkana.

Njihov pljusak nije više pljusak Fontana, nego kaskada. Mlaz njihove vode liči na skok srebrnih vatrometa. Voda koja je na Istoku, i, u Španiji, tako tiha, blaga, postaje u Rimu erupcija pene. Prskanje kristala.

Na svakom trgu Rima, na kraju svake aleje vrtova, putanja, terasa, stepenice dovode, u noći, do fontana, koje bacaju uvis vodu i penu, kao da  su bele perjanice.

Fontane baroke – oltari i reminiscencije paganskih spomenika

Sneg i led su retki u Rimu. Inače bi te fontane postajale polarna priviđenja. S početka, posle svog povratka u Rim, voda je, u tim prvim, najstarijim fontanama, krotka, mila – ona veseli, teši, odmara, onog, ko je gleda i sluša.

Pape su, docnije, valjda htele da podsete Rim na to, da su oni naslednici imperatora, pa su fontane baroka čitavi oltari i reminiscencije paganskih spomenika.

Do pehara vodoskoka nazidano je nekoliko podnožja, do vode se stiže sa nekoliko stepenica, voda prska iz nekoliko kamenih putira, a preliva se u granitne kade rimskih cezara.

U antičku kadu ogromnih razmera – kao na primer Fontana na pijaci Kolona, ili onu pred dvorom francuskih ambasadora, palatom Farneze. Postaju ukras i centar rimskih trgova.

Iz njih izleću čitavi buketi voda. Ukrašeni su, ne samo papskim grbovima, glavama lavova, kamenim kornjačama. Voda više nije smisao fontana, nego kamen, koji se pretvara u kamena kupatila papa.

Kupaju se u nasleđu Cezara, u kadama Avgusta i Tiberija. Fontane su razmeštene kao po ceremonijalu Vatikana, u velikim trgovima Rima, koji su pre bili cirkovi Domicijana i Septimija Severa.

Sve je sračunato geometrijskim formama. Sve je sračunato za proslavu papa. Svaki trg dobija svoj vodoskok. Čak i trg pred kapijom geta Jevreja, koja se zvala Portone degli Ebrei.

Teatar antičkih bogova

Najzad, barok papa pretvara fontane, u teatar antičkih bogova.

To su opere barokne, muzika pretvorena u mramor figura, voda, koja je arhitektura. Trijumfalna kapija vode papa. Teatar Neptuna, nimfi, golišavih boginja, papa i kardinala, nećaka, ukrašenim amoretima, bistama princeza, vencima, delfinima, najčešće delfinima.

Možda sam te fontane zapamtio samo zato, što sam, i nehotice, jednu takvu, arhitektonsku veliku, morao da gledam svako jutro, kada sam dolazio u palatu Borgeze, jer je billa tamo sa svojim nimfama, kao golišavim balerinama, sa svojim oltarom, crnim, sa kojeg se voda sliva jedva vidljivo.

Tu fontanu bih imao da gledam, i nehotice, i kad bih stajao, slušajući savete svog  ministra.

Barokna komedija vode

Ja nisam rado slušao te, teatralne, barokne opere, ali je šum njihovih voda, dok sam ih obilazio, pred odlazak iz Rima, rastao.

Na Pjaci Navona (Piazza Navona) – koja je nekada bila rimski cirik – a na kojoj se, i u naše doba održava vašar, koji je prava saturnalija, ljudi i žena, sveta i polusveta, uz prazni dečiji, koji počinje uveče 5. januara, Bernini je podigao, po narudžbini papa, fontane, koje su čitave opera od granite i mramora.

Trg Navona aprila meseca 2020: https://www.youtube.com/watch?v=7CfFb1nGqgU

Sa kolosalnim ulogama Neptuna, stena, slapova, delfina, kao i da je i to muzika. Monteverdi. Čimovoza.

Na tom ovalnom trgu, koji su pape, kada je velika vrućina, pretvorili u poplavljeno kupatilo, za sirotinju, stoji i sad Fontana Crnaca, a pored nje glorijeta spomenika dignutog vodi kontinenata, rekama Azije, Amerike, Afrike, Evrope.

Umetnik je iskoristio baroknu komediju vode, u Rimu, da  je uzdigao do apoteze vode, i veza, među rekama: Ganga, Nila, Ria dela Plate i Dunava”.

Šta dodati posle ovako veličanstvenog omaža rimskim fontanama, sem da ću moj naredni obilazak Rima upriličiti putevima fontana….

O rimskim fontanama, nadahnuto je pisao i Dragoš Kalajić: http://www.dragoskalajic.com/?l=rim-fontane-i-zenski-princip

O Rimu smo pisali u člancima: http://pslanguagecafe.com/najlepsi-vidikovci-rima-bozanstvene-panorame-iliti-la-grande-bellezza/

I http://pslanguagecafe.com/ljubav-u-nezaboravnom-rimu/

Povezane objave